U ponedeljak, 15. januara, na ceremoniji koja se održala u Dorćol Platz-u, NIN-ov žiri je saopštio da je roman prvenac Dejana Atanackovića, LUZITANIJA, ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade za roman godine. To je ujedino i šezdeset četvrti dobitnik ove nagrade. U aktuelnom sazivu žirija, bili su: Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica (predsednik). Žiri je prethodno na sednici održanoj 8. januara, od devet naslova iz užeg izbora, odabrao je pet romana za finale. Jovica Aćin i Dejan Atanackovićkonkurisali su sa svojim prvencima. Srđan Srdić je prethodnih godina dva puta bio u drugom krugu, aMira Otašević u finalu. David Albahari je i ovaj put propustio šansu da se pridruži piscima koji su nagrađeni više puta.
Dejan Atanacković, LUZITANIJA (Besna kobila Zemun, 214 str)
Ser Tomas Lipton, putujući kroz okupiranu Srbiju u pratnji Crvenog krsta, upoznaje stanovnike i principe utopijske države nastale na tlu beogradske psihijatrijske bolnice. Gospodin Teofilović, srpski iseljenik u Njujorku, preživljava potapanje prekookeanskog broda, i na svom putu ka Beogradu luta rovovima Zapadnog fronta i podzemnim tunelima u koje ga upućuju neobični vodiči. Taksidermist u službi Kraljevine Srbije, Vasilije Arnot, pada u nemilost i bežeći iz Beograda pred nerazumljivom pretnjom upoznaje se s tajanstvenim sadržajima firentinskog Muzeja prirodnih nauka. Sred Balkanskog rata, Nestor, mobilisani umetnik, u potrazi za izgubljenom četom, tumara šumama Srbije i zakopava deo po deo kostura nepoznate žrtve. Tragajući za nestalim ocem, mlada Amerikanka srpskog porekla suočava se sa skrivenom istorijom svoje porodice. Isprepletane priče koje čine tkivo romana, priče o putovanjima, lutanjima, preobražajima i nestajanjima, stiču se i ukrštaju u sobama, hodnicima i dvorištu najmanje države na svetu, zasnovane na najdubljem i najneravnopravnijem sukobu – sukobu progresa i ludila.
Žiri je prethodno odabrao 33 romana u širi izbor, pročitavši čak 179 knjiga koje je dobio iz još jedne hiperproduktivne godine. NIN-ovu nagradu, književnu nagradu kritike za najbolji roman iz prethodne godine, dodeljuju Nedeljne informativne novine – NIN.
Na godišnjoj top10 isti najboljih domaćih književnih izdanja bloga Belgrade Edt Culture našala su se dva naslova: Srebrna magla pada (2. pozicija) i Danas je sreda (5. pozicija).
Više o romanima iz najužeg izbora:
Jovica Aćin, SRODNICI (Laguna, 200 str)
Samo najhrabriji su spremni da do kraja prouče svoje poreklo i prihvate sve njegove posledice.
Jedan od takvih retkih smelih pojedinaca jeste glavni junak ovog romana, autorov prezimenjak. Saznavši da priča o njegovom poreklu vodi sve do dalekih Pirineja, on zajedno sa sinovima odlazi na put do Španije. Porodično stablo, mape i usmena predanja putokazi su u traganju za nestalim precima. Iako sve više putokaza navodi na zaključak da će familija rekonstruisati svoje poreklo, pojavljuju se nepoznanice koje potragu za porodičnim stablom pretvaraju u traganje za fantomima, među kojima je najistaknutiji Belano ili Bolanjo, slavni čileanski pisac.
Sam čitalac će postati tragač u ovom romanu dvostruke potrage u kojem se prepliću postupci detektivske, ali i fantastične književnosti.
