spot_img

53. JOAKIM VUJIĆ Pirot 2017: festival profesionalnih pozorišta Srbije: nagrađeni, program i izveštaj selektora


53. Pozorišni festival Joakim Vujić, jedan od najznačajnihih u Srbiji ove godine održan je u Pirotuod 13. do 20. maja. Publika je mogla da pogleda 8 predstava (7 takmičarskih predstava i 1 u čast nagrađenih), pozorišta iz Vranja, Pirota, Užica, Kraljeva, Kragujevca, Šapca i Gračanice. Ova pozorišna smotra, koja se održava(la) širom Srbije, u Pirotu se održava po 8. put od osnivanja festivala.Festival organizuje Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije, čije je predsednica Ivana Nedeljković u saradnji sa Narodnim pozorištem iz Pirota, na čelu sa direktorom  Gradimirom Filipovićem. Želja organizatora je da pozorišnu umetnost približi i onim sredinama u kojima ona nije tako čest gost i da pobudi interesovanje i za dešavanja izvan Beograda. U tom cilju jedan od najvažnijih festivala koji promoviše decentralizaciju pozorišne kulture. Ovogodišnji selektor festivala je Aleksandar Milosavljević. Moderator okruglog stola je Olga Dimitrijević. Kritičari festivala su Dragana Gvozdenović i Dragana Bošković.
NAGRADE 53. Festivala profesionalnih pozorišta Srbije

Žiri 53. festivala profesionalnih pozorišta Srbije Joakim Vujić u sastavu: Slavenko Saletović (reditelj), Angelina Lukić(glumica) i Filip Vujošević (dramaturg), na sednici 19. maja 2017. godine (8. sednica žirija u periodu između 13. i 19. maja), doneo je sledeće odluke:

Nagrada za najbolju predstavu u celini dodeljuje se predstavi RUŽA, UVELA u izvođenju Pozorišta Bora Stanković Vranje. Predstava na maestralan i uverljiv način transponuje Vranje Bore Stankovića u univerzalnu, svevremenu priču koja se tiče sredine i vremena u kome nastaje. Odluka je doneta jednoglasno.

Nagrada za najbolju režiju dodeljuje se Milanu Neškoviću za režiju predstave RUŽA, UVELA. Precizni, u isto vreme minimalistički rediteljski postupci, stvaraju svet koji funkcioniše kao savršeni mehanizam i u kome se otvara prostor za uverljivu glumačku igru. Odluka je doneta jednoglasno.

Nagrade za najbolja glumačka ostvarenja (4 ravnopravne) dodeljuju se:
Aleksandru Aleksiću za uloge Bepa i Ivanka  u predstavi RIBARSKE SVAĐE Narodnog pozorišta Pirot. Aleksić se bravurozno transformiše iz jedne u drugu ulogu. Odluka je doneta većinom glasova.
Kristini Janjić Stojanović za ulogu Stane u predstavi RUŽA, UVELA. Glumica dosledno i efektno tumači svoj lik i dostiže visok nivo glumačke uverljivosti. Odluka je doneta većinom glasova.
Jeleni Filipović za ulogu Cvete u predstavi RUŽA, UVELA. Filipovićeva uverljivo ide najopasnijih putem, vešto žonglirajući između komičke i tragičke uloge. Odluka je doneta većinom glasova.
Bojanu Jovanoviću za ulogu Koste u predstavi RUŽA, UVELA. Jovanović vešto gradi složenu glumačku rolu, koristeći suptilna i snažna glumačka sredstava. Odluka je doneta većinom glasova.

Nagrada za najbolju scenografiju dodeljuje se Tamari Bušković za upečatiljivo i efektno scensko rešenje u predstavi KRALJ LIR Narodnog pozorišta Užice. Odluka je doneta većinom glasova.

Nagrada za najbolju kostimografiju dodeljuje se Zorani Petrov za kreaciju kostima u predstavi RIBARSKE SVAĐE. Kostimi dosledno i maštovito prate ideju predstave i izrazito su funkcionalni. Odluka je doneta većinom glasova.

