68. Festival profesionalnihpozorišta Vojvodine je najstariji pozorišni festival u regionu i ove godine se održava od 23. do 29. aprila, pod sloganom Glumci su se vratili, publiko. Posle nekoliko godina pauze, domaćini su mu ponovo Zrenjanin i NP Toša Jovanović. Festival je zamišljen da prikaže najbolje u vojvođanskoj pozorišnoj produkciji između dva festivala. Selektor ovogodišnjeg festivala je Goran Ibrajter. U selekciji je ukupno sedam dramskih predstava i pet za decu. Festival je takmičarskog karaktera, a članovi žirija su: glumica Dragana Varagić, teatrolog mr Miroslav Radonjić i novinarka Smiljka Seljin. Idejno rešenje plakata festivala je dao Tomislav Valo.
Nagrade festivala: Najbolje – dramska predstava, dečja predstava, režija, četiri ravnopravne glumačke nagrade, scenografija, kostim, muzika, Tihomir Mačković za kreaciju lutaka, Memorijalna nagrada Ivana Mirkov Vlačić dok SDUV nagrađuje najboljeg mladog glumca. Moguće je dodeliti i specijalnu nagradu.
Prateći program festivala: izložbe i promocije najnovijih izdanja Pozorišnog muzeja Vojvodine, razgovori istaknutih teatrologa na aktuelne teme sa pozorišne i društvene scene i studentske izvedbe.
Karte festivala: za dramske predstave – 400 rsd; za studente, đake i penzionere cena karata je 300 rsd; cena kompleta ulaznica za dramske predstave je 2.000 rsd (7 predstava). Ulaznice za lutkarske festivalske predstave koštaju 200 rsd, a za organizovane dolaske cena je 150 rsd po osobi. Ulaz na sve prateče sadržaje je slobodan.
Reč selektora
Goran Ibrajter
 |
| Goran Ibrajter, selektor festivala |
U tekućem selekcionom ciklusu na scenama vojvođanskih pozorišta video sam 45 predstava, ili gotovo sve ono što je u jednogodišnjem periodu premijerno izvedeno. Taj broj predstavlja izvestan kvantitativni pomak u odnosu na prethodni ciklus. No, ostaje i dalje utisak da pozorišta rade sa smanjenim kapacitetima, što je naročito izraženo u produkciji predstava za decu.
Ako bi se tražila karakteristika produkcije u posmatranom periodu, onda je to, pre svega, veliki broj predstava vrlo ujednačenog kvaliteta. To svakako povećava mogućnost izbora, ali i otežava neizbežnu i nimalo laku dilemu – koje predstave izostaviti iz selekcije. Zato sam se opredelio da pozorišta budu zastupljena sa po jednom predstavom u obe konkurencije – predstava za odrasle i za decu.
Kao i prošle godine, nisam pošao od unapred definisanog koncepta. Ipak, tokom samog procesa nametnula se jedna osobenost koja je u dobroj meri usmerila i opredelila moj izbor. Reč je o povratku glumca na velika vrata i to u svim onim segmentima koje umetnost glume podrazumeva. Naime, neretka je pojava na našim scenama da dominira ono što nam se saopštava u odnosu na to ko i kako nam to saopštava. Ne sporeći mogućnosti i domete takve vrste pozorišta, ovaj put sam se opredelio da u prvi plan istaknem one predstave u kojima je data mogućnost glumcu da razmahne sve segmente svog umeća. Zato sam organizatorima Festivala predložio da se on održi pod sloganom: „Glumci su se vratili, publiko”. Izabrane predstave žanrovski su raznovrsne. Takođe, što se predloška tiče, kreću se u rasponu od domaće i strane klasike do naših i inostranih savremenih autora. Za učešće na 68. Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine predlažem sledeće predstave:
Ponedeljak, 23. april u 20h
Anika i njena vremena Ane Đorđević (inspirisano pripovetkama Ive Andrića) i u njenoj režiji, Srpsko narodno pozorište Novi Sad
Projekat Ane Đorđević i Srpskog narodnog pozorišta još jedan je demanti Andrićeve tvrdnje da njegova proza nije scenična. Đorđevićeva skraćuje Andrićevu pripovedačku nit i time ubrzava radnju i daje joj neophodni dramski naboj. Time je omogućila glumcima da scenski uzbudljivo donesu Andrićeve likove iz jednog, samo naoko, prošlog i prevaziđenog doba i društvenog miljea, te Anika i njena vremena u ovom tumačenju i te kako postaju i naša vremena.
