Kako pogrešna odluka može upropastiti život

Ovo je priča o tome kako jedna pogrešna odluka često može da upropasti život. Onoga ko odluku donosi ili onome kome je odluka namenjena. I priča o tome da li su i koliko neke žrtve u našim životima (ne)potrebne.

– Da li je ovo red za žrtve?

– Jeste. Ti si iza mene. Ja sam broj 852, a ti si 853.

– O, Bože, koliki red. Ko zna kad ću stići?

– Ne brini, sve ide veoma brzo. A za koga ili za šta ti želiš da se žrtvuješ?

– Želim da se žrtvujem u ime ljubavi, a ti?

– Ja se žrtvujem zbog dece. Ona su radost za mene.

– Šta nameravaš da žrtvuješ?

– Svoj lični život. Jedina stvar koja je važna jeste da moja deca budu zdrava i srećna. Sve dajem za njih. Čak me jedan muškarac pitao i da se udam za njega, ali ja sam odbila. Sve bih dala za svoju decu i uopšte me nije briga za moj lični život.

– Razumem. Ja želim da žrtvujem svoju vezu. Između mene i muža već dugo nema ljubavi. On viđa drugu ženu, a i u mom životu se pojavio drugi muškarac. Međutim, moj muž ne želi da se raziđemo. Kaže kako je navikao na život sa mnom i vrlo ga uznemiri razgovor o rastanku. Veoma često mi ga bude žao. Eto, takav je naš zajednički život.

Vrata su se otvorila i čulo se “Neka uđe broj 852.”

– Ja sam na redu. Uf, malo sam nervozna… Šta ako ne prihvate moju žrtvu? – promrmlja sebi u bradu broj 852.

Broj 853 je seo da sačeka svoj red. Činilo se da vreme prolazi veoma sporo, ali je 852 vrlo brzo izašao.

– I, šta se desilo? Šta su rekli? Da li su prihvatili tvoju  žrtvu?

– Ne… vratili su me da razmislim još malo.

– Ali, zašto? Zašto nisu hteli da je prihvate odmah? Ne razumem…

– Pitali su me da li sam sigurna, da li sam dobro razmislila o ovome. Ova žrtva je zauvek, nema povratka…

Rekla sam im da sam razmislila, naravno da jesam. Ova odluka mi je veoma važna.

Kada moja deca odrastu, ona će moći da shvate i vide koliko sam se žrtvovala za njih i umeće to da cene. Onda su mi rekli da sednem ispred televizora i pustili su mi vrlo čudan film. Bio je to film o meni. Šta bi mi se, navodno, desilo kada moja deca odrastu. Moja ćerka se posle udaje preselila na drugu stranu sveta, a sin me je zvao telefonom jednom mesečno. Kada sam ih upitala zašto se tako ponašaju prema meni, sin mi je odgovorio: “Prestani da nam se mešaš u život. Zar nemaš ništa drugo da radiš?” Ali, šta drugo da radim? Ceo život sam provela brinući o deci. Čini se da uopšte ne cene žrtvu koju sam podnela za njih. Izgleda da je sve bilo uzalud.

Vrata su se opet otvorila i čulo se “Sledeći. Broj 853.”

– Uh, moj red… Sad si me baš uznemirila ovom pričom.

– Dobar dan, šta želite da žrtvujete?

– Svoju vezu.

– Molim vas da mi objasnite.

– Pa, znate, nije naročito ozbiljno, ali je veoma prijatno. I dalje je prilično sveže, sreli smo se pre pola godine.

– A za šta želite da žrtvujete svoju vezu?

– Da bih održala svoju porodicu na okupu.

– Zbog čega vam je to toliko važno?

– Kako zbog čega? Pa mi smo porodica. Doduše, ne ona idealna niti savršena. Moj suprug ima drugu ženu već dugo, ali i ja se viđam sa nekim.

– Čekajte, vi hoćete da žrtvujete novu ili staru vezu?

– Novu. Da bih održala porodicu na okupu.

– Čekajte, sami ste rekli da imate partnere, i vi i vaš suprug. Gde je tu porodica?

– Molim? Zvanično smo još uvek u braku. To znači da smo porodica.

– I ova situacija vam odgovara?

– Naravno da ne. Sigurno ne bih bila ovde da mi odgovara.

– I pored svega toga, vi ne želite da završite odnos sa svojim suprugom i započnete potencijalno zdravu vezu sa novim muškarcem?

– Već sam vam rekla. Naš odnos i nije toliko ozbiljan. Ne bih zažalila kada bih donela odluku da žrtvujem taj odnos.

– Pa, ukoliko vam nije toliko stalo do tog odnosa, hajde da ga žrtvujemo. Da li znate da je ova odluka zauvek?

– Znam. Neki ljudi u čekaonici su mi rekli da ovde prikazujete filmove o budućnosti.

– Prikazali smo dosta filmova ovde. Neki su o prošlosti, neki o budućnosti. Vaš film je o sadašnjosti. Pogledajte ga.

– O, vidi, to sam ja. Stvarno tako izgledam? Ne mogu da verujem.

– Pa to je odraz vaše duše, što se vidi i spolja.

– Molim? Izgledam grozno.

– Ljudi uvek izgledaju grozno kad je njihova duša nezadovoljna.

– Ko je taj dečak? Kakvo divno dete, pogledaj način na koji me drži…

– Zar ne vidite? To je vaš suprug, tj. odraz njegove duše.

– Moj suprug? Kakva glupost. On je odrastao čovek.

– Ali u svom srcu, on je još uvek dete. I zakačen je za vas kao dete za majku.

– Da, baš tako. Visi na meni kao da sam mu majka.

– Ja sam, znate, odrastao drugačije. Učili su me da je žena ta koja je jača, mudrija i odlučnija od svog muškarca. Ona mora da vodi porodicu i usmeri muža.

– Pa, očigledno je da to imamo ovde. Snažna, mudra i odlučna žena/majka koja brine o svom mužu/detetu. Usmerava ga i oprašta mu. I ti kažeš da želiš nešto drugo?

– Zanimljivo. Ali, ja nisam njegova majka. Ja sam mu žena. Ali, na ovom snimku on izgleda tako kriv. I svaki put kad ode kod te žene, ja i dalje ne mogu prestati da ga volim.