Predstava Olimp: u slavu kulta tragedije – predstava od 24 sata, proslavljenog belgijskog reditelja Jan Fabra, svečano će otvoriti 51. Bitef, 23. septembra u Sava Centru u 18h. Posle gostovanja na najvećim svetskim festivalima u Beču, Berlinu, Avinjonu, Amsterdamu i Jerusalimu, beogradska publika će biti među odabranima koje će imati priliku da uživa u ovom nesvakidašnjem umetničkom spektaklu. Predstava u kojoj učestvuje dvadeset sedam vrhunskih plesača, glumaca i performera iz različitih zemalja, tretira rođenje tragedije u svojoj fundamentalnoj formi. PredstavaKvizula! poznate engleske trupe Forsd Enterteinment, biće izvedena 22. septembra u danu Prologa, neposredno pre projekta Olimp.
U okviru glavnog programa biće predstavljene i dve predstave slovenačkog reditelja Jerneja Lorencija, čije su predstave sa velikim uspehom nekoliko puta igrane na Bitefu, a neke od njih su dobile i nagrade. Predstava Biblija, prvi pokušaj nastala u produkciji Slovenskog narodnog gledališča, baziranoj na biblijskim tekstovima, kao i predstava radnog naslova Carstvo nebesko, nastaloj u koprodukciji Bitef teatra i Narodnog pozorišta u Beogradu, zasnovanoj na srpskoj epskoj književnosti, čije su probe nedavno počele u Narodnom pozorištu. Na Bitef ove godine dolazi i predstava (Sa)slušanje, mladog iranskog rediteljaAmira Reze Kuhestanija, koja je već ostvarila veliki uspeh na vodećim svetskim festivalima, i ima strukturu saslušavanja, a na temu slušanja i prisluškivanja (odatle i dvosmislenost naslova). Izazove muslimanskog sveta, između ostalog i položaj žena, tematizuje i predstava Sneg čuvenog Talijateatra iz Hamburga. Ona je takođe zasnovana na epskom materijalu, romanu Sneg turskog Nobelovca Orhana Pamuka, u režiji mladi berlinski reditelj turskog porekla, Ersana Mondtaga. Epsko putovanje na 51. Bitefu završava se predstavom Istrebljenje, takođe u režiji Ersana Mondtaga, po tekstu Olge Bah i u izvođenju Koncert teatra iz Berna, Švajcarska.
Ulaznice se mogu rezervisati od 15. do 31. avgusta putem e-mail adrese: blagajna@bitef.rs i telefona: + 381 69 899 24 00. Prodaja ulaznica počinje 1. septembra na Blagajni Bitef festivala koja je smeštena u Pozorištu na Terazijama (Terazije 29). Cene ulaznica su između 800 rsd i 2500 rsd.
22. septembar 18h prostor će biti naknadno objavljen – PROLOG
VIŠE O PREDSTAVAMA
 |
| Kvizula!_foto Hugo Glendinning |
Antologijska predstava jedne od vodećih britanskih nezavisnih trupa, Forsd Enterteinment. Taj status zaslužuje najmanje iz dva razloga, oba povezana s fenomenom pozorišnog vremena: originalno traje dvadeset i četiri sata i, uz neprestane dopune i izmene, postoji već 21 godinu (nastala je 1996). Predstava se igra u skraćenoj verziji od šest sati, u danu Prologa, i to iz više razloga. Zbog svoje „starosti“, kao i činjenice da je pre petnaestak godina već gostovala u Srbiji, ona je vraćanje u prošlost, performativni zapis o istoriji, kako pozorišta uopšte tako i o svojoj vlastitoj. Kao takva, ona je zaslužila da bude na samom početku festivala, da nas uvede u estetski fenomen koji se uspostavlja kao središnji na 51. Bitefu, a čiji je jedan od najvažnijih rodonačelnika trupa Forsd Enterteinment, i to baš sa Kvizulom! – s predstavom dugog trajanja („durational performances“). Kao što i sam naslov nagoveštava, predstava ima strukturu beskonačnog kviza (asocijacija na film I konje ubijaju, zar ne?), te opsesije savremenog medijskog društva, u kom se nadovezuju jedna na drugu, uz „rotaciju“ glumaca, razmene pitanja i odgovara na razne teme, u rasponu od ličnih i banalnih do javnih i filozofskih, ali su sve, na jedan ili drugi način, političke. Predstava se takođe zasniva na improvizaciji sjajnih glumaca i stvara, kao i sve vrlo duge predstave, specifično iskustvo energetske razmene i prisustva.