Nagrada za najboljeg mladog glumca/glumicu do 25 godina  dodeljuje se Maji Jovanović za ulogu Keke u predstavi RIBARSKE SVAĐE. Precizno i emotivno, Maja Jovanović gradi višeslojan lik Keke i kreira uverljivu ulogu koja izaziva simpatije. Odluka je doneta jednoglasno.

Specijalna nagrada dodeljuje se Jeleni Mijović za originalno dramsko delo RUŽA, UVELA, nastalo po motivima dela Bore Stankovića. Izrazito inteligentno, koristeći likove iz različitih Stankovićevih dela, Mijovićeva kreira zaokruženu dramsku strukturu i otvara mogućnost potpuno novih čitanja tema iz naše književne tradicije. Odluka je doneta većinom glasova.

Iz  izveštaja selektora za 53. Festival profesionalnih pozorišta Srbije
Putujući i gledajući predstave po Srbiji, osvedočio sam se da je stanje našeg teatarskog života ozbiljnije i teže no što se to u prvi mah može učiniti. No, zar je logično očekivati da u času sveopšte devastacije ovdašnjeg pozorišta i višegodišnje krize (u kojoj je hronična besparica samo jedan od elemenata, možda i najbenigniji) bilo koji segment tog života bude pošteđen. Uverio sam se, naime, da u ovakvoj situaciji teatri u Srbiji plaćaju ogroman danak odsustvu sistemskih rešenja. U tom smislu je rečita i činjenica da čak tri pozorišta iz Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije uopšte nisu prijavila predstave za Festival. To su Narodno pozorište Leskovac, zaječarsko Pozorište „Zoran Radmilović“ i Regionalno pozorište Novi Pazar.

Sa Aleksandarom Milosavljevićem, selektorem festivala


Jedan od problema je smanjivanje obima i kvaliteta produkcije, ali je, čini mi se, još i veći posledica primetne dezorijentisanosti na planu definisanja koncepcije repertoara, što rezultira razapetošću pozorišnih uprava između pritiska da na repertoaru postave predstave koje će po svaku cenu napuniti salu i prirodne želje ansambala da se razvijaju, oprobaju se u različitim žanrovima i kroz saradnju s novim rediteljima otkrivaju vlastite glumačke, umetničke kapacitete. Naravno, ne očekujem da pozorišta okrenu leđa publici, ali očekujem – mislim opravdano – da i ovakvim vremenima (a možda naročito u ovakvim vremenima) teatri ne podilaze najnižim ukusima. Jer sam uveren da ako danas ne uložimo trud, znanje, umeće i talenat i u ambicioznije projekte, uskoro nećemo uopšte imati pozorišnu publiku. A tada bi se nekome lako moglo učiniti da je pozorište suvišno, da u njega nema smisla ulagati ni ovo malo novca koliko je našem teatarskom životu pripalo.
U takvoj situaciji sam smatrao da pri pravljenju selekcije za „Joakima Vujića“ prednost treba dati predstavama zasnovanim na smelim istraživanjima, projektima čiji su autori spremni da rizikuju, da svojim ansamblima i svojoj publici ponude uzbudljive avanture. Dabome, moj kriterijum nije bio utemeljen na evidentiranju pokušaja ili namera. Zanimao me je konačni rezultat.

Sa Ivanom Nedeljković, glumicom i predsednicom
zajednice  profesionalnih pozorišta Srbije i
Aleksandrom  Radulovićem, glumcem i umetničkim
direktorom NP Pirot


Nakon što sam video dvadesetjednu (21) predstavu, od kojih je šesnaest (16) regularno prijavljeno na osnovu festivalskog Pravilnika, dok sam preostalih pet (5) pogledao ili sticajem okolnosti ili na molbu pojedinih pozorišnih uprava, za takmičarski program ovogodišnjeg Festivala „Joakim Vujić“ predlažem sledećih, dole navedenih sedam (7) predstava.
Uveren sam da festivali, pa i ovaj koji s ponosom nosi ime oca srpskog teatra, nisu samo mesta odmeravanja pozorišnih predstava (uostalom, ne smatram da je teatar olimpijska disciplina), nego posvećen prostor u kojem prikazane predstave mogu – i publiku i učesnike – da podstaknu na razmišljanje.

