Odjednom se okrenula i pozvala me da pogledam šta je napravila od kolaž papira. „Ovo je veliko srce za tebe“, rekla je i rukom pokazala da sednem pored nje. Želela je sa mnom da podeli svoje novo remek-delo.
Devojčica koja pleni osmehom i srećom. Devojčica koja je primer da uz dobru volju i puno pažnje ništa nije nemoguće.
Sela sam pored nje i prepustila se bajci u kojoj je ona, mala Lena, glavni junak. Pričala mi je o svojoj učiteljici i svemu što je ona naučila. O tome kako voli da dolazi u školu i kako joj se najbolja drugarica zove Katarina.
Pohvalila mi se kako je sad naučila i pisana slova i kako ume da sabira do 100.
Kada bih vam rekla da ona ima 10 godina, sigurno biste odmah pomislili: „Pa to je i normalno za dete njenih godina“. Ali, kada vam kažem da je naša mala Lena devojčica sa Daunovim sindromompozitivno ćete se iznenaditi. Lena je devojčica čija prognoza je govorila samo šta sve ona nikada neće moći da postigne.
Naša Lena je primer kako su ljubav i dobra volja pokretači svega. To će vam potvrditi i njeni hranitelji, koji su je uzeli kada je imala godinu dana i koji nijednog trenutka nisu zažalili zbog odluke koju su doneli.
Lena je u naš život donela sunce i sreću. Ona je pokretač svega lepog. Svakim danom nas oduševljava novim stvarima koje nauči u školi – ovo su reči žene koju sa pravom mnogi nazivaju Leninom mamom.
Odlazak u školu je za Lenu pravo uživanje i rad sa stručnim osobljem omogućava joj da svakim danom napreduje.
Učiteljice umeju da je kritikuju za stvari koje ne voli da radi, ali sa druge strane podržavaju njeno razvijanje i stav da odlučuje šta joj se sviđa, a šta ne.
Ono što sam ja naučila iz druženja sa Lenom je da je za srećan dan potrebno malo i da ljubav kojom ona zrači nema cenu.
Poseta Osnovnoj školi „Smeh i suza“ u Aleksincu ostavila je na mene jak utisak i pokazala divan primer dobre prakse. Mesto gde zaposleni veruju u ono što rade, a mališani osećajući ljubav svojih učitelja pokazuju želju i motivisanost za napredak.
To nam je, na još jedan način, pokazalo da je donacija koju smo usmerili ka ovoj školi otišla u prave ruke. Osmesi na licima male Lene i njenih drugara su nam najbolji pokazatelj i zato hvala svima koji su doprineli da ova škola dobije potrebnu opremu.
Svakako, veliko hvala Leni na svemu što me je naučila i što mi je pokazala da njoj, kao i svima nama trebaju iste stvari, a to su ljubav, prijateljstvo, nada…
Ne mogu, a ne zahvaliti joj se i na frizuri koju mi je napravila, kako bih se lepša vratila u Beograd.
Bojana Rangelov
Izvor: novakdjokovicfoundation.org
