INFANT – Internacionalni festival alternativnog i novog teatra, ove godine biće održan 45. put od 25. juna do 2. jula u Novom Sadu, u organizaciji novosadskog Kulturnog centra. INFANT je međunarodni pozorišni festival koji se razvio iz festivala Malo pozorje, i predstavlja jedinstven spoj nesvakidašnje pozorišne interpretacije, neklasičnog pristupa glumačkom izražavanju i modernom jeziku teatra. Ovogodišnji INFANT nudi publici 14 predstava iz Francuske, Izraela, Španije, Slovenije, Makedonije, Mađarske, Rusije i Srbije, koje će se odvijati na četiri lokacije: Kulturnom centru Novog Sada, Srpskom narodnom pozorištu, Novosadskom pozorištu i Štrandu. Prema rečima selektora i izvršnog producenta festivala, Simona Grabovca, svako izdanje INFANT -a treba da ponudi nešto novo, pa je ove godine učinjen korak napred. Tema ovogodišnjeg festivala je Nova pozorišna paradigma.
Ponudićemo neku vrstu drugačijeg angažovanog teatra koji ne upire prstom u oko gledaocu, nego na drugačiji način govori o svemu što se dogodilo kod nas, od ratova pa do svih drugih problema. U tom smislu verovatno je najkarakterističnija predstava „Balkanska tužbalica“ koju je režirao Stevan Bodroža i koja iz perspektive onih koji su stradali, govori slojevito o tim događajima. Simon Grabovac, selektor i izvršni producent festivala
Ponudićemo neku vrstu drugačijeg angažovanog teatra koji ne upire prstom u oko gledaocu, nego na drugačiji način govori o svemu što se dogodilo kod nas, od ratova pa do svih drugih problema. U tom smislu verovatno je najkarakterističnija predstava „Balkanska tužbalica“ koju je režirao Stevan Bodroža i koja iz perspektive onih koji su stradali, govori slojevito o tim događajima. Simon Grabovac, selektor i izvršni producent festivala
Festival je takmičarskog tipa, a ove godine u žiriju su: Vesna Dragojlov (profesor fotografije, dizajna i digitalne umetnosti u Maroku), Jelena Mijović (dramaturg, Atelje 212) i Ivan Pravdić (diplomirani dramaturg i doktor višemedijske umetnosti).
PRODAJA ULAZNICA:
Kulturni centar Novog Sada, svakog dana od 11h do 13h i sat vremena pre početka predstave na mestu izvođenja. Cena pojedinačne ulaznice: 500 rsd. Cena pojedinačne ulaznice za studente: 300 rsd. Prodaja ulaznica je počela 18. juna 2018.
45. INFANT 2018 – PROGRAM PREDSTAVA
45. internacionalni festival alternativnog i novog teatra
45th International Festival of Alternative and New Theatre
Novi Sad, 25. jun – 2. jul 2018.
Ponedeljak, 25. jun I KCNS, Letnja scena (75`)
19h VIVISEKCIJA KREDENCA La bel Menijer – La poetik de sinj, Festival u Avinjonu – Pozorište Bastilja (Francuska, Srbija)
Koncepcija i izvođenje: Margerit Borda, Rafael Koten i Pjer Menije
Ima nekakve radosti u činu rušenja, u davanju prava sebi da to učinimo, u ulaganju cele svoje energije u taj zadatak. Postoji jedno vrlo primitivno zadovoljstvo u uništavanju onoga što je bilo pre nas, stvari koje smo nasledili i koje nas ponekad opterećuju… U performansu „Vivisekcija kredenca”, burleskna i oslobađajuća dimenzija uništavanja postoji uporedo sa potresnom i uznemirujućom dimenzijom razaranja, sa suptilnim preispitivanjem ‘normalnosti’ svakodnevnog života. Pjer Menije, reditelj
Ponedeljak, 25. jun I KCNS, Letnja scena (75`) I SNP, scena Pera Dobrinović (70`) – SVEČANO OTVARANjE
21h U IZGRADNjI Pozorišna grupa DAVAI (Izrael)
Igraju: Vitalij Azarin, Aleksej Gavrijelov, Fjodor Makarov
„U izgradnji“ (Under Construction) je neverbalna komedija o tri ekscentrika koja dele pretrpan, zapušten stan: sijalice pregorevaju, cevi pucaju, komarci grizu, mozgovi su zbrčkani, svet šalje preteće signale… Ali ova gospoda žele da popiju čaj, i tako će i biti, makar se svet raspadao! Predstava uvlači publiku u poetični, fantazmagorični svet, zasićen apsurdom. Iza lakrdije i groteske, fizičke virtuoznosti i smeha, ova predstava daje uvid u svet i kako se s njime nosimo.
