Jutros sam ti šapnula
svoju jedinu tajnu.
Sad znaš da tajni nemam.
Moje biće…
Opijaš me ljubavlju,
budiš bezbroj
prefinjenih želja,
nežnih, golicavih..
Najlepše je što
mozaik slažem,
uživam u sebi,
novoj, drugačijoj.
Uz zagonetni osmeh,
bez trunke griže savesti,
jer znam da osetim
ljude oko sebe,
bez straha, opušteno.
Naućiću te
ne kažeš „ nikad“.
To je najbesmislenija
reč na svetu!
Ne plaši se
onog što ćeš naći
u mračnoj šumi,
kad se budeš video
u odrazima
svih svojih likova.
Lepotu, širinu
koju ćeš dobiti
skidajući povez sa očiju,
a možda otkriješ
osećaj da možeš
uraditi sve što poželiš,
da uživaš u saznanju.
Uživaj u druženju
sa svojim andjelima
i upoznavanju svojih demona.
Sad znaš da nemam tajni.
Moje biće…
Dok si me ljubio
ispod bele ucvetale krošnje,
čula se muzika roja pčela.
Dva goluba su odletela
sa razumevanjem,
odnekud slavuj zapeva ljupko,
ti si moj Adam,
ja, tvoja Eva.
