ODABRANI AFORIZMI:
Karikaturisti crtaju političare bez reči.
Ne mogu svašta da im stavljaju u usta.
Srbe su pripremali da budu speleolozi.
U ratovima su ih bacali u jame.
Narod se žali da je gladan.
Ko mu je kriv što ne guta tolike laži.
Uzalud imamo stari i novi kalendar.
Mi uvek radimo po svome.
Političari vešto postupaju s narodom.
Pre nego što ga prevare, održe mu motivacioni govor.
Političari se narodu obraćaju biranim rečima. Lažu.
Nacrtali su na zastavi veliku Albaniju.
Sada mogu da je i nataknu.
Kosovo je multietničko.
Na njemu ima čak i zaostalih Srba.
Srbija je nekada bila privlačna za strance. Sada su joj i okupatori okrenuli leđa.
Na Kosovu ima još Srba.
Treba samo dublje zakopati.
Srbi na Kosovu imaju svoj pozivni broj. S.O.S.
Srbija okleva sa ulaskom u Evropsku uniju.
Bila bi je sramota da ravnopravno odlučuje sa velikim silama.
Sport zbližava ljude.
Gledaoce na tribinama samo kavezi dele.
Nije ćirilica potisnuta iz balkanskih zemalja.
Ćirilice ima čak i na nadgrobnim spomenicima.
Nepotrebno se krije iza pseudonima.
On je, ionako, nepoznati pisac.
Uz humor objavljuje i svoju fotografiju.
Da bi narod imao čemu da se smeje.
Ratni huškači ne dele ljude po veri i naciji.
Svi smo mi za njih univerzalni davaoci krvi.
Nisu nas pitali kada su rušili Berlinski zid.
Inače, ta divlja gradnja bi kod nas bila legalizovana.
Narod ne ume da vlada.
Odmah ga svrgne neka diktatura.
ODABRAO: DIB
KRUNA DIJAMANTSKOG SJAJA
Ruski pisac Leonid Krajnov-Ritov autor je aforizma: «Novi- nar piše za sve. Prozaista za mnoge. Pesnik za malobrojne. Aforističar za izabrane.» Miroslav Sredanović je aforistar koji piše za izabrane ljubitelje lepo oblikovanih, duhovitih, poučnih i kritičkih misli. On je umetnik koji ozbiljno pristupa pisanju humora i satire. Odlike njegovog stvaralaštva su gospodstvo, intelektualizam, odmerenost, kritičnost i misaonost. Za njega se može reći da je jedan od najboljih učenika aforističarskog «leceja», odnosno da je nastavljač pravca u ovom žanru čiji je rodonačelnik veliki Poljak Stanislav Ježi Lec. Sredanović iz knjige u knjigu pokazuje autorsku hrabrost, umetničku doslednost i tematsku raznovrsnost. Aforizmi Miroslava Sredanovića u zbirci Renesansa bez humanizma su enigmatski, višeslojni, otrežnjujući, lekoviti, univerzalni, proročki, pažljivo izbrušeni, s neočekivanim obrtom i snažnom poentom.
Autor ove knjige je obuhvatio širok dijapazon tema, a u svakoj je na domaćem terenu. Poput istinskog erudite, o svakoj temi piše tako suvereno da demonstrira lep stil, bogatstvo izraza, uspelost umetničkih formi i originalnost humornih razrešenja. To potvrđuju aforizmi: „Vlast nije ograničena. Naša vlast je totalitarna.“; „Političari znaju da narod ne veruje njihovim sitnim obmanama. Zato nas obasipaju krupnim lažima.“ Kada govori o srpskim temama Sredanović čini to na univerzalan način, a kada govori o svetskim problemima, u njima se prepoznaje i naša zemlja. („Političari nisu u sukobu interesa. Mogu istovremeno da budu strani poslušnici i naši gospodari.“). Istorijske reminiscencije u Sredanovićevim aforizmima imaju upliv na sadašnje događaje, kao što i sadašnjost utiče na percpeciju prošlosti. („Ne želimo da se vraćamo nazad. Da ne kvarimo sliku naše slavne prošlosti.“) („Gavrila Principa su proglasili za teroristu. Što je duže mrtav, to je veći terorista.“) Naš autor se izražava koncizno i sublimisano. «Aforizam je roman u jednoj rečenici», poručivao je slovenački aforističar Žarko Petan. U Sredanovićevim rečenicama su esencijalne poruke zaogrnute u auru duhovitosti, što ilustruje aforizam: «I ministri prisustvuju konferencijama za štampu svoga premijera. Da bi čuli šta je vlada odlučila.“
Sredanovićev umetnički kredo je u skladu s porukom ruskog autora Borisa Krutijera: „Ako imaš šta da kažeš, piši aforizme, ako nemaš, piši romane!“ Tokom godina aforističarskog stvaralaštva Miroslav Sredanović je izgradio svoj osobeni stil, originalnu poetiku i ugao posmatranja na ličnosti, pojave, procese, događaje i epohu. U svakoj njegovoj satiričnoj opservaciji protkana je i lirska nota. Odlikuje ga strogost u selektovanju aforizama, jer je dobro svestan da sve što nisu aforizmi, to su opšte fraze. Autor je u ovoj knjizi ponudio dodatni kvalitet, jer je aforizme svrstao i strukturisao tematski. Na taj način knjiga aforizama može da se čita kao zbirka priča ili kraći roman. To je potvrda njegove posvećenosti umetničkom delanju, dokaz inventivnosti i kreativnosti, kao i suštinskog razumevanja duha aforistike. Kao dokaz tematskih preplitanja i uočavanja autora koliko je politika prodrla u sve sfere života i postala život sami, pokazuju ovi aforizmi: „Seks i glasanje obavljamo tajno. I jedno i drugo su stidne radnje.