U slučaju sekekcije koju nudim, razmišljanja mogu da idu u pravcu razmatranja činjenice da se među predstavama koje će biti prikazane u Pirotu nalaze i inscenacije inostranih i domaćih klasika (Šekspir, Goldoni i Sterija, a posredno Gogolj, Stanković i Andrić), predstave nastale na osnovu dokumentarističkog postupka, ali i scenske postavke savremenih domaćih autora (Basara, Mijović). Razmišljanja, takođe, mogu (i treba) da se bave i rediteljskim prosedeima koji su – u ovom izboru – evidentno međusobno veoma različiti. No, ova selekcija – nadam se – i te kako pobuđuje i razmišljanja o činjenici da su ovdašnji teatri, usred jedne od najvećih kriza koje su potresale naš pozorišni život, smogli snage da se bave upravo ovim piscima i njihovim delima, da angažuju baš ove reditelje, te da naprave ovakve predstave.
Da li je bilo boljih predstava? Možda! Ali bi se one morale naći u sasvim drugačijoj selekciji. A nju bi, razume se, morao da načini drugi selektor. Aleksandar Milosavljević

Narodno pozorište Pirot
Takmičarski program festivala
Prema pravilniku, Festival treba da otvori produkcija pozorišta grada domaćina, u ovom slučaju NP Pirot. Pored predstave Grada domaćina, takmičarski program festivala Joakim Vujić, prema pravilniku uključuje još šest produkcija članova Zajednice. (Komentar predstava: Aleksandar Milosavljević)

Subota, 13. maj, 19.30h
RIBARSKE SVAĐE NARODNO POZORIŠTE PIROT
Karlo Godoni 

Režija i izbor muzike: BOJANA LAZIĆ
Scenografija i kostim: ZORANA PETROV, Scenski pokret: DAMJAN KECOJEVIĆ, Dizajn svetla: DEJAN MITIĆ
Igraju: ALEKSANDRA STOJANOVIĆ, BORJANKA LjUMOVIĆ, MAJA JOVANOVIĆ, ALEKSANDAR RADULOVIĆ, BOŽIDAR ŽIVKOVIĆ, ĐORĐE JOVANOVIĆ, ZORAN ŽIVKOVIĆ, LUKA MITIĆ, ALEKSANDAR ALEKSIĆ, ALEKSANDAR ALEKSIĆ, IVANA NEDELjKOVIĆ, MARTA KELER, VANjA PETROVIĆ

U Ribarskim svađama Bojana Lazić je hrabro izmestila radnju komada u bajkovite predele dečje igre i sveta koji bi svakako pripadao mašti da nije Goldonijevih dramatis persona i njihovih odnosa, da nije ključnog pitanja koje će u jednom času tri glavne junakinje postaviti sebi: „Mi smo prijateljice. Da li smo?“ Otuda će u svi goldonijevski kalamburi, sva nadgornjavanja siromašnih ribara, u ovoj predstavi biti u funkciji potrage upravo za odgovorom na ovo pitanje. Postaće to zapravo potraga za odgovorom na pitanje: kakvi smo mi to ljudi i, napokon, da li smo uopšte ljudi? U ovako teatralizovanoj stvarnosti svet nije onakav kakvog ga mi vidimo, nego je odraz onoga što junaci predstave misle o tom svetu i, posebno, o sebi u tom svetu. Obrise istinske realnosti ćemo videti tek kada tri devojke spoznaju pravi odgovor na pitanje ko su one. Sve ostalo u ovoj predstavi je igra. Autentična, teatarska. I, naravno, u toj predstavi sve je jezik, njegova melodija i ritam, koje prepoznajemo ne samo kao sredstvo komuniciranja, no kao jednog od glavnih junaka priče.

