Naučio si me da postojim onakva, kakva jesam, ne onakvu kakvu me vide drugi. Kako me Ti vidiš, gledajući me, bez osvrta na “ bilo je“, bez vremena koje veže i prolaznog sveta ništavila, bez ljudi nebitnih za tebe, mene i nas.
Važno je ne odustati od sebe, mnogo lakše gledajući svet u oči, suočavajući se sa njim, kada si Ti u mojim očima.
Ne odustaj zbog promena ljudi, prihvati ih onakvim kakvim jesu, neka ti ne smeta njihova neshvatljivost Tebe, jer sebe najbolje znaš, znam te i ja dovoljno da znam da greše.
Ne odustaj od mene, previše mi značiš.
Moje si krilo daljine i toplina koje dosežu granice moći svemira koji nas obujmio i nosi ogromnom ljubavi…
Ne odustajem, niti razmišljam o tome, jer ti znaš da si razlog moje moći.
