Ja u mojoj zgradi imam puno komšija i komšinica. Jedna od mojih najdražih komšinica je Svetlana Milojević.
Meni je najdraža osoba. Sada ima trideset i dve godine. Završila je fakultet. Pomaže mi oko mnogih stvari vezanih za školu i zato sada ja pišem o njoj. Zna da ništa ne može postići ako ne proba nekoliko puta. U tome smo slične, a i po tome što smo rođene istog meseca i što smo obe drugo dete roditeljima. Pomalo smo različite. Zreo je roditelj. Sada ima mali bebu po imenu Vuk. Zrela je žena. Veoma je pristojna i kulturna osoba, lepo se ponaša i pametna je. Probleme rešava bez muke i nađe pravi način da nas sve razvesli. Kada je tužna, ili uznemirena ima uvek nekog pored sebe kome može sve to da kaže. Uzor je svojoj deci kako da odrstaju i kako da na kraju budu dobri đaci. Veoma je dobra i lepa, tačnije – preslatka žena. Dobar je sportista. Veoma je obazriva, hrabra i promišljena osoba. Ima smisao za humor i ponekad je veoma smešna. Baš mi je drago što ona boravi kod mene u zgradi i što se svi druže sa njom i smatraju je najboljom, najfinijom, najpametnijom… Odeva se isto kao i svi drugi. Mislim da niko drugi nije isti kao ona.
Najbolja je komšinica koju poznajem i baš sam srećna zbog toga što smo slične.
Autor: Miona Jovanović
odeljenje IV3
Osnovna škola „Radoje Domanović“ Kragujevac
Učitelica: Biljana Nikić