Nedelja, 14. maj u 19,30h
UJEDINJENJE ILI SMRT 1918. NARODNO POZORIŠTE PRIŠTINA sa sedištem u Gračanici
Jelena i Milena Bogavac

Režija: JELENA BOGAVAC i NENAD TODOROVIĆ
Uloge: UGLjEŠA VUJOVIĆ, IGOR FILIPOVIĆ,, MILORAD KAPOR, IGOR DAMJANOVIĆ, NEBOJŠA ĐORĐEVIĆ, JANKO CEKIĆ, UROŠ NOVOVIĆ, MARKO PANAJOTOVIĆ, JOVAN ZDRAVKOVIĆ, JOVAN MIJOVIĆ, PREDRAG VASIĆ, VASILj ADžIĆ.

Povest kao groteska, i groteska kao pogled na svet biće temeljne ideje na kojima tandem Jelena Bogavac i Nenad Todorović grade predstavu Ujedinjenje ili smrt 1918. Bazirana na istorijskoj faktografiji – zapisnicima koji svedoče o Podgoričkoj skupštini na kojoj je doneta odluka o stupanju Crne Gore u zajedničku državu sa Srbijom i ukidanju crnogorske monarhije, te odjecima ove Skupštine, odjecima koje – videćemo – traju do naših dana, autori predstave zapravo demistifikuju mehanizme funkcionisanja onoga što na ovim našim balkanskim prostorima u sebi sadrži pojam „politika“, ukazujući na sveopšti primitivizam, ignorantstvo i, pre svega, političku nezrelost onih koji odlučuju o sudbini ovdašnjih naroda. U isti mah, predstava svedoči i o provokativnom teatarskom postupku čiji je rezultat živa, duhovita pozorišna igra, o jednom od načina na koje je moguće teatarski razigrati vazda „suvu“ dokumentarnu građu.

Ponedeljak, 15. maj u 19,30h
KRALJ LIR NARODNO POZORIŠTE UŽICE
Vilijem Šekspir


Reditelj: IVAN VUKOVIĆ
Scenograf: TAMARA BUŠKOVIĆ, Kostimograf: SNEŽANA KOVAČEVIĆ, Kompozitor: DRAŠKO ADžIĆ, Scenski pokret: IVICA KLEMENC
Igraju: SLOBODAN LjUBIČIĆ, ANDRIJANA SIMOVIĆ, BILjANA ZDRAVKOVIĆ, TIJANA KARAIČIĆ, IGOR BOROJEVIĆ, HADžI NEMANjA JOVANOVIĆ, VAHIDIN PRELIĆ, ALEKSANDAR VUČKOVIĆ, GORAN ŠMAKIĆ, BRANISLAV LjUBIČIĆ, NIKOLA PENEZIĆ, MILETA PETROVIĆ

Šekspirov Lir je ogroman pozorišni izazov, a na njega su užički glumci, predvođeni rediteljem Ivanom Vukovićem, spremno odgovorili ambicioznom predstavom u kojoj je težište priče pomereno iz sfere ličnog i egzistencijalnog u prostore društvenog i političkog. Rezultat je uzbudljiva, višeslojna politički angažovana predstava u kojoj jasno razotkrivamo funkcionisanje nakaradnog sistema vlasti, baš kao i kompletnog društva, zasnovanog na licemerju, pohlepi i omamljujućoj želji za moći koju podrazumeva tron. Užičani su realizovali složenu ansambl predstavu čiju višeslojnost podržavaju scenografska i kostimografska rešenja.