Utorak, 26. jun I SNP, scena Pera Dobrinović (110`)
19h BALKANSKA TUŽBALICA, Puls teatar i UK Parobrod (Srbija)
19h BALKANSKA TUŽBALICA, Puls teatar i UK Parobrod (Srbija)
Reditelj: Stevan Bodroža
Igraju: Dragana Varagić, Ana Stefanović Bilić, Đorđe Simić/Boba Stojimirović, Čarni Đerić
Igraju: Dragana Varagić, Ana Stefanović Bilić, Đorđe Simić/Boba Stojimirović, Čarni Đerić
Na prostorima bivše Jugoslavije još uvek se čak 10.000 ljudi vodi kao nestalo. Tragične i nerasvetljene sudbine ovih ljudi čine jasnim istinu kako su zemlje Zapadnog Balkana svoju mračnu, recentnu prošlost samo gurnule pod tepih i nastavile svoj istorijski put sa potisnutom traumom koja pre ili kasnije preti da generiše nove mržnje i sukobe. „Balkanska tužbalica“ sastoji se iz tri teksta. Prvi, renomiranog bosansko-hercegovačkog pisca Almira Imširevića, ispovest je žrtve, nekoga ko je odveden, mučen, kako fizički tako i psihički, a onda ubijen i zakopan u masovnu grobnicu. To je monolog duha, koji nakon smrti sagledava svoj život i užas njegovog kraja.
Drugi je tekst “Prst” kosovske spisateljice Doruntine Baše o onima koji su ostali nakon odvođenja njihovih najmilijih, koji čeznu za njihovim povratkom, sluteći sa užasom da se to verovatno nikada neće desiti. Treći deo je drama drugog poznatog bosansko-hercegovačkog pisca i teatrologa Almira Bašovića, fiktivni monolog ubice, nekog ko je učestvovao u ubijanjima, gledao ih, pomagao da se ona dese i ko naposletku nije uhapšen, izveden pred lice pravde, već se “utopio” u masu ljudi nakon što se rat završio i živi svoj mali život. To je osoba koja se ipak seća svega što je radila, ali da li se kaje, da li opravdava sebe, da li pokušava da zaboravi? Ili je možda ponosna?
Drugi je tekst “Prst” kosovske spisateljice Doruntine Baše o onima koji su ostali nakon odvođenja njihovih najmilijih, koji čeznu za njihovim povratkom, sluteći sa užasom da se to verovatno nikada neće desiti. Treći deo je drama drugog poznatog bosansko-hercegovačkog pisca i teatrologa Almira Bašovića, fiktivni monolog ubice, nekog ko je učestvovao u ubijanjima, gledao ih, pomagao da se ona dese i ko naposletku nije uhapšen, izveden pred lice pravde, već se “utopio” u masu ljudi nakon što se rat završio i živi svoj mali život. To je osoba koja se ipak seća svega što je radila, ali da li se kaje, da li opravdava sebe, da li pokušava da zaboravi? Ili je možda ponosna?
