Welcome to my house!
Iako nije vreme Noći veštica, Transilvanija je kao turistička destinacija aktuelna i u ovim prolećnim danima, a grof Drakula će sigurno poželeti srdačnu dobrodošlicu novim turistima i ponuditi ih vinom, mada on sâm, kao što znamo, izbegava da pije vino… Najlepše je u Erdelj stići u praskozorje, kroz jutarnju izmaglicu nazreti Karpate i zamisliti starog grofa kako se u svojim brzim kočijama sit vraća kući na počinak posle još jedne nemirne noći…
Transylvania, Siebenbürgen, Ardeliu, zemlja iza šuma, zemlja sedam gradova…
Neistraženi Istok, nepregledne šume, ravnica opasana maglovitim planinskim vencima, napušteni zamkovi… Idealna inspiracija za maštovite pisce. Najpre je Žil Vern predstavio Zapadu misterioznu Transilvaniju romanom „Dvorac u Karpatima“, a onda je majstor viktorijanske gotike Abraham Brem Stoker stvorio najpoznatijeg vampira na svetu.
Ostalo je istorija, pogotovu otkako je grof Drakula oživeo na velikom platnu. Počev od čuvenog filma „Nosferatu“ iz 1922, nizale su se i nižu se nove i nove adaptacije, u širokom rasponu od pravih horor filmova do urnebesnih parodija. Bela Lugoši, Džon Karadin, Kristofer Li, Geri Oldman, Lesli Nilsen samo su neki od brojnih glumaca koji su se ogledali u ulozi transilvanijskog grofa. Sve se više udaljavajući od originalne priče, filmske verzije su na taj način stvarale jednu sasvim novu legendu koja više i nije imala veze sa izvornikom. Literarnom predlošku pokušao je da se vrati reditelj Frensis Ford Kopola, pa je u svojoj verziji, pretenciozno naslovljenoj kao „Bram Stoker’s Dracula“, otišao korak dalje od samog pisca, tražeći motiv i razlog Drakulinog vampirstva u istorijskim činjenicama. Sličnu ideju nosi i film „Dracula Untold“ reditelja Gerija Šora, mada tek nakon ove verzije nismo više sigurni šta je istorija, šta roman, šta narodna legenda.
I šta je zaista istorija o Drakuli?
Za početak, zanimljivo je to da Vlad Cepeš Drakula nije ni bio vladar Transilvanije, nego susedne Vlaške. Ali, Drakula jeste rođen u Transilvaniji, u gradu Sigišoari, gde i danas stoji njegova kuća, naravno restaurirana i pretvorena u zanimljivu turističku atrakciju. Ne treba propustiti obilazak starih podruma sa vešalima i spravama za mučenje, a idealno mesto za opuštanje je restoran u Drakulinoj kući, gde se kao specijalitet preporučuje krvava čorba! Naravno, to je čorba od paradajza, ali ako smo već došli da uživamo, treba ponekad dozvoliti marketinškom triku da nas prevari!
Pada u oči koliko su istorija i legenda komercijalizovane i do tančina prilagođene popularnoj kulturi Zapada uprkos tome što bi se Drakula u samoj Rumuniji mogao smatrati nacionalnim herojem! Pravim imenom Vlad III, iako turski vazal kao i njegov otac Vlad II, ipak je dugo branio svoju zemlju od osmanlijskih pohoda. Zanimljiva je priča kako je dobio svoje nadimke Drakula i Cepeš. Pošto je Vlad II, kao pripadnik čuvenog Reda Zmaja, bio nazivan Drakul, njegov je naslednik onda dobio ime Drakula, što bi doslovce značilo: zmajević. U to vreme, biti sin osmanskog vazala značilo je provesti detinjstvo unutar Turske kao sultanov talac, pa je Vlad III Drakula već u ranim godinama imao prilike da izbliza gleda najgore vrste mučenja koje su Turci činili nad svojim neprijateljima. Kada docnije bude pruzeo vlast, Drakula će u svojoj zemlji, nad svojim podanicima, primenjivati iste takve metode kažnjavanja, među njima i nabijanje na kolac. Cepeš znači – nabijač!
Već je i ovo malo istorijskih činjenica bilo dovoljno da zmaj vremenom u legendama postane vampir, a još kad Drakula u popularnoj kulturi bude povezan sa vukodlacima, vešticama i mrtvim nevestama, eto dobre prilike turističkim agencijama da spoje fenomen Drakule sa fenomenom zvanim Halloween i da od posete zamku Bran načine čitav maskenbal.
Ali, pre nego što se dođe do Brana, valja najpre zastati u obližnji grad Brašov i obići takozvanu Crnu crkvu, najveću gotsku katedralu između Beča i Carigrada. Nekako se srednjovekovna crkva, nagorela i pocrnela u požaru (zbog čega i nosi takvo ime), dobro uklapa u celu mističnu priču o Transilvaniji, ali i bez te asocijacije vredi obići Brašov, pogotovu centar sa Gradskom kućom i trgom odakle se kao na dlanu vidi žičara koja vodi do obližnjeg brda i vidikovca.
A najlepši zamak ipak nije Bran, nego Peleš, koji se čak i ne nalazi na prostoru Transilvanije, nego pripada pokrajini Vlaškoj, pa se do njega dolazi putem kroz poznati skijaški centar Sinaja, baš tamo gde se dodiruju Istočni i Južni Karpati. Bila je to nekada granica između Rumunije i Austrougarske, granica između Istoka i Zapada. I zaista, dok se po gradovima i selima Transilvanije zapaža barokni i uopšte zapadnoevropski stil arhitekture, dotle manastir Sinaja neodoljivo podseća na stare ruske crkve, kao da se na nekoliko časova selimo u potpuno drugačiju civilizaciju i kulturu. A obilazeći odaje zamka Peleš i manjih zamkova smeštenih na obroncima Karpata iznad Sinaje, čovek pomisli da je u Versaju ili Šenbrunu, a ne usred šume koja je nekada bila simbol mračnih sila. Inače, Peleš je pripadao rumunskoj kraljevskoj porodici, iz koje je potekla princeza Marija, žena kralja Aleksandra Karađorđevića.
Najzad, centralno mesto obilaska: zamak Bran u blizini Brašova. Vrlo je moguće da vojvoda Vlad III Cepeš nikada ovde nije ni kročio, ali morao je neki dvorac biti odabran za proslavu Noći veštica i samim tim označen kao Drakulin, bez obzira na činjenice! Naravno, nije isto zateći se tamo za Halloween ili u bilo kom drugom periodu, ali u svakom slučaju, to je turistički obilazak kao i svaki drugi, s tim što je za Noć veštica očekivano da turisti budu maskirani i da sa sobom nose glavicu belog luka – za svaki slučaj, nikad se ne zna…
Ne treba na putu kroz Erdelj zaobići ni grad Sibinj, jer zaista vredi prošetati prostranim starim gradskim jezgrom i tu i tamo baciti pogled na krovove i mansarde odakle, umesto klasičnih pravougaonih prozora, vrebaju čuvene sibinjske oči…
Sve i da nismo ljubitelji vampirskih priča, sve i da ne podnosimo fenomen Noći veštica, to opet ne bi trebalo da bude prepreka za odlazak u Transilvaniju, koja pruža mnogo, mnogo više od izrezbarenih bundeva, a sigurno će nas dočekati gostoljubljivije nego što je nekada dočekala Džonatana Harkera.
