Ove godine festival će 30. juna otvoriti predstava Perikle u režiji Nikite Milivojevića. Pored toga, posetioci će imati priliku da vide i predstavu Henri V, trupe Parabola iz Londona, koja je na programu 1. jula, dok će ovogodišnji festival zatvoriti Makbet, Tang Šu Ving Teatar Studia iz Hong Konga u nedelju 2. jula.
Ideju o osnivanju ovog festivala inicirao je reditelj Nikita Milivojević nakon premijere njegove predstave Henri VI u Glob teatru u maju 2012. godine. Pored velike ljubavi prema Šekspiru, bio je vođen željom da se vila Stanković – izuzetan prostor zatvoren za javnost u Srbiji, učini atraktivnim kulturno-turističkim mestom. Ovom prilikom, publika će imati retku priliku da poseti jednu od najlepših letnjih rezidencija u našoj zemlji napravljenu po ugledu na srednjovekovne zamkove u Lombardiji. Pokrovitelji festivala su: Opština Inđija, MTS Telekom Srbija i UNIQA osiguranje u Srbiji. Ove godine izostala je podrška od strane Autonomne pokrajine Vojvodine ‒ Sekretarijata za kulturu i javno informisanje.
Nikita Milivojević, osnivač i direktor Šekspir festivala u Srbiji |
U svom pismu koje je uputio Šekspir festivalu prošle godine, Peter Brook, jedan od najvećih reditelja 20. veka, između ostalog je rekao: ‘’Šekspir je fenomen, kao Sunce i Mesec … njegove drame govore direktno ljudima svih rasa i nivoa, u svakom trenutku svetske istorije… ‘’
Uveren da nam je Šekspir uvek potreban, nije mu bilo teško da uputi nekoliko reči podrške jednom malom, nepoznatom festivalu, koji se bori da opstane uz Šekspira.
Koliko nam je zaista danas potreban Šekspir ? Koliko uopšte pozorište, umetnost ?
Publici koja već četvrtu godinu dolazi u predivan ambijent Vile Stanković u Čortanovcima sigurno jeste .
Za samo tri godine postojanja Šekspir festival je bio domaćin pozorišnim trupama iz: Indije, Velike Britanije, Portugala, Finske, Grčke, Irana, Makedonije, SAD, Slovenije, Belorusije … Svojim predstavama svi oni kao da su doneli jedan mali grumen zlata i ostavili ga ovde kod nas. Ove godine naši gosti biće pozorišta iz Kine i Velike Britanije, sa predstavama ‘’Makbet’’ i “Henri V” . Biće to još jedna prilika za jedinsten pozorišni doživljaj, potpuno novo i neočekivano iskustvo. Upravo zbog toga je važno boriti se za Šekspir festival uprkos svemu. Nikita Milivojević, osnivač i direktor Šekspir festivala u Srbiji
Režija: Filip Par / Philip Parr
Igra: Bret Braun / Brett Brown
Henri V (Čovek i vladar) u izvođenju poznatog australijskog glumca Breta Brauna učestvovao je na gotovo svim značajnijim Šekspir festivalima u Evropi.
HENRI V (Čovek i vladar) je prikaz Šekspirovog dramskog dela Henri V koji igra jedan glumac. Scenario je prilagođena verzija iz dela 1 i 2 iz Henrija IV, Henrija V i dela 1 iz Henrija VI.