Utorak, 26. jun I SNP, Kamerna scena (60`)
21.30h POST KVARTET, Puls teatar (Srbija)
Pisac: Vedran Vučić i Milan Mađarev po motivima Kvarteta Hajnera Milera
Reditelj: Milan Mađarev
Igraju: Jelena Cvijetić, Maja Sofronijević, Ivana Nedeljković
Reditelj: Milan Mađarev
Igraju: Jelena Cvijetić, Maja Sofronijević, Ivana Nedeljković
Predstava Post kvartet se hronološki događa posle kraja drame „Kvartet” Hajnera Milera, kada Žena (Mertej) ostaje sama. U želji da sazna zašto je tako nemoćna, Žena svojim telom rekreira emocije, iskustva i situacije, koje su je dovele u (ne)poznati prostor. Ona je u funkciji, ali i u sukobu sa Duhom prostora koji čas podstiče, a čas nadgleda celokupnu scensku igru. Muzika koja se izvodi uživo na sceni pomaže Ženi da se pripremi za prelaz u novi Život. Publika na osnovu scenskih slika, stvara svoj teatar u glavi. Milan Mađarev, reditelj
Ocena bloga: 7.5/10.0
Sreda, 27. jun I gradsko kupalište Štrand (50`)
19.00 OGRANIČENjA Fadunito (Španija)
19.00 OGRANIČENjA Fadunito (Španija)
Kreator i izvođač: Feran Orobit
„Ograničenja“ (Límites) je multidisciplinarna solo fizička predstava u kojoj se koristi klovn, cirkus, muzika i pokret. Inspirisana pričom Horhea Bukaja „Okovani slon“, predstava prikazuje čoveka koji se bori sa strahom, predubeđenjima, društvenim i kulturnim stegama, slaveći individualne mogućnosti čoveka. Odbrana ljudskih sposobnosti i potencijala.
Sreda, 27. jun I KCNS, klub Tribina mladih (45`)
21h 25 ČAŠA VINA, DAH Teatar (Srbija)
predavanje/performans Dijane Milošević
„25 čaša vina“ upoznaje gledaoce sa rediteljkom DAH teatra, Dijanom Milošević, koja prepričava 25-ogodišnju istoriju svog ansambla. Njena sećanja sežu od sadašnjosti, unazad do vremena kada je društvu u kom je živela nedostajalo rečitosti da se odupre fanatizmu i nacionalizmu. Dah teatar je od privatnog postao političko pozorište suočavajući se pritom sa nametnutom promenom ljudskih života po narativima straha i mržnje. Uspeh ansambla je stvaranje zajednice okupljene oko otpora slobodne reči. Iskustva Dijane Milošević, prožeta, pažljivo promatrana i saosećajna, naglašavala su ljudskost i prosvetljavala besmisao prošlosti i sadašnjosti. Ovo predavanje istražuje probleme sa kojima su se suočavali pozorišni stvaraoci, sa posebnim naglaskom na pripovedanje, kao pomoćno sredstvo za lečenje trauma iz prošlosti. Ovo predavanje/performans teži da razotkrije i raščlani kako pozorište i drama služe kao posrednici u političkim promenama i stvaraju veze između umetnosti, radne klase i ostalih činitelja u izgradnji mira. Ovaj rad uči politici kroz umetnost, krećući se između različitih polja: pozorišta i drame, politike, istorije, umetnosti i dramaterapije, igrajući se pritom idejom jasno raščlanjenog izvođača i učenjaka koji izvodi.
Četvrtak, 28. jun I KCNS, Velika sala (70′)
20.00 DEVOJČICA SA ŽICAMA, Slovensko narodno gledališče Drama, Moving Music Theatre (Slovenija, Makedonija)
20.00 DEVOJČICA SA ŽICAMA, Slovensko narodno gledališče Drama, Moving Music Theatre (Slovenija, Makedonija)
Petak, 29. jun I KCNS, Letnja scena
19h DA LI STE VIDELI DON KIHOTA? Pod teatar (Srbija)
19h DA LI STE VIDELI DON KIHOTA? Pod teatar (Srbija)
Petak, 29. jun I SNP, scena Pera Dobrinović (45`)
21h TREĆI PROSTOR, Perpetuumdens (Srbija)
Autor projekta i koreograf: Svetlana Đurović
Igrači: Ana Obradović, Nevena Ilić
Igrači: Ana Obradović, Nevena Ilić
„Treći prostor“ je medicinski termin koji opisuje reakciju organizma u stanju šoka.