Utorak, 16. maj u 19,30h
KIR JANJA KNJAŽEVSKO-SRPSKI TEATAR, KRAGUJEVAC
Jovan Sterija Popović

Režija: DRAGANA VARAGIĆ
Scenograf: LANA ŠKUNDRIĆ, Kostimograf: JELENA JANjATOVIĆ, Koreograf: BOJANA ROBINSON, Kompozitor: DRAGOSLAV TANASKOVIĆ
Igraju: MIODRAG PEJKOVIĆ, ISIDORA RAJKOVIĆ, NIKOLA MILOJEVIĆ, MILIĆ JOVANOVIĆ, SAŠA PILIPOVIĆ, MILICA MAJSTOROVIĆ, ĐORĐE SIMIĆ, MLADEN KNEŽEVIĆ

Kragujevački Kir Janja jedno je od onih scenskih „čitanja“ Sterijinih drama koja svesno idu po ivici noža. Svojim rediteljskim postupkom Dragana Varagić ne samo da stavlja na probu aktuelnost ovog komada nego i temeljno preispituje odnose između Sterijinih dramatis persona, a to čini u svetlu vremena u kojem živimo – bezdušnog i opterećenog gramzivošću, relativizujući na taj način sve debele naslage komike koje je tradicija – od rimske i komedije del arte, preko Molijera – darivala Sterijinom škrtom Janji, sada ga pretvarajući u tragičnu figuru. Pri tom je rediteljka svojim postupkom pred ansambl stavila ozbiljne zadatke, a način na koji su ih glumci rešili doprinosi kvalitetu i značaju ove predstave.

Sreda, 17. maj u 19,30h
REVIZOR ZA JUGOISTOK ŠABAČKO POZORIŠTE
Svetislav Basara

Režija: MARKO TORLAKOVIĆ
Scenografija: STAŠA JAMUŠAKOV, Kostimografija: DRAGICA LAUŠEVIĆ, Dizajn zvuka: ILIJA ĐORĐEVIĆ
Igraju: VLADIMIR MILOJEVIĆ, SLOBODAN PETRANOVIĆ-ŠARAC, DEANA KOSTIĆ, SINIŠA MAKSIMOVIĆ, MILOŠ VOJNOVIĆ, BORIVOJ BOŽANIĆ, ANETA TOMAŠEVIĆ, DRAGANA RADOJEVIĆ, STRAHINjA BAROVIĆ, NIKOLA BREKOVIĆ, MARKO RIBIĆ, KRISTINA PAJKIĆ, PAVLE NIKOLIĆ

Politika je centralno mesto i groteskne Basarine parafraze Gogoljevog Revizora. U ovom slučaju sintagma „politika kao sudbina“ dobija drugačiji smisao, pretvara se – baš kao što je to slučaj i sa našom stvarnošću – u lakrdiju, u igru čiju logiku ne određuje preki nalog vremena, pa ni društvene okolnosti, nego najličniji interesi karikiranih dramskih junaka, zatočenih u svoj mali i u žabokrečinu pretvoreni palanački mikrokosmos. Suočeni sa aktuelnom parolom dana koja glasi „Idemo u Evropu“, poput Gogoljevih junaka koji prestravljeni dočekuju „revizora“, i ovi naši palančani zapravo otkrivaju naličje ovdašnjeg evropejca. Prafrazirajući Gogolja Basara ispisuje crnohumornu satiru, a reditelj predstave Marko Torlaković dosledno sledi piščeve intencije i pogađa pravo u centar.

Četvrtak, 18. maj u 19,30h
RUŽA, UVELA NARODNO POZORIŠTE BORA STANKOVIĆ, VRANJE
Jelena Mijović


Režija: MILAN NEŠKOVIĆ
Kostimograf: IVANA MLADENOVIĆ, Scenograf: MILAN NEŠKOVIĆ
Igraju: RADMILA ĐORĐEVIĆ, ŽETICA DEJANOVIĆ, BOJAN JOVANOVIĆ, KRISTINA JANjIĆ STOJANOVIĆ, MARKO PETRIČEVIĆ, SAŠA STOJKOVIĆ, MILENA STOŠIĆ, DRAGAN ŽIVKOVIĆ, JELENA FILIPOVIĆ, TAMARA STOŠIĆ

