spot_img

žika ranković: grofica

picture-296

U našem kraju pre rata živela je neka grofica.

Zvala se Anja i kao mlada je, kažu, bila zaljubljena u pesnika, što je živeo kraj reke, koja se s proleća i  jeseni izlivala,  ostavljajući na svojim obalama mrkocrvene ribe.

Pesnik se zvao Antonije i bio je mnogo lep.

U pesnika se zaljubi i majka grofice Anje Lucija.

Jednoga dana zateče ih Anja gole kraj reke.

Zaspali a po njima guguču golubovi (šar – šareni).

Nikada im to nije oprostila.

Kažu da je svoju majku obesila na najvišu granu jabuke samotnice na njihovom imanju a pesnika oslepela i proterala iz tog kraja.

Goluba ne može očima da vidi, odmah se trese i izlaze joj pečati po licu i rukama.

Kada je rat završen i u naš kraj stigli pobednici Anja je već bila stara i oronula.

Ipak je sa kiticom cveća u ruci, svečano obučena, u kostim od somota travazeleno boje, lila šeširom na glavi i crnom maramom oko vrata, oslanjajući se na tanki crni štap od abonosa, izašla pred komandanta Živorada Ristanovića Jolovca i pružajući mu cveće gledala ga je pravo u oči.

Niz staračko lice klizile su joj suze.

Živorad je odbio kiticu iz ruku poražene klase, narod je klicao a grofica Anja je dugo stajala kraj puta i plakala.
Posle se pričalo da je Živorad Ristanović vanbračni sin Lucije i slepog pesnika ali nikada nije provereno jer revolucija nije imala vremena za ljudske sudbine.

Pojedinac nije značio ništa istoriji koja je tekla.

 

 

Žika Ranković
Žika Ranković
Više godina aktivno učestvuje u javnom životu Srbije u oblasti umetnosti, kulture i informisanja. Organizator je i učesnik velikog broja kultrunih i medijskih manifestacija. Tekstovi su mu objavljivani u elektronskim i štampanim medijima širom sveta. Član je Udruženja dramskih pisaca Srbije i UNS-a.