Fenomen trećeg prostora, u kojem organizam ili preživljava ili umire, plesno je oslikan kroz jedinku koja se manifestuje u različitim stanjima i pojavnostima kroz proces borbe za svoj opstanak u najnepovoljnijim uslovima .
Treća osobina je „mesto na kojem bolesnik umire“ u šoku. To mesto jeste unutar ćelije. Jedan faktor bez obzira na uzrok angažuje ceo organizam da uspostave poremećenu biološku ravnotežu i vrate organizam u njegovo prvobitno stanje.
U ovoj analizi života i njegove dinamike ansambl predstave „Treći prostor “ služi se jezikom pokreta, muzike, i poetične proze kako bi pokazali koliko nam nije dobro, i koliko podržavamo život.
Fenomen trećeg prostora, u kojem organizam ili preživljava ili umire, plesno je oslikan kroz jedinku koja se manifestuje u različitim stanjima i pojavnostima kroz proces borbe za svoj opstanak u najnepovoljnijim uslovima .
Treća osobina je „mesto na kojem bolesnik umire“ u šoku. To mesto jeste unutar ćelije. Jedan faktor bez obzira na uzrok angažuje ceo organizam da uspostave poremećenu biološku ravnotežu i vrate organizam u njegovo prvobitno stanje.
U ovoj analizi života i njegove dinamike ansambl predstave „Treći prostor “ služi se jezikom pokreta, muzike, i poetične proze kako bi pokazali koliko nam nije dobro, i koliko podržavamo život.
Ocena bloga: 7.25/10.0
Subota, 30. jun I SNP, Kamerna scena (60`)
20h POZDRAVI GA I POLjUBI MI GA, Artopija (Makedonija)
20h POZDRAVI GA I POLjUBI MI GA, Artopija (Makedonija)
Tekst i režija: Biljana Radinoska
Igraju: Nataša Petrović, Simona Spirovska Kostovska, Nenad Mitevski, Bojan Kirkovski
Igraju: Nataša Petrović, Simona Spirovska Kostovska, Nenad Mitevski, Bojan Kirkovski
„Pozdravi ga i poljubi mi ga“ (Da go pozdraviš i da mi go baciš) je dokumentarna predstava bazirana na ličnim ispovestima autora o njihovoj mladosti, snovima i nadama i o tome kako svako od njih pojedinačno doživljava politikom obojenu svakodnevicu koja ih okružuje. Priča je koncentrisana na postavljanje pitanja – kakvo treba biti pozorište danas? Koje je njegovo mesto u društvu? Koje je mesto omladine u društvu u kojem živimo? Kakva je emotivna slika individualnog konflikta između intuitivnog i racionalnog? Slika o vakuum prostoru između toga „kakav život želimo“ i „kakav je život u stvarnosti“. Da bismo napredovali, potrebno je da sumnjamo! Prave vrednosti leže u potrazi za znanjem više nego u samom znanju. Iskrenost u umetnosti služi osnaživanju potrebe umetnosti da koegzistira sa društvom.
Ocena bloga: 8.5/10.0
Nedelja, 01. jul I KCNS, Velika sala (40`)
20h VOLITANT, Gobi dens kompani (Mađarska)
20h VOLITANT, Gobi dens kompani (Mađarska)
Plesačica i koreograf: Rita Gobi
„Volitant” (Volitant) predstavlja prelazno stanje između „ne ovde” i „ne tamo još” gde nas Rita vodi u svet metamorfoze. Za ovaj nastup, David Sego komponovao je muziku koristeći se elektornsko-akustičnom kombinacijom zvučnih kodova morzeove azbuke i zvukova buke – ovakva muzička podloga predstavlja orijentir plesnoj koreografiji – ovako svedena muzika doprinosi potpunoj pozorišnoj prisutnosti plesne izvedbe.
