Ćutim
Reč reći ne umem
A hteo bih
Bar da ti šapnem
Misao običnu a uzvišenu
Onu – što sa usana kaplje
Kao med i rosa pomešani
U snu majskog svitanja
Onu – kao suze devojčice
Ostavljene na dokovima
Ili – makar da mogu
Sve te nežne reči zarobljene
U tišini usnama nemuštim
Na tvoje usne meke da zapišem
U pogledu pogledom da narisam
Vrhovima prstiju
Po tvojoj puti da izvajam
Te reči obične a uzvišene
Tihe i blage
I kao planinski brzaci uskovitlane
A u dnu duše čuvane i škropljene
Dugo već – u ćutanju.