 |
| Olimp_foto Wonge Bergmann |
Na osnovu mišljenja uglednih kritičara i, pre svega, reakcija gledalaca u gradovima u kojima se igrao ovaj scenski spektakl, slobodno se može reći da je projekt Olimp: u slavu kulta tragedije – predstava od 24 sata čuvenog belgijskog reditelja Jana Fabra jedan od najznačajnijih događaja savremenog teatra. U kontekstu 51. Bitefa, predstava dešifruje sva značenja njegovog koncepta (i slogana): „epskog“ – sam materijal potiče iz epova (i, šire, mitova), pripovedačkog, a ne dramskog modusa s dugim trajanjem (ona zaista traje 24 sata), a „trip“ kao putovanje u, ovog puta, antičku mitsku prošlost, zapravo je kolokvijalni izraz za omamljujuće, hipnotičko stanje u koje nas uvode predstave ove dužine i ovakvog scenskog izraza. Predstava ima strukturu koncerta na kom se, bez posebne dramaturške logike i razvoja, nižu scene zasnovane na celokupnoj antičkoj mitskoj građi, kako na onoj obrađenoj u Homerovim epovima, tako i na onoj koju su artikulisala trojica velikih grčkih tragičara. Konferansije ovog programa je jedno provokativno, beskrajno šarmantno i zavodljivo otelovljenje samog boga Dionisa, zaštitnika tragedije i pozorišta. I, zaista, predstava je izrazito dionizijske prirode, u tim zasebnim scenskim celinama smenjuju se halucinantni prizori ekstaze, telesnog iznurivanja, orgija, najuzvišenije poezije, ali prevashodno krajnje uzbudljive vizuelne i duhovne lepote i slobode, te snage i radosti života.
 |
| Biblija,prvi pokušaj_foto Peter Uhan |
Jedan od vodećih slovenačkih, ali i evropskih pozorišnih reditelja, Jernej Lorenci, nastavlja svoje istraživanje scenskih mogućnosti velikih epskih i drugih nedramskih tekstova na kojima se zasniva naša civilizacija. Posle Homerove Ilijade posvetio se Bibliji, iz koje je, u saradnji s glumcima i umetničkim timom, izdvojio samo nekoliko tekstualnih celina, kao što su Priča o Jovu ili psalmi. Predstava je, paradoksalno, ujedno i minimalistička i monumentalna. Minimalistička je zato što, osim stolica na kojima glumci sede dok čekaju svoju scenu, u predstavi nema scenografije, ali nema ni scenskih efekata ni dinamičnog mizanscena: ona pre nalikuje prezentaciji radionice za glumce. Monumentalna je, međutim, zašto što se iza vrlo malog prostora za igru otkriva beskraj prazne pozornice, a prevashodno zato što sjajna glumačka igra, u kombinaciji govora i fizičke radnje, ostavlja utisak snage i grandioznosti. Ta igra, najveća vrednost predstave, ispituje mogućnost energetski jakog, emocionalno i duhovno proživljenog, ubedljivog i istinitog kazivanja biblijske reči u savremenim izvođačkim okvirima, a bez ikakvih psiholoških, socijalnih i sličnih (nasilnih) približavanja našem vremenu.
 |
| Carstvo nebesko_foto Sonja Žugić |
Slično istraživanje glumačke umetnosti kao i u predstavi Biblija, prvi pokušaj, slovenački reditelj Jernej Lorenci sprovodi i u ovogodišnjoj festivalskoj koprodukciji Narodnog pozorišta u Beogradu i Bitef teatra, a koja će premijerno biti izvedena na festivalu. Ovog puta tekstualno polazište je srpska epska književnost srednjeg veka, u kojoj reditelja privlače različiti konkretni motivi. Na višem tematskom planu, njega posebno zanima arhetipska situacija, karakteristična za srpsku, ali i neke druge kulture: smenjivanje samo dve uloge, heroja i žrtve, bez mogućnosti identifikovanja s nekom uravnoteženom egzistencijalnom pozicijom. Scenska posebnost projekta nalazi se u tome što se njegov prvi deo igra na Sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta, a drugi, posle prelaska publike u toku pauze iz jednog prostora u drugi, u Bitef teatru. Ovo izmeštanje nije produkcijski zahtev – zarad bolje vidljivosti oba koproducenta – već je potpuno opravdano rediteljskom idejom: smenjivanjem različitih perspektiva na dotičnu tematiku.
