SVETA VODICA
Osetim neku čudnu nelagodu
prema svom nagom telu!
Sve nešto skrećem
pogled sa sebe grešne!
Oblačim se u mraku
ne razmišljajući o bludu!
Ne govorim ružne reči
niti uzimam u usta
ništa čemu tu mesto nije!
I onda se dosetim!
Za sve je kriva voda
iz osveštanog gradskog vodovoda!
Kupam se u njoj,
perem kosu, zube, nokte!
Pijem je nemilice!
Perem njome sudove i veš,
čak ispiram i wc šolju!
Kad pustim vodu iza sebe
iz osveštanog vodovoda,
sva moja sranja
postaju blogoslovena!
Puna sam ljubavi,
pozitivnih misli!
Sad mogu opušteno
da okrenem drugi obraz
kada mi život odalami šamar
i uzvratim hlebom
na bačene kamenice
potpuno mirna i spokojna!
