Ovaj svet nas često tišti, sa našim dilemama i nedoumicama, a neki susreti, neke jednostavne stvari daleko od svake misterije i strave, ispune nas sa toliko miline…
Tako to biva kad Dilan Dog postane malo smlaćen sentimentima, preispitujući svoj odnos prema običnom svetu oko sebe, kad se
malo zamisli nad običnim mirnim ljudima koje sreće, a koji bivaju malo zapostavljeni usled
njegove preokupacije natprirodnim i čudovišnim pojavama.
S druge strane, dešava se niz surovih i bizarnih zločina, naizgled sasvim nezapaženih u javnosti – naime, neobični otresiti lepotan pokreće seriju razrađenih ubistava, sveteći se zbog raznih krupnijih, ali i banalnih stvari kojima su mu se određene osobe zamerile – u taj krug spadaju i njegovi roditelji! (majka živa sahranjena u kovčegu, otac uzidan u temelj zgrade koju je sam projektovao, prodavac iz samousluge koji je omamljen i otet da bi samo zbog nedovoljno ljubaznosti bio surovo kažnjen malom „obradom“ lobanje . . . . inače, kako je i ovde navedeno, tip je vizuelno formiran prema liku Džuda Loa – hm, Džud Lo, tako bi trebalo da se izgovara ime ovog glumca )
U svom svetu, pak, Dilan Dog se u parku susreće sa naslovnim likom, Martijem- usamljenim i reklo bi se bezazlenim starijim čovekom, koji i sam priznaje da nije naročito srećan, a inače nije bio naročito ni cenjen ni privlačan… Između njih ubrzo nastaje jednostavna ali snažna empatija, iako se njihovi životi poprilično razlikuju, a tu sliku dopunjuje i jedan kucov, bez posebnog imena. Naravno teško je ovde naslutiti kako će ove scene uopšte doći u vezu sa malopre opisanim surovostima, ali ovaj strip pruža živopisan prikaz emocija i saosećanja, ali pokreće i pitanja o nečem agresivnom i divljem što svako od nas nosi u nekom kutku sebe, u manjoj ili većoj meri…
– NASTAVIĆE SE –