Mira Otašević, GORGONE (Geopoetika, 139 str)
Na stranicama koje ispisuje Mira Otašević prepliću se i sudaraju životopisi pisaca, glumaca, muzičara, slikara, muškaraca, žena, ljubavnika, policajaca, vojnika, dželata, žrtava i ubica, preživelih i mrtvih. Breht, Bojs, Đango, drugi znani i neznani, stvarni i nestvarni, različitog porekla i jezika, raspeti u vremenu omeđenom svetskim ratovima, onim razornim i onim „hladnim“. Vremenu kojem su se grčevito, bezuspešno opirali, dok se pretvaralo u vrtlog koji ih je sve većom brzinom uvlačio u sebe. Borili su se umetnošću, prijateljstvima, ljubavima, tajnim, zabranjenim, povlačenjem u senku i emigraciju, stradajući i dobijajući rane i ožiljke strašnog vremena, nabijenog netrpeljivošću i mržnjom. Sve njih, u gradovima, zemljama fašizma, logorima, odbačene u emigrantskim utočištima, Mira Otašević izvlači iz bezdana zaborava, saosećajući sa svakim od likova o kojima piše, gradeći piramidu stvaranja, patnje, otpora. Mira Otašević je postavila prostorne granice u kojima se kreću, gube i nestaju njeni junaci, široko, od Berlina, Moskve, Zagreba, Kopenhagena, Barselone, Madrida, Pariza, gradova smrti na evropskom istoku. Novom knjigom nastavlja vivisekciju vremena koje je iznedrilo novo shvatanje lepote i nesputanu dinamiku stvaranja, ali i užas bezumnog, masovnog razaranja, neljudskosti, industriju smrti. Milan Ristović
David Albahari, DANAS JE SREDA (Čarobna knjiga, 155 str)
Preuzevši na sebe obavezu da brine o ostarelom ocu, obolelom od Parkinsonove bolesti, junak romana dobija priliku za još jedan, poslednji pogled u njegovu dušu. Tokom zajedničkih šetnji po Zemunskom keju i malih kućnih razgovora, otac počinje da govori o delovima sopstvene prošlosti koji su njegovom sinu bili malo poznati. Iz žrtve Rezolucije Informbiroa, kako ga je sin oduvek zamišljao, otac se u njegovim očima preobražava u posleratnog komunističkog dželata, što baca novo svetlo i na dotadašnji život njihove porodice.
David Albahari se u ovom romanu, bespoštedno obračunava sa svakodnevicom jedne bolesti i s pitanjima da li se bolest i sreća mogu zaslužiti i mogu li zločini da se ponište ili da zastare.
Srđan Srdić, SREBRNA MAGLA PADA (Partizanska knjiga Kikinda, 259 str)
Roman o neodrživosti prisnog, intimnog kontakta, o nemogućnosti prave komunikacije, i o usamljenosti kao neotklonjivo stanje svakog čoveka. Njegovi junaci su muškarac i žena čiji se tokovi svesti i unutrašnji monolozi smenjuju, dodirujući se u nekoliko navrata u dijalogu. Njihove priče do čitalaca stižu u fragmentima, naoko nepovezanim, zbog čega svako ko uzme ovu knjigu u ruke mora ozbiljno da se posveti tekstu da bi ga razumeo. Muški glas dolazi iz autoizolacije, to je glas bivšeg pisca koji se dobrovoljno povukao iz sopstvenog života. Drugi je glas žene u krizi srednjih godina, čiji brak ne funkcioniše već dugo, koja je profesionalno osujećena, jer se kulturni magazin za koji je radila gasi. Njihove početne pozicije su takve da zahtevaju bitne poremećaje u jeziku, odnosno intervencije koje možda nisu svakidašnje, čak ni u književnosti.
U ovom romanu u centru moje pažnje bila je priča o tome šta se dešava kada komunikacija nije moguća. Šta se događa na razini dva ljudska bića koja bi trebalo da u nekom momentu ostvare najveću moguću bliskost (govorim na jednoj strani o odnosima muškarca i žene, a na drugoj o odnosima roditelja i deteta), ako se ti tokovi prekinu, kakvim se jezikom to može ispričati? Srđan Srdić
Dosadašnji dobitnici NIN-ove nagrade:
NIN-ova nagrada je naša najprestižnija književna nagrada. Nagradu dodeljuju Nedeljne Informativne Novine iz Beograda u svojoj tradiciji dugoj više od šezdeset godina. Bez obzira na sve polemike vezano za neke nagrađene romane, NIN-ova nagrada ostaje najuticajnija i najznačajnija u našoj književnosti.
2007. Dragan Velikić – Ruski prozor
1960. Radomir Konstantinović – Izlazak; 1959. Nagrada nije dodeljena; 1958. Branko Ćopić – Ne tuguj, bronzana stražo; 1957. Aleksandar Vučo – Mrtve javke; 1956. Oskar Davičo – Beton i svici; 1955. Mirko Božić – Neisplakani; 1954. Dobrica Ćosić – Koreni