“; „Tajkun će i dalje upravljati sportskim klubom. Ukoliko mu to zatvorske obaveze budu dozvolile.“ Sredanović je jedan od najuspešnijih domaćih aforističara u korišćenju elemenata crnog humora. Pretvoriti nešto što je po svojoj definiciji tužno, razočaravajuće i depresivno u humorno, zabavno i veselo, veština je koju poseduju samo retki. Sredanović ima upravo taj dar, koji demonstrira i ovim aforizmima: „Srbe su pripremali da budu speleolozi. U ratovima su ih bacali u jame.“ „Penzionerima bi bilo bolje da umiru u sadašnjoj bedi. Kad dođe bolje sutra, biće im žao.“; „Političari su naši grobari. Određuju ko će biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana.“) Miroslav Sredanović je prepoznatljiv, afirmisan i poštovan satiričar. On je pisac ovog vremena koji piše za sva vremena. Svojim „sevčicama“ razgoni mrak i otvara oči onima koji ga čitaju. Njegov ideal je da živi i piše uspravno i ispravno. Ne vodi ga princip da spase samo svoju dušu, već i dušu svoga naroda. Jedan je od prvaka aforističke misli koji stoji iza svake svoje reči. Iz godine u godinu dobija sve veći broj nagrada i priznanja za aforizme i priče na najprestižnijim festivalima humora i satire u Srbiji i zemljama regiona. Zastupljen je u antologijama, panoramama i zbornicima. Prevođen je na strane jezike i objavljivan je na stranicama domaćih i stranih novina i časopisa. O njemu afirmativno pišu najcenjenija pera srpske satire. To je potvrda visokog kvaliteta njegovog dela, a najbolje od najboljeg iz tog opusa nalazi se među koricama njegovih autorskih zbirki, uključujući i knjigu Renesansa bez humanizma.
Pred nama je najzrelija i najuspešnija knjiga ovog autora koja predstavlja krunu njegovog stvaralaštva. U toj kruni ima misli dijamantskog sjaja i trajnosti. Istraživači, kritičari, urednici, ljubitelji i priređivači u njoj će sigurno pronaći antologijske aforizme neprolazne vrednosti i značaja.
Aleksandar Čotrić
AUTOR O SEBI I DRUGIMA
Proplakao je 26.10.1936. na Vučiji, Trebinje. Posle se više nije rađao. Da ne uznemirava svojim plačem. Živeo je u našim kraljevi- nama i republikama, te u stranim demokratijama. I sve ih je gorko iskusio. Bio je diplomata u dvema Jugoslavijama. I obe su propale. Piše satiru. I kratke priče. Po meri svoje pameti. Objavljeno mu je šest knjiga aforizama. Nema kapitalnih, ali ima džepnih izdanja. Bolje ga razumeju na strani, nego kod kuće. Za aforizme je nagrađivan u Makedoniji (Delčevo) i Bosni i Hercegovini (Mrkonjić Grad), a za kratku priču u Crnoj Gori („Vuko Bezarević“, Pljevlja) i Srbiji (Rakovica). Objavljena mu je priča i u Libanu. Razumeju Arapi naša ratna stradanija. Za njegovo pisanje su, recezenti, založili svoj književni auto- ritet: Milovan Vržina, prof. dr Radomir Životić, prof. dr Ratko Božović, Milovan Vitezović i Aleksandar Čotrić. 140 Knjige, i pojedine aforizme, su mu lepotom karikatura, ukra- šavali: Ranko Guzina („Večernje novosti“), Novica Kocić („Poli- tika“), Gane Milanović („Ošišani jež“), Špiro Radulović, Mirja- na Vasilj, Slobodan Srdić, Miro Georgijevski i Lazo Sredanović. Izdavači knjiga su mu bili: „Dereta“, Beograd; „Zavod za udžbe- nike“, Istočno Sarajevo; „Alma“, Beograd i „Everestmedia“, Beograd. Primljen je u Udruženje književnika Srbije na predlog boljih pisaca od njega. Član je Beogradskog aforističarskog kruga, koji mu je omogućio nastupe na „Kolarcu“, „Kući Đure Jakšića“ i drugde, gde aforizam nije samo strana, već i srpska reč. Aforizme mu, na odgovornost čitalaca, objavljuju: „Politika“, „Večernje novosti“, „Ošišani jež“, elektronski časopisi „Etna“, „Nosorog“, „Šipak“ i dr. Zastupljen je u više zbornika srpskog aforizma. Čak ga ni prijatelji nisu izostavili. Nastavlja da stvara i još je daleko od sabranih dela. Član je Biblioteke grada Beograda i Udruženja penzionera Mi- nistarstva inostranih poslova, gde nije primljen po konkursu. Nije biran ni u Kućni savet. Nisu se složili strani posmatrači. Živi u Beogradu, s pogledom i na druge svetove.
