PLAŠI LI SE KRALJ?
kratka komedija o nesanici
Lica:
Frojd (Sigmund), osnivač psihoanalize,
Milan (Obrenović), kralj Srbije.
Psihijatrijska ordinacija druge polovine 19. veka. Na podu, pored otomana, potrbuške leži kralj Milan: nervozno „mlati“ nogama. Frojd sedi zavaljen u fotelji s prebačenim nogama preko naslona za ruke: igra se čekićem, prebacujući ga iz ruke u ruku.
FROJD (odsutno): Pa, pa, pa, pa, pa…
MILAN (nervozno): Doktore, pa?!
FROJD: Vaše visočanstvo, pa gde smo ono stali?
MILAN: Stali smo…
FROJD: Vaše visočanstvo, nastavite. (Kratka pauza.) Gde smo ono stali?
MILAN: Kod moje nesanice.
FROJD: Ah, da. Pričajte mi, pričajte – molim Vas.
MILAN (krivi lice): Danima ne spavam. Nikako da zaspim. Zbog toga sam nervozan. Ne spavam, ne spavam i ne spavam!
FROJD: Interesantno. (Kratka pauza.) Boli li Vas nešto?
MILAN: Ne.
FROJD: Plašite li se nekoga ili nečega?
MILAN: A, ne. Postao sam kralj. (Ubrzava rad nogu.) Kralj Srbije se ne plaši.
FROJD: Da, da, da, da, da… (Kratka pauza.) Vaše visočanstvo, imate li devojku možda, mislim, ljubavnicu?
MILAN: Nemam.
FROJD: A, a, a, a, a…
MILAN: A?!
FROJD: A, voleli biste da je imate?
MILAN: Voleo bih. Kako ne bih voleo. O, koji kralj to ne bi voleo!
FROJD: Pa, pa, pa, pa, pa…
MILAN: Pa?!
FROJD: Vaše visočanstvo, pa zašto onda nemate devojku, mislim, ljubavnicu?
MILAN (izmenjenim glasom): Ne da mi kraljica.
(Tavanica se obrušava na kralja.)
Zavesa.