 |
| Sneg_foto Armin Smailovic |
Mladi berlinski reditelj Ersan Mondtag, poreklom iz turske zajednice, jedna je od vodećih zvezda u usponu pozorišta nemačkog govornog područja. Na Bitefu će biti prikazane dve Mondtagove predstave, čime njegov rad dobija ono što dosada nije imao u većoj meri – najširu međunarodnu vidljivost – dok festival obnavlja i učvršćuje svoju izvornu ulogu spajanja kultura, promovisanja najinventivnijih svetskih umetnika. Predstava u produkciji čuvenog Talijateatra iz Hamburga zasnovana je na epskom materijalu, romanu Sneg turskog Nobelovca Orhana Pamuka. Njegov istovremeno glavni junak i narator, kojeg još zovu Ka (jasna aluzija na junaka Procesa), kreće na „epsko“ putovanje u zavičaj, vraća se iz Nemačke u Tursku, gde će postati učesnik i svedok oniričnog kolopleta dramatičnih, kafkijanskih događaja u kojima se, na više ravni, prelama sukob između islamističke i sekularne Turske. Od ove građe reditelj pravi ironično političko pozorište, s elementima treš poetike, koje se duhovito poigrava prepoznatljivim elementima turske kulture, u rasponu od derviških plesova do arhitekture parnih kupatila.
 |
| (Sa)slušanje_foto Pierre Borasci |
Predstava spaja, na vrlo pametan način koji se naslućuje već na osnovu njenog dvosmislenog naslova, formu i sadržaj. Ona ima formu (scenskog) saslušanja, čija je tema upravo – slušanje. Upravnica ženskog internata sukcesivno saslušava svoje učenice, od kojih jedna tvrdi da je iz sobe druge čula muški glas. Mogućnost da je – što bi bilo skandalozno – muškarac boravio u ženskom internatu, otvara jedno od najbitnijih pitanja savremenog iranskog društva: odnos prema ženama. S druge strane, forma predstave, nezavisno od konkretne dramske situacije saslušavanja, upućuje na drevna vremena, na epsko nasleđe, tradiciju pripovedanja karakterističnu za persijsku kulturu (može se povući slobodna paralela s Pričama iz hiljadu i jedne noći). Kao u svim patrijarhalnim društvima, i ovde problem nastaje iz nečega što se „čulo“, o čemu ne postoje dokazi već samo priče, prepričavanja, predanje… Teškoća rekonstruisanja istine iz poluistina, priča, ogovaranja i prisluškivanja, što jasno asocira na čuveni Kurosavin film Rašomon, takođe je jedno od pitanja koje u ovoj veoma suptilnoj predstavi pokreće njen autor, trenutno jedan od vodećih i svetski priznatih iranskih pozorišnih umetnika mlađe generacije, Amir Reza Kuhestani.
 |
| Istrebljenje_foto Birgit Hupfeld |
Junaci drame veoma mlade nemačke autorke Olge Bah troje su savremenih mladih ljudi koji iskušavaju i zloupotrebljavaju sve slobode savremenog zapadnog društva, proživljavajući ekstazu, ali ih to ne ispunjava već, naprotiv, stvara strah, nesigurnost i bespomoćnu čežnju za iskustvom realnosti. Reditelj Ersan Mondtag vrlo radikalno menja kontekst, izmešta radnju iz savremenog urbanog ambijenta u halucinantni pastoralni svet: tu su veštačko rastinje i jezerca, plastične šumske životinje, glumci obučeni u kostime golih ljudi – kao strip verzije Adama i Eve. Ovakvom treš poetikom, reditelj nudi tumačenje koje možemo čitati kao politički komentar: zapadno društvo asocira na idiličnu pastoralu kojoj, kao takvoj, promena ne treba, u kojoj je sigurnost obezbeđena, a zapravo je sve tu lažno, hipokritsko, duboko trulo, na ivici ambisa… U rasponu od antičke kosmogonije, s omamljujućom dionizijskom snagom i radošću života (Olimp), do rastočene savremene pastorale i njenih impotentnih junaka (Istrebljenje), 51. Bitef opisuje krug „epskog putovanja“ koje istražuje kako je i zašto naše vreme „iskočilo iz zgloba“.
SUSRETI SA AUTORIMA
Koncept okruglih stolova posvećenih predstavama iz glavnog programa nastavlja tradiciju uspostavljenu na jubilarnom Bitefu. Zamišljen je kao pričaonica, koja će se odvijati jedan na jedan. Jedan autor i jedna moderatorka. Kratka i jasna pitanja. Nekoliko performativnih elemenata, koje će format diskusije učiniti zanimljivijim za praćenje. Priliku da postavi pitanja, dobiće i publika, a razgovori će se po mogućstvu voditi na sceni, odmah po završetku svake od predstava.
