Skinuo sam oblak
Sa umornog sna
Dok noć pritiska
Ljubavnu tišinu
Dan belim iluzijom
O vetru iznad bregova snežnih poljubaca.
Zalutao sam u dodiru
Izmedju dva nežna srca
Praskom divlje svetlosti
Potišten spuštam pogled
Izmedju nas most kameni
Presušila reka dodira
Sakupila se nežnost dana
Na trenu naših prostora
Kičicom ispod oblaka
Razlivam ruke milovanja
Dodir sam osetio blag
Sa vetrom u krugu zelenih bregova
I poljupca kao poklon na dar
Sakrivanog u talasima nemira
O vetru iznad bregova snežnih poljubaca.
