„BOLJE ZNATI NEGO IMATI“
Tetka Miru su svi voleli, zato što je ona sve volela Bila je uvek raspoložena za priču i šalu. Njen specifičan glas izmenjen posle operacije, mnogi su mogli da čuju. Jedino kad joj nije bilo dobro, a često joj nije bilo dobro. Silne bolesti su se okomile na nju, imunitet joj je bio vrlo slab pa je i zato bila poznata mnogim lekarima. Mnogi su hteli da joj pomognu savetima ili lekovima za koje su znali ili čuli.
Jednom je jedan prijatelj komšija, koji je živeo u inostranstvu za godišnji odmor, doneo stručak neke biljke da posadi i recept kako se koristi. Ali tog dana tetka Miri je bilo mnogo loše, pa pošto je posadila biljčicu, otišla je da legne; a papirić sa receptom, na koji je potpuno zaboravila, vetar je odneo.
Vreme je prolazilo, biljčica je porasla, procvetala, ali njeni plodovi su bili tako sitni i neugledni, a kad ih je probala, od kiselog ukusa sva se stresla. Prijatelj više nije dolazio u rodni kraj i tetka Mira je ubrzo zaboravila na taj susret…
Biljčica je brzo razmnožavala i uskoro je zauzela znatan deo tetka Mirine bašte. Imala je lepe cvetove, ali tetka Mira je imala i previše domaćeg cveća, divlje joj nije trebalo. Nedostajao je prostor da zasadi krompir
Dok je sekla i čupala žilavu biljku, psovala je i sebe što je ovo posadila i onog ko joj je ovu napast dao. Sela je da odmori baš u trenutku kada je tuda prolazio poznati prirodnjak Drago. Požalila mu se a on je prišao da vidi tu napast.
– Nije mi poznata, – rekao joj je – ta ne raste kod nas.
– Pa da, doneo mi je iz inostranstva komšija, odavno – setila se tetka Mira.- ali da me ubiješ ne sećam se šta mi je rekao. Kisela je i sigurno nije nizašta.
– Sačekaj malo, nemoj sve da iskrčiš, da vidim u knjigama šta je to. Baš me zanima. Sačekaj bar do sutra.
Drago je proučio sve knjige i otkrio nešto vrlo važno: da je to vrlo korisna i lekovita biljka, da potiče još iz Severne Amerike, da su je kasnije preneli do Sibira, a zbog izuzetnih lekovitih svojstava, retki su počeli da je donose u Evropu.
Tek kad je i u naše apoteke stigao sok od aronije, po vrlo visokoj ceni uz velike pohvale za svoju lekovitost, tetka Mira je shvatila kakvu dragocenu biljku je dobila od komšije. Shvatila je i da često u životu biva da plaćamo visoku cenu zbog svog neznanja i da je ona narodna „bolje znati nego imati“ vrlo tačna. Upitala se koliko smo samo vrednih stvari u životu propustili, samo zato što druge nismo slušali pažljivo..
Na sreću tetka Mira je ipak sačuvala dovoljno sadnica aronije i za sebe i za druge. I isto kao nekad njoj, poklonila je i ona svojim prijateljima i komšijama ovu dragocenu biljku.
Jedino ih je pažljivo gledala u oči, da se uveri da li su je pažljivo slušali.