Henri V se obično smatra velikim engleskim kraljem-herojem. Kroz Šeksprirove reči istražili smo složene elemente lika, situacije i ličnog životnog puta Henrija V. Mladost, raznolika krunisanja, trijumf u Bitci kod Azenkura …
Šekspirova originalna publika, koja je bliža događajima iz ovog dela, sigurno bi ih razumela na svoj istorijski način. Nama je bilo nemoguće da zanemarimo razne događaje i godišnjice koje su se desile tokom trajanja ovog projekta do sada. Pre svega, britanski referendum za izlazak iz EU je imao veliki uticaj na naše mišljenje o Henriju. Kako bi on glasao- otići ili ostati? Prvi dani naših proba poklopili su se sa stotom godišnjicom Bitke na Somi koja se odvila na istom prostoru kao i Bitka kod Azenkura gde je trideset hiljada ljudi izgubilo život prvog dana najveće bitke u Prvom svetskom ratu gde su učestvovali Britanci – u ,,ratu za okončanje svih ratova’’. Na dan kada smo došli da nastupamo na Šekspir festivalu u Gjuli u Mađarskoj, saznali smo za tragične događaje u Nici. Bilo je teško izgovarati tekst u kojem se nabrajaju Francuzi koji su poginuli u bitci kod Azenkura a da ne razmišljamo o tom tako aktuelnom događaju. I svakog dana ovo delo kao da ima novi savremeni dan- ekvivalent. I tako nam je postalo jasno da se u ovom delu radi o vođstvu i izboru.
Šekspirov vanvremenski poklon je to što njegove reči održavaju relevantnost čak i za nas u naše vreme. Trijumf umetnosti je to što nas podstiče da istražujemo tu relevantnost u naše vreme.
Predstava se izvodi na kineskom jeziku (Cantonese), sa prevodom na srpski.
Predstava Makbet nastala je u kopordukciji Umetničkog festivala iz Hong Konga i Šekspirovog Globa iz Londona. Predstava je premijerno izvedena 2015. godine u Šekspirovom Glob Teatru u Londonu. Senzacionalna produkcija Makbeta je ove godine na evropskoj turneji.
U slučaju vremenskih nepogoda, umesto u Vili Stanković, predstave će biti izvedene u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.
Projekcija filma: RAN (1985) Režija: Akira Kurosava
04. jul :: Itaka art centar, Inđija
20.30h KUROSAVA I ŠEKSPIR Uvodno predavanje Aleksandra Erdeljanovića, upravnika Arhiva Jugoslovenske kinoteke i reditelja Nikite Milivojevića
Mesto polaska autobusa: Crkva Sv. Marka, ispred terminala AirSerbia (Bulevar Kralja Aleksandra 17)
Vreme polaska autobusa: 17:30
Vreme povratka autobusa: 20 minuta nakon završetka predstave
Mesto polaska autobusa: Železnička stanica, kod Lokomotive
Vreme polaska autobusa: 18:30
Vreme povratka autobusa: 20 minuta nakon završetka predstave
Na predstave u Vili Stanković u Čortanovcima može doći GRADSKIM PREVOZOM koji je specijalno prilagođen programu festivala.
plan gledališta |
Vila Stanković se nalazi na Fruškoj gori kod naselja Čortanovci. Vilu je 1930. godine sazidao kardiolog Radenko Stanković, osnivač Medicinskog fakulteta u Srbiji. Bio je i ministar prosvete za vreme vladavine kralja Aleksandra I i namesnik kralja Petra II Karađorđevića. Po porudžbini, nacrte je izradio arhitekta Dragiša Brašovan, koji je zaslužan i za izgled palate Banovine u Novom Sadu. Vila je urađena u stilu srpskih srednjovekovnih dvoraca, a smeštena je u čortanovačkoj šumi na imanju koje obuhvata 35 jutara raspoređenih na šest nivoa-terasa.
Doktor Stanković dok je još bio na studijama u Beču slušao da između Koviljskog rita i Fruške gore duva lokalni vetar – fruškogorac. Upravo to strujanje vazduha, poznatije kao ruža vetrova, privukla je budućeg namesnika da, na mestu gde se obično grade bolnice za plućne bolesnike, podigne vilu. Po završetku Drugog svetskog rata nove vlasti ga hapse i osuđuju na 12 godina robije zbog saradnje sa Nemcima. Vilu konfiskuju 1952. godine, a prvi na listi novih vlasnika je bio MUP Srbije. Kasnije je vila prilagođena za ukus Josipa Broza Tita, a onda u njoj znaju često da borave najviši državni funkcioneri. Pored maršala, najčešći gosti su bili Aleksandar Ranković i Slobodan Penezić Krcun. Posle je vila prešla u nadležnost pokrajinske vlasti Vojvodine i u njoj su boravili Dušan Alimpić, Nikola Kmezić.
(fotografije)