Bakini kolačići
Žuti kao mladi pačići
Imaju u sebi
Posebnu slast.
A sve je slično
Kao kad ih za Božić
Sprema mama.
Brašno i voda,
Jaja, vanilin šećer,
Meda dvesta grama
I mast.
Al’ nije isto.
Baka u njih prvo
Stavi ljubav
I srce toplo i čisto
Ko košulju što je domaćim
Sapunom prana.
Nežnost joj se tada
Sa lica kruni
Kao oblak brašna
Što poleće sa dlana.
A Kad ih baka umesi
I stavi u vrelu presu
Pa soba zamiriše
Ko livada cvetna.
U molovanu kuhinju
Sve nas ponesu
Njena dva blaga oka
Zbog nas večito sretna.
Tada nam, kad ih baka pruži,
Jedu oči i ruke
I nos što se omamljen širi.
Tada čarolija gladi kruži
Uz nestvarne zvuke
Varajače i tanjira.
Tada iz nas detinjstvo proviri
Sa raznobojnim krilima
Leptira.
Bakine kolačiće
Sada majka sprema
Kad želja za njima poleti
I glad raširi grudi..
Kao i baka i mati
U njih stavlja srce čisto.
I njeni kolači liče na žute pačiće,
A bake više nema.
Ona sada na nekom plavom
Oblaku leti.
Majka se, dok ih peče,
Svojski trudi.
Al’ nije isto.
Al’ nije isto.