Jelena Mijović nije dramatizovala novelu Bore Stankovića Uvela ruža nego je na osnovu Stankovićevih literarnih likova i elemenata preuzetih iz njegove proze napisala dramu o sudbini dvoje mladih ljudi u svetu ustrojenom na principima koji afirmišu otuđenost, poništavaju ljudskost i unižavaju ženu. A sve to u svetu koji je još u Borino doba pokušao da načini iskorak iz patrijarhalne stvarnosti, no do danas nije stupio na čvrsto tlo. U takvom svetu sve postaje privid. Pa i ljubav, čast, povernje. Postupkom dekonstrukcije, Milan Nešković, reditelj predstave, gradi situaciju pozorišta u pozorištu, teatralizacijom sugeriše nestvarnost Stankovićevog idiličnog i nostalgičnog pogleda na staro Vranje, ali ipak svojom scenskom „pričom“ uspeva da, koristeći se vokabularom savremenog teatra, sačuva Stankovićevu poetičnost.

Petak, 19. maj u 19,30h
PLAY ANDRIĆ KRALJEVAČKO POZORIŠTE
po tekstovima Ive Andrića


Adaptacija i režija: MIA KNEŽEVIĆ
Scenograf: MILjENA VUČKOVIĆ, Kostimograf: SENKA RANOSAVLjEVIĆ, Scenski govor: RADOSLAV MILENKOVIĆ, Dizajn svetla: RADOMIR STAMENKOVIĆ, Dizajn zvučne slike: MIHAILO JEROTIJEVIĆ
Igraju: PREDRAG PAVLOVIĆ, KRISTINA JEVTOVIĆ, ZORAN CEROVINA, GORICA DINULOVIĆ, DUŠAN VUKAŠINOVIĆ, BILjANA TALIĆ, UGLjEŠA SPASOJEVIĆ, SVETLANA MILENKOVIĆ, VLADIMIR JOVANOVIĆ

Mia Knežević se smelo hvata u koštac sa Ivom Andrićem, te od fragmenata njegove literature scenskim sredstvima gradi predstavu u kojoj pozorište nije puka ilustracija proze. Naprotiv, rediteljka otkriva „igrivost“ Andrića, te njegovo delo postaje osnov uzbudljivog scenskog razigravanja. U ključu postdramskog pozorišta ova predstava postaje teatarska povest o sudbinama ljudi „o kojima se ne može mnogo kazati“. U izvesnom smislu o njima se, možda, ne može mnogo kazati, ali se uistinu može mnogo pokazati, a i ono što je Andrić o njima već rekao, kao i ono kako ih Mia Knežević prikazuje u predstavi Play Andrić, sasvim je dovoljno da ispuni i opiše čitav jedan univerzum – svet i stvarnost takozvanih malih ljudi osuđenih da se njihovim životima i sudbinama poigrava burna povest koja poput promaje neprestano duva ovim prostorima. A kada nam se učini da se rediteljka prvenstveno bavila sudbinom žena, shvatimo da se u njihovim životima zapravo zrcali kompletna stvarnost svih ljudi s ovih prostora.

Subota, 20. maj u 19,30h, PREDSTAVA U ČAST NAGRAĐENIH
NEČISTE SILE NARODNO POZORIŠTE UŽICE
Ljubiša Vićanović  

Režija: BOGDAN JANKOVIĆ
Scenografija i kostimografija: TAMARA BUŠKOVIĆ, Kompozitor: MIROLjUB ARANĐELOVIĆ RASINSKI, Scenski pokret: IVICA KLEMENC, Dizajn svetla: RADE STAMENKOVIĆ
Igraju: VAHIDIN PRELIĆ, TANjA JOVANOVIĆ, HADžI NEMANjA JOVANOVIĆ, IGOR BOROJEVIĆ, NIKOLA PENEZIĆ, TIJANA KARAIČIĆ, SLOBODAN LjUBIČIĆ
Prateći program festivala

Od 13. do 21. maja
Izložba CLOSE UP – KRUPNI PLAN,
Angelina Atlagić
Autor: Aleksandra Milošević
Muzej pozorišne umetnosti

16. maj u 18h
Promocija knjige NOVA SRPSKA DRAMA 2007-2015.
Priređivač: Zoran Đerić
O knjizi govore: Miroslav-Miki Radonjić i Goran Ibrajter

