Školski obrok uglavnom baziran na kiflama i bureku, pljeskavicama, slatkišima i gaziranim sokovima. Po gojaznosti naša deca druga u Evropi. Peciva se prodaju čak i u holovima škola.
Gotovo 80 odsto osnovaca i srednjoškolaca u Srbiji ne jede dovoljno povrća, tek svaki treći mališan jede preporučenu dozu voća, a svega trećina na jelovniku ima potrebnu količinu mleka i mlečnih proizvoda. Ovo su poslednji podaci istraživanja koje je uradio Centar za zdravlje, vežbanje i sportske nauke.
Osim navika koje su poneli iz kuće, važan faktor u lošem rezultatu je školska užina, koja se, po pravilu, svodi na brzu hranu, peciva, gazirane sokove i slatkiše. Kao i činjenica da se ovi proizvodi nude deci ne samo u okolini, već i u samim školama.
Tako nam i stižu poražavajuće brojke – čak 44 odsto mališana uzrasta od sedam do 14 godina gojazno je ili predgojazno! Pre sedam godina ovaj procenat bio je za trećinu manji.
– Užina bi trebalo da predstavlja međuobrok, potreban pojačan unos energetskih, gradivnih i zaštitnih materija usled veće psihofizičke i hormonske aktivnosti – kaže Sandra Vasilić, nutricionista-dijetetičar “Euromedika”. – Koliko su navike iz kuće loše, ali i nadogradnja u školama, svedoče sve strašniji podaci o dečjoj gojaznosti. Trenutno smo po ovom oboljenju na drugom mestu u Evropi! Pekare u holovima škola, pa i u širem krugi oko zgrade, nedopustive su. Najveći krivci su roditelji, jer bez obzira na ubrzani tempo života, na obaveze i prezaposlenost, moraju da pronađu vreme i svom detetu obezbede zdrav obrok, spakuju i pošalju užinu.
Da je najveća odgovornost na roditeljima slažu se i oni sami, a to potvrđuju i direktori škola. Iako se u sklopu zgrade OŠ “Ivan Goran Kovačić” u Beogradu prodaju peciva, direktor škole Miomir Dragaš tvrdi da su to tražile upravo mame i tate.
– Da deca, zbog nezgodnog položaja same škole u centru grada i nadomak gustog saobraćaja, ne bi izlazili tokom velikog odmora, roditelji su insistirali da se užina obezbedi u samoj školi – kaže Dragaš. – Pokušali smo da ta ponuda budu peciva od heljdinog i drugih vrsta zdravijeg brašna, sa svežim povrćem, ali su takvi sendviči završavali u kantama za smeće. Deca, jednostavno, uz podršku svojih roditelja, konzumiraju pice, palačinke, bela peciva i sličnu hranu. Imali smo više puta radionice, edukativne tribine, apelovali na roditelje da sami deci šalju užinu, ali bez uspeha.
Kako Dragaš kaže, i u ovoj, kao i većini drugih škola, barem u Beogradu, obezbeđen je ručak za đake od prvog do četvrtog razreda, čijim se menijima bave nutrucionisti samih firmi koje obroke spremaju. On smatra da je takav obrok, namenjen deci koja ostaju veliki deo dana u školi, a čine ga supa, kuvano jelo i voćka ili kolač, mnogo korisniji od drugih opcija koje su sada na snazi. Sudeći po komentarima đaka, ova hrana je uglavnom neukusna i draža im je suva kifla nego jelo iz školske kantine. Tako se većina obrazovnih ustanova opredelila za pekare u svojim holovima.
Jedini način, smatra Angelina Radulović, predstavnica Udruženja “Roditelj”, jeste da se ovim problemom ozbiljnije pozabave ministarstva prosvete i zdravlja.
– Kao u mnogim evropskim zemljama, i u Srbiji iz bliže okoline škola treba proterati brzu hranu i ne ostaviti deci ili roditeljima opciju da se kupuju peciva sa margarinom, “smeće” u kesicama i, najgore od svega, gazirani sokovi – smatra Radulovićeva.
Bez slatkiša do treće godine
Među najvećim greškama u ishrani dece je davanje slatkiša pre treće godine – kaže nutricionista-dijetetičar Sandra Vasilić. – Ono što se mališanima usadi do ovog uzrasta je osnova za kasnije navike, pa zato do tada treba uvesti, pre svega, voće i povrće i naučiti decu šta je zdrav obrok. I kad se počne sa slatkišima, postoje “bolje” i “lošije” varijante. U prve spadaju medenjak, bakin kolač, med, pekmez, plazma, dok treba izbegavati čokolade i, pre svega, bombone.
Izvor: Novosti
