Pod plavom kapom neba
Postoje dobri ljudi
Koji u sebi nose
Dobrotu da je dele.
Zamisli da neko noćas
Tvoje dobrote treba
I da usamljen čeka
Poput ruže uvele.
Zamisli da nekog boli,
A nigde nema leka.
Oslušni kako traži
I drhti od strašne zime.
Budi dobar i voli,
On ljubav tvoju čeka.
Samo reč lepu kaži
I biće srećan s time.
Svet je poput gnezda
U koji mogu da stanu
Svi nežni i mali,
Vredni i blagorodni.
Dobrota to je zvezda
I pitomost u dlanu
Ona se osmehom pali
Da te kroz život vodi.
Dobrota to je ruka
Slađa od svakog hleba.
To je najlepša priča
Koju s lakoćom shvatiš.
Videćeš kad bude muka
Kako baš tada treba.
Ona najviše znači
Kada nemoćan patiš.
Pa zato njeno seme
U svoje srce usadi,
Neka te znaju ljudi
I neka kažu: „Taj je!“
Na njenoj strani budi,
Sa njom dušu zasladi.
Jer kratko je ljudsko vreme,
A ona večno traje
