Osnovano 1986. godine u Smederevu od strane Branislava B. Čubrilovića i Vladislava Nešića, pozorište Patos jedna je od najlepših strana Grada Smedereva i ljubitelja kulture u tom gradu, ali i šire. Patos i danas predstavlja svojevrsnu potrebu mladih da se okupljaju i istražuju kroz pozorište i samim tim, već više od trideset godina, Patos priprema predivne predstave za svoju publiku koje odlikuje nesvakidašnjost, jedinstvenost i jednom ljubav prema igranoj reči.
Gupa mladih i talentovanih ljudi je ono što ovo pozorište krasi, te smo ovom prilikom porazgovarali sa Anđelkom, multitalentovanom članicom ovog projekta.
1. Uloga koju ćete pamtiti: Uloga devojčice Jezdimirke u filmu Tri letnja dana. To je bio prvi susret sa glumom i to na filmu. Ta uloga je dosta toga odredila dalje u mom životu. 2. Šta je Patos iza pozornice? Mislim da na ovo pitanje najbolje odgovara misija našeg pozorišta: PATOS je POZORIŠTE. U njemu rastu TALENTOVANA deca i razvijaju se TALENTOVANI mladi ljudi. PATOS je mesto gde oni ZAISTA PRIPADAJU. Gde se DRUŽE u stvarnom, a ne virtuelnom svetu. Gde vrednim radom stiču SAMOPOUZDANjE. Kroz PATOS dobijaju šansu da PUTUJU i upoznaju svet, a svet upozna njih. I, na kraju, kada stanu POD REFLEKTORE ONI su ti koji SIJAJU. 3. Uloga koju ste obožavali: Teško je izdvojiti jednu ulogu. Hmmm...Mislim da je to nemoguće. 4. Ko je Anđelka iza pozornice? Na sceni dolazi do izražaja moja radoznalost, ali iza scene ta redoznalost pretvara se u rad i disciplinu. Kao umetnički direktor pozorišta, neophodna je svest o funkcionisanju istog. Pozorišni repertoar treba da komunicira sa realnošću, ali kroz prizmu imaginacije i inteligencije. Uvek težim da repertoar našeg pozorišta zagolica preostalu maštu našeg grada.
5. Šta je najvažniji cilj Patosa? Najvažniji cilj Patosa je da Smederevo bude grad u kome se neguje kultura i pozorište, u kome deca i mladi odrastaju uz pozorište Patos i sve vrednosti koje naše pozorište predstavlja. 6. Kada ste shvatili da želite da se bavite pozorištem i zbog čega? Gluma je bila inicijalna kapisla. Međutim, kako sam dublje ulazila u zečiju rupu, nekako sam otkrila šta zaista pozorište pruža, pored aplauza na kraju predstave. Pozorište je mesto gde nije potrebno da zatvorim oči da bih maštala. 7. Koja je uloga obeležila Vašu karijeru? Mislim da je još rano govoriti o tome i razmisljam samo o tome da svaka naredna uloga obeleži ono što radim. 8. Kakvo je stanje u kulturi našeg grada, a kakvo u državi? Trenutno stanje je takvo da se samo nadam da će ostati samo - trenutno. Kultura i umetnost su uvek hodale po ivici sveta, ali prisustvujemo vremenu kada kultura više nije pokretač, niti taj neko ko hoda po ivici. U biti svake umetnosti je da bude progresivna i da govori istinu. A mi smo daleko od istine. Pozorište se uvek obraćalo publici, a šta se dešava kada pozorište nema publiku? Da li to govori da nam nije potrebno pozorište ili da publika ne želi ili ne sme da sluša i da se suoči sa istinom? Smatram da se društvu u kom je pozorište, pa samim tim i kultura marginalizovana, ne piše dobro. 9. Trenutno aktuelno u Patosu je? Mnogo toga. Trenutno su aktuelne dve nove predstave koje su rađene sa inostranim rediteljima. Tu je Alisa, u režiji Salvatoera Tramaćerea. Inače na našem repertoaru već postoji predstava u njegovoj režiji, a to je predstava Plastične bašte. I ovog proleća krećemo sa programom Rastemo uz pozorište – pozorište na točkovima (pozorišni program za decu sa sela), a ovog puta predstavu Ružno pače je postavila ruska rediteljka Jekaterina Hotenatski. Za tu predstavu je rađena i originalna muzika, a koju je komponovao mladi smederevac Miloš Petrović. 10. Šta možemo da očekujemo od Patosa u narednom periodu? Redovan i vredan rad. Danas je za kulturu to glavni izazov. Patos nastavlja da producira iznova nove naslove i igra one iz prethodnih sezona. Naše dramske radionice iz godine su sve brojnije i deca na njima stiču veštine koje ih ohrabruju i osnažuju za sve izazove svakodnevnice koji su pred njima. Tu su brojni događaji koje organizujemo za zajednicu i zbog zajednice, poput bioskopa Patosinema! itd. Kao što rekoh na početku, očekujte od Patosa redovan i vredan rad. 11. Vaša poruka za čitaoce Pokazivača? Nemojte da idete u pozorište, ako ne želite da saznate istinu. A ako ipak želite da saznate istinu, onda budite spremni da se igrate. Danas je za odrasle najskuplje igrati se.