Nedelja, 01. jul I SNP, scena Jovan Đorđević (60`)
22.00 KAD BI SOMBOR BIO HOLIVUD, Narodno pozorište Sombor (Srbija)
Autorski projekat Kokana Mladenovića inspirisan dramom Radoslava Zlatana Dorića
Igraju: Ivana V. Jovanović, Marko Marković, Minja Peković, David Tasić Daf, Milijana Makević, Branislav Jerković, Vanja Nenadić, Nemanja Bakić, Dragana Šuša, Aleksandar Vučković i Danica Grubački
Igraju: Ivana V. Jovanović, Marko Marković, Minja Peković, David Tasić Daf, Milijana Makević, Branislav Jerković, Vanja Nenadić, Nemanja Bakić, Dragana Šuša, Aleksandar Vučković i Danica Grubački
Somborski štampar i sineista Ernest Bošnjak (1876-1963) smatra se pionirom jugoslovenske kinematografije. Još 1906. godine, prvi je upotrebio tzv. švenk, odnosno počeo da koristi kameru u pokretu. Bošnjakova ideja da od Sombora napravi „fabriku snova”, odnosno da u Somboru oformi nešto što je kasnije postao Holivud, biva zaustavljena Velikim ratom, ali i malograđanskim odnosom sredine i vlasti prema svakoj ideji koja je nova. Ova bajkovita predstava inscenirana je u tradiciji nemog filma, gde su pokret i muzika osnovna sredstva kojima se publici priča priča.
Ernest Bošnjak se usudio da sanja san u kome Sombor postaje Holivud, u kome umetnost filma pokreće prosperitet jednog grada, a onda se, po već tipskoj matrici taj san raspao pred konzervativizmom i kukavičlukom lokalnih političkih lidera i pred sredinom za koju je taj san bio prevelik. Vraćaju li se gradovima i ljudima kao usud zlodela učinjena nad maštom onih koji svoje gradove i sredine nadrastaju? Jesmo li još uvek sposobni za vizije napretka i kolektivne snove, ili je realnost ono na šta smo osuđeni, realnost u kojoj kultura predstavlja nepotrebni zaostatak iz vremena u kome je još bilo sanjara i snova. Kokan Mladenović, reditelj
Ocena bloga: 9.0/10.0
Ocena bloga: 9.0/10.0
Ponedeljak, 02. jul I SNP, scena Jovan Đorđević (60`)
18h PLUG’N’PLAY 2, AHE (Rusija)
18h PLUG’N’PLAY 2, AHE (Rusija)
Autori: Maksim Isaev, Pavel Semčenko, Denis Antonov
Glumci i slikari: Maksim Isaev, Pavel Semčenko
Glumci i slikari: Maksim Isaev, Pavel Semčenko
Post-industrijski kabare „Plug’n’Play 2“ je radikalna i huliganska izvedba čija atmosfera ni malo ne naliči onoj pozorišnoj. Gledaocu je ostavljena potpuna sloboda – od toga sa kog mesta želi da gleda predstavu, da li želi da gađa aktere delovima rekvizite do toga da ima mogućnost da zaigra na obližnjem plesnom podijumu. „Plug’n’Play 2“ je skup improvizacija tri učesnika: di- džeja, performera i slikara.