Ocena bloga: 7.75/10.00
Utorak, 24. april u 20h
Maestro Milivoja Mlađenovića, Narodno pozorište Sombor u režiji Milana Neškovića
Iako kažu da su umetnici ne baš najzahvalniji dramski likovi, Mlađenović i Nešković, svako u svom domenu, uspevaju da nam scenski uzbudljivo donesu lik našeg velikog slikara Milana Konjovića. Iako je predstava zasnovana na biografskim činjenicama, autori pre svega insistiraju na društvenim i istorijskim okolnostima u kojima se Konjović kreće, kao i na njegovom odnosu sa sredinom koja mu nije uvek bila naklonjena. Uz dobru igru čitavog ansambla, predstavu odlikuje i vizuelno bogatstvo.
Ocena bloga: 7.5/10.0
Sreda, 25. april u 20h
Mala mađarska pornografija po motivima proze Petera Esterhazija, Novosadsko pozorište u režiji Nikite Milivojevića
Lična tragedija mađarskog pisca Petera Esterhazija bila je povod Nikiti Milivojeviću da na scenu donese uzbudljivu, pa i potresnu priču o tome kako ljude melje žrvanj totalitarnih režima. Dominantno narativnu crtu predloška, on, zajedno sa ansamblom Novosadskog pozorišta, nadograđuje efektnim scenskim i glumačkim rešenjima. Još jedna u nizu uspelih predstava ovog pozorišta koje otvaraju suštinska egzistencijalna i društvena pitanja.
Četvrtak, 26. april u 20h
Smrt čoveka na Balkanu po istoimenom filmu Miroslava Momčilovića koji je i reditelj predstave, Narodno pozorište Kikinda
Kikindsko pozorište, zajedno sa rediteljem Miroslavom Momčilovićem, opredelilo se da primeni postupak, ne više tako redak na našim scenama, korišćenja filma kao predloška za predstavu. Zbilja, sam film se nametao za pozorišnu inscenaciju svojom kamernošću i gotovo teatarskom postavkom. Uspeh filma i odlične glumačke kreacije u njemu, ispostavilo se, bili su teret koji je ansambl kikindskog pozorišta uspešno prebrodio. Pohvale pripadaju i reditelju koji je uspeo da izađe iz senke sopstvenog filma i da svojoj priči da neophodnu pozorišnu dimenziju.
Ocena bloga: 7.5/10.0
Petak, 27. april u 20h
Evgenije Onjegin Aleksandra Sergejeviča Puškina, Pozorište mladih Novi Sad u režiji Borisa Liješevića
Liješević, nakon uspele predstave Povodom Galeba, ponovo ostvaruje dobru hemiju sa mladim ansamblom Pozorišta mladih u tumačenju klasike. Zahtevne likove ruskog romantičara glumci suvereno donose na scenu u minimalističkom dekoru. Značajnu pomoć reditelju i ansamblu pružio je Fedor Šili smelom i inventivnom dramatizacijom Puškinovog romana.
Subota, 28. april u 20h
Avgust u okrugu Osejdž Trejsija Letsa, Narodno pozorište/Narodno kazalište/Népsínház Subotica (Drama na srpskom jeziku) u režiji Aleksandra Božine
Priču o disfunkcionalnoj porodici negde u pustarama Oklahome glumci subotičkog ansambla potpomognuti briljantnom gošćom Gordanom Đurđević Dimić donose na šarmantan način, čineći da nužno zavolite junake koje tumače, iako su njihovi karakteri takvi da biste im u realnom životu teško poklonili ljubav. Toj vrsti pozorišne magije doprineo je svakako i mladi reditelj Aleksandar Božina pažljivo definišući likove i njihove karaktere.
