Sasvim (s)lično: Nedočekano

Jedva čekam proleće. Da pođeš sa mnom. Odvešću te tamo gde sam prvi put počela da osećam i da razmišljam. Pokazaću ti mesta na kojima sam volela da budem. Upoznaću te možda sa nekim ljudima koji su mi nekada bili važni, a možda i neću. Možda ću ti samo pričati o njima. Jer ko su sad svi ti ljudi? Ostala su samo sećanja.

Ipak do sad ta sećanja nisam htela da budim, pustila sam da se uspavaju i da ih prividno zaboravim. Ali tebi želim da ih pokažem. Biću tvoj vodič kroz nepoznato, pričaću ti o nekim stvarima o kojima ti ranije nisam govorila. Gledaćeš me začuđeno, ali ćeš me slušati. Proleće je odlično doba za nove stvari, za nove početke. Nikada nikom nisam htela dopustiti da uđe u prostorije moje duše. Ti ćeš biti taj.

Možda ću ti na proleće reći i da te volim, jer sad još nemam hrabrosti za to. Još uvek se plašim tvoje reakcije i tišine koja može da usledi u slučaju da ne osećaš isto. Ipak, ti si tu, ne ideš od mene. Možda osećaš mnogo više nego što sama mogu da predpostavim, samo kriješ to. Ne znam, ne mogu znati, jer te i ne pitam. Ne želim da te pitam, jer se plašim odgovora. Sve je dobro dok plovimo ovako bezbrižno jedno pokraj drugog. Sve je dobro dok razmenjujemo osmehe i otkrivamo još uvek samo lepe stvari jedno drugom. I zato se plašim da ne odemo predaleko i osetimo bol.

Ti si neko ko dugo nije bio deo života mog, zapravo nikad. Sad si tu i ne želim da pogrešim, ni sa čim. Tu si i sve što želim jeste da tu i ostaneš. I zato jedva čekam proleće. Jer ćeš tad da me upoznaš u potpunosti. Tad ćeš i sam da odlučiš da li želiš da ostaneš. Mladi smo, ali zašto ne bi pružili život jedno drugom? Razumem te, bar se trudim da te razumem više od svake pre mene. I tebe ne gledam kao svakog pre tebe. Nije mi u cilju da budem bolja, niti želim da igram igru kao sa svakim pre. Sa tobom želim čistoću i iskrenost. Sa tobom želim pravdu i razboritost. Sa tobom želim sve što ni sa kim nisam želela. Sa tobom želim ljubav. I to ne samo u proleće.