Otvoriše se teška vrata
Škripećeg dana
U začaranom krugu bitisanja
Sna čistog
I u sobu od papira
Nenapisanih poema i soneta
Donese vonj ćutanja
Pomešan s mirisom pesme
U treptaju oka stale sve slike
Daljine plavetne
I bljesak munje u šumu reči
Zaboravljenih u mnoštvu praznine
Što luta
Od otkucaja srca do osmeha
Od razbibrige do suštine
I svu noć potroših
U traganju za običnim slovom
Ne nađoh ništa – nigde
Ni u ženi dalekoj setnoj
Ni u sebi
Ni u svetlu – ni u tami
Ni u snu – ni na javi
I tek kad se teška vrata zatvoriše
Sve nađoh ispod otirača.