spot_img

Tode Nikoletić: Priča

Foto: pixabay.com

Ništa tebi nije slično,
Кад te snovi bolu vrate.
Mesec sija elegično,
O, da imam oči za te.

O, da mogu tebi poći
I da su mi ruke duže,
Kopnim evo od nemoći,
Trn sam tvoje crne ruže.

Ništa tebi nalik nije
Kad se gorke tuge sjate,
Mesec sipa elegije,
O, da imam usne za te.

O, da imam reč utehe,
Da se barem nadam čemu,
Ništa nemam osim grehe,
Sve se svelo u bol nemu.

Ništa tebi nije ravno
I kada te osakate,
Mesec sija sasvim tamno,
O, da imam srce za te.

O, da mogu biti živim
I da srce strefim metkom.
Ostalo je da se divim
Priči s lošim završetkom.

Prethodni tekst
Sledeći tekst
Tode Nikoletić
Tode Nikoletić
Ko sam zapravo ja? Pesnik? Sanjar? Putopisac? Snohvatač? Mali svitac čiji sjaj obasjava one koji vole, one koji rastu do deteta, One koji imaju krila da lete u bezgranično, i oči da vide beskonačno. Ili sam možda mornar bez mora, i gusar bez broda. Nešto kao Petar Pan nasukan u ravnici Panonije. Ko zna!? Verovatno sam kralj bez kraljevstva, Princ bez mača. Obućar koji popravlja svet. Marioneta čije konce pokreće zvezda. Pastir koji skuplja mirise šume u frulu I pretvara ih u zvuke. Možda sam… Možda sam… Biće ipak da sam samo obično DETE.