18. maj u 18h
Promocija knjige PROIZVEDENIH PET
Drame nagrađene na Festivalu proizvedenih predstava Aleksinac
Urednik i priređivač knjige: dr Milivoje Mlađenović
O knjizi govore: Miloš Paović, Grujica Veljković i Aleksandar Milosavljević

19. maj u 18h
Promocija knjige TRAGEDIJA INICIJACIJE ILI NEPOSTOJANI PRINC
Autor: Ivan Medenica

O knjizi govore: Ivan Medenica i Aleksandar Milosavljević

Festival Joakim Vujić
Susrete profesionalnih pozorišta Srbije Joakim Vujić, smotru pozorišnih predstava u Republici Srbiji južno od Beograda osnovali su 1965. godine predsednici opština u kojima su postojala profesionalna pozorišta: Zaječar, Kragujevac, Niš, Užice, Šabac, Leskovac, Pirot i Priština. Nešto kasnije im se pridružio Kruševac, 1997. godine Vranje i Kraljevo, a od 2009. godine i Lazarevac. Smotra ili festival najboljih predstava profesionalnih pozorišta u Srbiji održava se u maju mesecu, svake godine u drugom gradu, a organizuje ga tamošnje pozorište.
O izvedenim predstavama se raspravlja na Okruglom stolu kritike, pa i on dodeljuje, glasanjem kritičara i učesnika okruglog stola, nagradu za najbolju predstavu. Prvi Susreti profesionalnih pozorišta Srbije održani su u Zaječaru 1965 godine. Zajednica profesionalnih pozorišta Srbije obnavlja svoj rad u decembru 2009. godine. Glavna aktivnost Zajednice i dalje ostaje, sad već Festival profesionalnih pozorišta Srbije.

SAVET FESTIVALA:

predsednik Saveta – Gradimir Filipović – Narodno pozorište Pirot
Ivana Nedeljković – Prvo prigradsko pozorište – PULS teatar Lazarevac
Zoran Karajić – Šabačko pozorište
Zoran Stamatović – Narodno pozorište Užice
Branislav Nedić – Kruševačko pozorište
Miodrag Dinulović – Kraljevačko pozorište
Nenad Todorović – Narodno pozorište Priština
Miloš Krstović – Knjaževsko – srpski teatar Kragujevac
Stanislav Grujić – Narodno pozorište Leskovac
Dragana Petrović – Narodno pozorište u Nišu
Davor Marušić – Pozorište Timočke krajine Zoran RadmilovićZaječar
Nenad Jović – Pozorište Bora Stanković Vranje
Seadetin Mujezinović – Regionalno pozorište Novi Pazar
Ivana Savić – Pozorište lutaka Niš
Jelena Stojanović Patrnogić – Pozorište za decu Kragujevac

NAGRADE FESTIVALA:
1. najbolja dramska predstava u celini – 1 nagrada
2. najbolja režija – 1 nagrada
3. najbolja scenografija – 1 nagrada
4. najbolji kostimi – 1 nagrada
5. najbolja originalna muzika – 1 nagrada
6. glumačke nagrade – 4 ravnopravne
7. nagrada mladom glumcu (do 25 godina) – 1 nagrada
8. specijalna nagrada (za tekst, dramatizaciju, jezik, scenski pokret, i sl ukoliko žiri donese takvu odluku) – 1 nagrada
9. nagrada okruglog stola kritike (diploma) – 1 nagrada

Marko Radojičić 
Marko Radojičić http://bgedtculture.blogspot.rs/
Rođen u Čačku 1982. godine. Inženjer telekomunikacionog saobraćaja. Ljubitelj i pratilac kulturnih dešavanja. Pokrenuo blog o kulturi, Belgrade Edt Culture, u cilju njene popularizacije. Svojim pisanjem želi da promoviše književnost, pozorište, film, izložbe, muziku i igru. Živi i radi u Beogradu. Član UNS-a i međunarodnog udruženja novinara (International Federation of Journalists)