Ponedeljak, 02. jul I KCNS, Velika sala
21h INTIMA, Porodica bistrih potoka (Srbija) – Proglašenje pobednika, u čast nagrađenih
*KCNS – Kulturni centar Novog Sada
**SNP – Srpsko narodno pozorište
ISTORIJAT – MALO POZORJE (1974 – 1994) I INFANT (1995 – )
Mnogo je razloga bilo za nastanak pozorišnog festivala Malo pozorje. Ali presudni su sigurno stvaralački i umetnički. Kulturološki su takođe bitni ali samo jednim delom, drugi deo ili strana ovih razloga nužno su remetili ideološku i političku idilu. Interesantno je na primer da je ovaj festival programski uvek bio potreban starijem bratu (Sterijinom pozorju) ali nikada nije prihvaćen do kraja a kamoli integrisan u njegovu moćnu programsko-organizacionu strukturu. Kulturni establišment je prihvatao, čak se i dičio, dometima ovih okupljanja ali uvek ih je ipak držao na distanci. Nije im smetalo ako neko od kritičara i stranih gostiju proglasi neku od predstava sa ovog festivala događajem ili najboljom predstavom, čak i u odnosu na predstave sa repertoara Sterijinog pozorja. Oni su se time ponosili i hvalili ali prave, suštinske podrške nikad nije bilo. Takođe, ovaj festival nastao je i kao potreba ali i odgovor na sve veći stvaralački pritisak ove vrste teatra da i ono pronađe svoje mesto. Spontanost njegovog nastanka vidi se i u imenovanju. U početku on je imao nekoliko imena: OFF teatar, Sterijada, Mala sterijada a ustalio se naziv Malo pozorje. Iako je poznat kao jugoslovenski ipak treba napomenuti da je u početku bilo i predstava iz inostranstva. Ovo je bitno ne samo zato što će iz njega izrasti Infant nego i zato što su već tada prodirali novi načini pozorišnog rada i edukacije. O tome kolika je stvaralačka ali i kulturna potreba postojala za ovakvim festivalom govori i, već posle nekoliko izdanja, ocena „da on godinama okuplja slobodne, neformalne i neinstitucionalne grupe i pozorišne umetnike koji izaražavaju neke od novih, radikalnih tendencija u jugoslovenskoj praksi”.
Poetička pozadina ovog festivala je meandrirala i menjala se kao i sami artefakti. Tako je u programskoj knjižici sedmog festivala zapisano da „Malo pozorje nije festival, nadmetanje, nego akcija, istraživanje, sa posebnom idejom da se otkrije, prevrednuje ili ospori mlada pozorišna produkcija. Zato je i (ono) samo eksperiment u smislu festivala, jer je ugrađeno u širu duhovnu osnovu od pozorišne”, da bi nešto kasnije konstatovano da ono nastoji da u svom repertoaru sadrži predstave koje podrazumevaju eksperiment kao formu istraživanja u pozorišnom mediju. Pred njegov kraj, metamorfozu, njegove ambicije su da afirmiše „novu pozorišnu praksu koja je u direktnoj suprotnosti sa okoštalim pozorišnim formama: realizmom, psihološkim i ilustrativnim teatrom kao i otvaranje prema drugim medijima, visokoj tehnologiji, likovnosti, pokretu, plesu; dalje, otvorenost prema svim novim promišljanjima i uzurpacijama osnovnih elemenata pozorišnog čina: tradicije, glume, teksta, režije. Takođe, tu je i otvorena podrška ’novoj dramaturgiji’”.
Na ovom festivalu, tokom dvadeset godina aktivnog delovanja, gostovale su mnoge alternativne trupe, studentska akademska pozorišta, pomerene predstave klasičnih repertoartskih teatara kao i najbolji predstavnici amaterskog teatra. Znači, više od 80 trupa, sa preko 130 predstava.
Raspadom jedinstvenog duhovnog i kulturnog prostora nestao je i svaki smisao i razlog postojanja ovakvog festivala. Ali, i da se to nije dogodilo, trebalo je zbog ubrzanih promena u teatru svakako menjati njegovu koncepciju i osnaživati ga novim idejama. Poslednja dva-tri festivala bila su međufaza koja su potvrđivala ovu potrebu. Čak i postepena promena njegovog imena u Festival novog teatra govori o tome da su i kod nas prodrla nova shvatanja ali i načini rada u pozorištu. Nastaje novo, drugačije pozorište. Dati toj novoj energiji, senzibilitetu, ali i svesti, adekvatan kontekst bilo je više nego obaveza. Taj novi kontekst obezbedio je Internacionalni festival alternativnog i novog teatra – Infant.
Simon Grabovac
Izvor: infant.rs