Kao i prošle, i ove godine će estetski i politički fenomeni koje otvara koncept festivala, odnosno konkretni izbor predstava, biti uokviren, odnosno kontekstualizovan i tribinom na odgovarajuću temu. Dakle, tema tribine su predstave epskog zahvata, prevashodno one koje veoma dugo traju (durational performances). Ispitivaće se njihova estetska posebnost, ali i njihova političnost, u smislu oblikovanja jedne specifične razmene i iz nje proistekle (privremene) zajednice između izvođača i gledalaca, ali i među samim gledaocima, te osećaj slobode kao krajnje ishodište ovakvog iskustva. Učesnici tribine su neki od vodećih svetskih teatrologa (Marija Ševcova, Žorž Bani, itd.), ali i umetnici koji stvaraju ovu vrstu pozorišta.
Ove godine fokus Bitefovog showcase-a, a koji će biti organizovan ne samo za strane goste već i za beogradske novinare i kritičare, biće mađarsko pozorište u Vojvodini, konkretno u Subotici. Planira se jednodnevni odlazak u Suboticu, gde bi se, Narodnom i u pozorištu Deže Kostolanji, ispratio maraton sastavljen od tri predstave: Kapitalizam, geometrijskim redom izložen (autorski projekat Zlatka Pakovića, Deže Kostolanji), 4 ujutru (Vislava Šimborska, režija Selma Spahić, Deže Kostolanji) i Kičma (Ingrid Lausund, režija Veljko Mićunović, Narodno pozorište Subotica). Ove predstave su izraz jedne domaće pozorišne kulture koja godinama postiže najviše umetničke domete, a koja istovremeno, i pozorišnim jezikom i svojom političnošću, ubedljivo pripada bitefovskim tradicijama.
BITEF POLIFONIJA
Bitef Polifonija, svojim imenom simbolički povezana s muzičkom formom koja je i njen koncepcijski znak, i ove godine istražuje i razvija svoja višeglasja, mnogozvučnosti, varijacije, kontrapunkte… Sva događanja ovogodišnje, osamnaeste Bitef Polifonije, proizašla su iz stvaralačkih procesa koji se uglavnom realizuju kao projekti, kraćeg ili dužeg trajanja, pre svega sa i za mlade, ali i od mladih za odrasle. Neke od njih Bitef Polifonija otkriva i prati u trajanju od prvih radionica tokom godina razvoja do najnovijih istraživačkih predstava i zajedničkih prezentacija partnerske saradnje u velikim evropskim projektima.
BITEF BIBLIOTEKA
U okviru programa Bitef Biblioteka, biće predstavljena najnovija izdanja stručne, teorijske literature vezane za pozorište i izvođačke umetnosti. Ovaj program pokrenut je sa idejom da se ukaže na deficit stručne literature na srpskom jeziku, ali i da se skrene pažnja na korpus relevantnih izdanja, koja su objavljena, uprkos nezavidnoj situaciji u srpskom izdavaštvu, kada je reč o teorijskoj literaturi, vezanoj za savremene prakse u izvođačkim umetnostima. Bitef Biblioteka je program koji nastavlja sa radom u nadi da će njegovo postojanje doprineti objavljivanju većeg broja značajnih, stručnih naslova.
AFTER TEN
Kao i prethodnih godina, After ten kroz žurke organizovane u saradnji sa mnogobrojnim partnerima koji podržavaju Bitef, sledi dinamiku i koncept festivala. Prateći predtsave na Glavnom programu festivala, ove zabave odvijaju se na različitim alternativnim prostorima u gradu, uz performanse, video animacije, izložbe i promocije. After ten zabave su jedinstveno mesto susreta učesnika festivala, publike Bitefa, stranih gostiju i predstavnika lokalnih i međunarodnih medija.
NAGRADE FESTIVALA
BITEF je manifestacija takmičarskog karaktera i njen žiri se sastoji od pet članova, koji se biraju na predlog menadžmenta festivala. Prvih dvadeset i pet godina žiri je bio sastavljen od domaćih umetnika, a kasnije – od svetski afirmisanih ličnosti iz redova kulture.
BITEF dodeljuje dve nagrade za predstave u zvaničnoj selekciji Glavnog programa:
Grand prix Mira Trailović – za najbolju predstavu. Do 1990. godine ova nagrada se zvala Velika nagrada BITEFA.
Specijalna nagrada BITEFA – za poseban / izuzetan doprinos pozorišnoj umetnosti, po žanru, stilu ili sredstvima.
Na osnovu ankete koju BITEF sprovodi među publikom nakon završetka predstave, festival dodeljuje i Nagradu publike.
Žiri pozorišnih kritičara Politikinih izdanja (dnevne novine Politika) od 11. BITEFA 1977. godine, dodeljuje Nagradu najboljem reditelju BITEFA.