Nedelja, 29. april u 20h
Zrenjanin Igora Štiksa, Narodno pozorište Toša Jovanović Zrenjanin, režija Boris Liješević
Autorska ekipa zrenjaninske predstave prihvatila se možda i nezahvalnog posla da progovori o aktuelnoj temi, bez one ponekad neophodne vremenske distance, o lošim privatizacijama i propadanju fabrika. Srećom ne padaju u zamku da svoju priču vežu isključivo za lokalni milje, iako je i Zrenjanin među najvećim žrtvama ove pojave. Dakle, već provereni autorski tandem Liješević-Štiks svojoj priči uspeva da da univerzalni karakter.
Ocena bloga: 9.25/10.00
Za selekciju predstava za decu predlažem sledeće:
Tilda autorke teksta i rediteljke Katarine Mišikov Hicinger (po istoimenoj knjizi Roalda Dala), Slovačko vojvođansko pozorište Bački Petrovac
Plava ptica Morisa Meterlinka, Narodno pozorište Sombor u režiji Sonje Petrović
Tom Sojer Marka Tvena, Dečje pozorište Subotica u režiji Predraga Štrpca
Snežna kraljica Evgenija Švarca (po Andersenovoj bajci), Pozorište mladih Novi Sad u režiji Biserke Kolevske
Vesela kuća Stevana Pešića, Narodno pozorište Toša Jovanović Zrenjanin u režiji Irene Tot
Za kraj bih skrenuo pažnju na još nekoliko predstava za koje smatram da zavređuju pažnju i koje su bile u mom užem izboru. To su: Kad bi Sombor bio Holivud, autorski projekat Kokana Mladenovića inspirisan dramom Radoslava Zlatana Dorića Narodnog pozorišta Sombor (uzgred, ova predstava bi odlično potvrdila slogan ovogodišnjeg Festivala, ali smo je ostavili za naredni selekcioni ciklus, budući da je izašla uoči samog kraja ovogodišnje selekcije), takođe Kičma Ingrid Lausand Drame na mađarskom Narodnog pozorišta Subotica u režiji Veljka Mićunovića, Grobnica za Borisa Davidoviča Danila Kiša Novosadskog pozorišta u režiji Aleksandra Popovskog, autorski projekat Kokana Mladenovića Oblak u pantalonama Pozorišta „Deže Kostolanji” Subotica i Orfej reditelja i dramaturga Todora Valova Dečjeg pozorišta iz Subotice.
O FESTIVALU
Još od 1947. godine, Zajednica profesionalnih pozorišta Vojvodine organizuje Susret profesionalnih pozorišta Vojvodine – koji je 2002. godine prerastao u Festival, kao najznačajniju, a s obzirom na godinu utemeljenja, i najstariju pozorišnu manifestaciju te vrste u zemlji, koja, na osnovu mišljenja selektora, predstavlja izbor najboljih pozorišnih ostvarenja nastalih u Vojvodini tokom minule sezone.
Posle Subotice, Kikinde i Vršca, od 2005. godine do 2011. Zrenjaninsko Pozorište je bilo domaćin i suorganizator Festivala. Sledeća dva festivala, 2012. i 2013. godine, održana su u Kikindi, dok je festival 2014. održan u Subotici. 2015. godine domaćin je ponovo bila Kikinda, 2016. Sombor, a 2017. Novu Sad.
Pozorišta članice su: Dečje pozorište Subotica, Kosztolányi Dezső Színház, Narodno pozorište „Toša Jovanović“ Zrenjanin, Narodno pozorište Kikinda, Narodno pozorište Sombor, Narodno pozorište Subotica, Narodno pozorište Sterija Vršac, Novosadski novi teatar, Pozorište mladih, Pozorište Dobrica Milutinović Sremska Mitrovica, Slovačko vojvođansko pozorište, Srpsko narodno pozorište i Újvidéki Színház.
Izvor: http://zppv.org
