Ne umem da udahnem vazduh
Opojni kiseonik plavetnog neba
Dok riba na kopnu meškolji se od sreće.
Jednim okom posmatra zatalasanu vodu
Čeka da upadnem bosom nogom
I ostanem zauvek svezan na dno reke.
Nad kojim dišem kroz škrge i nozdrve
Dok očekujem spas sa druge strane obale
Nebo plavi talas kovitla mi mreže.
Za nečim sam skrušen i ponosan
Spas dolazi od tvorca vazduha i zemlje
Dok mrene vise na udici vatre
Nebo plavi talas kovitla mi ruke
Iz čijih dlanova izvire pokajanje
Nad uspomenom u kobu sa divljom rekom.
Jednim pokretom oslobadjam se straha
Dok oko mene venac čudesnih školjki
Na obali veselih i radosnih kupača
Traže da dodjem na čudesnu gozbu
Prelepih svežih riba i šarenih salata
U danu koji je bio pretežak za mene