Ne veruješ više samoj sebi,
ambicije u mestu ti stoje,
za tren jedan da postigneš sve bi,
teški dani nižu se i broje.
Možda misliš da je meni lako
mudrovati o tuđem životu,
al’ veruj mi, čim te vidim kako
ništiš sebe – osetim strahotu,
jer tad shvatim da smo tako slični:
nervira nas ovaj svet dvolični,
sve čekamo vasionsku pravdu.
Neki razlog mora da postoji
za ideje što nose nam snovi –
dok to znamo, ne gubimo nadu!
