Sve ono što smo mogli biti a nikad biti nećemo
Ostavljam na nekoj, bezimenoj stanici u predgrađu:
Oblutke u magli, kutke gde se srećemo
I mrvice sažvakanih tajni, za tren gladi da se nađu.
Bežim… A šta je bekstvo, no prečica do pakla?!
Smejem se… A smeh je suzama brat blizanac,
Sestro sunčanih sunovrata što si dotakla
Ponor. Poznaće sve i najobičniji (ne)znanac
A ja ću ćutati… Tajac. Tišina. Muk.
Svejedno. Neka će čudnovata buka
Da dopre odnekud, neki nepoznat zvuk
Paraće uši… Mrak će zagrliti nevidljiva ruka.
