….razlika između mene i lovca je ta što lovac puca u životinje, ja pucam po šavovima.
Predivni kanjoni u koje sam upadao naglavačke ponesen adrenalinom pisanja su isti ti kanjoni kraj kojih je motorista svojim motorom samo proleteo. U meni su se urušavali gradovi kroz koje je on samo prolazio da pokupi delove, šasiju ili kacigu. U tome je razlika između nas.
Ne vozača motora, kroz literaturu, u sebi nosim odgovornost vozača autobusa sa ekskurzije: upravljam mrtav ozbiljan, a toliko dečijih života, likova i osmeha iza mene. U retrovizoru vidim sličnosti sa domaćicom što širi veš, ja širim ruke čekajući da se život dogodi. Nemam prava pričati o noćnom provodu, sem o ovom nad hartijom. Draža mi je filozofija mora od filozofije palanke jer mi je dalja. Zbog nje sam bliži sebi…