– Vaše srce je dobro. Važno je da smo ga sačuvali. – profesionalno, kao i uvek reče doktor. – Više nije potrebno da dolazite na kontrole.
Vesela je ponovo posle mnogo meseci opet bila vesela. Teško joj je bilo da ide kod doktora, ne samo iz straha od bolesti nego i zbog neljubaznih sestara. Istina, ponekad bi poneka sestra bila ljubazna, ali zbog jedne, bilo joj je posebno nezgodno. Sestra je radila sve što treba, ali je uvek imala prezriv, namršten izraz lica koji bi zaledio svakog pacijenta koji je pogleda.
Kad izađe iz bolnice, naglo stade:
– Želim nešto da kupim sestrama – reče koleginici koja je išla s njom.
– Zašto sada, kad ti više ne trebaju? – upita je koleginica, ali Vesela ne obrati pažnju na njene reči, već odlučno uđe u najbližu prodavnicu.
Kad je izašla iz prodavnice sa kesom punom kafe, sokova i slatkiša, kratko upita:
– Imaš li hemijsku olovku? – Uze olovku i na papiriću kratko napisa „hvala na ljubaznosti“.
– Sačekaj me, brzo ću. – dodade, a onda potrča nazad u bolnicu, ostvljajući koleginicu u čudu.
I zaista brzo se vrati, bez kese, sa osmehom.
– Šta su ti rekle? – upita koleginica.
– Ništa. Nisu me ni videle. Izašle su negde.- zadovoljno odgovori Vesela.
– Pa zašto si im onda to ostavila ?
– Baš zato. Neće znati ko im je doneo, pa će biti ljubazne prema svakom pacijentu.
- deo
Ponukan svetlim primerom Vesele Plemeniti reši da zahvalnošću pridobije na svoju stranu radnika gradske čistoće koji je svakog utorka prazneći kontejner ostavljao za sobom gomilice smeća na trotoaru .
Odavno je želeo Plemeniti da mu ukaže na propuste u radu, oštro i direktno, na obaveze i dužnosti, no lopata u radnikovim snažnim rukama, lopata kao simbol moći, bi ga itekako obeshrabrila i sputala.
Poklonu za vrednog radnika, plišanom medi, Plemeniti oko vrata veza ceduljicu sa rečima: „Hvala vam na pedantnosti“ i krišom otvori vrata od kamiona kako bi ga ubacio u kabinu.
Ali tada… Kad otvori vrata, dogodi se čudo!
Na hiljade poklona, čokoladica, lizalica i plišanih igračaka iz kabine zasuše Plemenitog; umalo ga ne oboriše na zemlju.
O, kako je divna naša zemlja u kojoj se na propuste u radu i obaveze ukazuje poklonima i punim kesama ne samo doktorima, sestrama i direktorima već i radnicima gradske čistoće.
(Janakis)
