30. Nagrada MEŠA SELIMOVIĆ za 2017: Dejan Ilić za pesničku knjigu Dolina Plistos

VELIKI ŽIRI KRITIKE Večernjih novosti

Dobitnik nagrade Meša Selimović za najbolje delo savremenog domaćeg pisca za 2017. godinu je Dejan Ilić za pesničku knjigu Dolina Plistos u izdanju Narodne biblioteke Stefan Prvovenčani iz Kraljeva. U ovogodišnjem Velikom žiriju Večernjih novosti za knjigu godine učestovalo je 59 istaknutih književnih kritičara, teoretičara i književnih istoričara. Kritičari su ovoga puta predložili 112 knjiga, a Ilićeva Dolina Plistos je dobila 19 glasova. Ovo je 12. pesnička knjiga ovenčana ovom nagradom, a prestižno priznanje za knjigu godine do sada su dobila 34 pisca, pri čemu je četiri puta nagrada deljena na ravne časti.Objavljivanje glasova žirija započelo je 7. i trajalo je do 22. februara.

Svih ovih godina propozicije za nagradu Meša Selimović nisu se menjala. Svaki član žirija može da predloži pet knjiga iz pera savremenih domaćih pisaca objavljenih prošle godine. U obzir dolaze svi žanrovi – romani, zbirke pripovedaka, pesničke knjige, eseji, putopisi, književne studije. Isti pisac može nagradu da dobije samo jedanput, sabrana i izabrana dela ne mogu da konkurišu, kao ni antologije. Do pobedničke knjige dolazi se zbrajanjem glasova kritičara. Nagrada Meša Selimović se dodeljuje od 1988. Nagrada se sastoji od reljefa sa likom Meše Selimovića, rad akademskog umetnika Miroslava D. Savića,  povelje i novčane nagrade od 200.000 rsd.

Ono je zanimljiva činjenica kada je veliki žiri u pitanju, da je u pitanju velika raznolikost u glasovima, da se preloži veliki broj naslova, od kojih se par izdvoji sa većim brojem glasova. Tek jedna trećina naslova se do sada našla u izboru barem dva kritičara, a tek svaki šesti kod tri i više, ok ukupno preko 50 naslova. Takođe, članovi žirija su velikom većinom iz Beograda i Novog Sada; među članovima velikog žirija – književnih kritičara, teoretičara i književnih istoričara nema imena iz Čačka, Gornjeg Milanovca, Subotice, Kikinde, Šapca, Jagodine i drugih gradova iz Srbije.  

Najbolji posle glasova 59/59 članova Velikog žirija:

DOLINA PLISTOS Dejan Ilić (poezija, NB Stefan Prvovenčani), 19 glasova
IZ SREĆNE REPUBLIKE Petar Matović (poezija, KC Novi Sad), 15 glasova
POVRATAK PRIČI Marko Nedić (prozna kritika, Akademska knjiga), 14 glasova
IZGLEDAM, DAKLE NISAM Nenad Šaponja(poezija, Prometej), 11 glasova
LUZITANIJA Dejan Atanacković (roman, Besna kobila), 10 glasova

Svi glasovi Velikog žirija VEČERNJIH NOVOSTI

Kao i svih prethodnih godina i ove su o najboljoj knjizi odlučivali kritičari svih generacija, od najmlađe do najstarije i, što je posebno važno, zagovornici različitih književnih poetika. Svaki izbor je, naravno, ličan i subjektivan, ali zbir njihovih glasova proteklih godina je pokazivao vrlo realnu sliku savremene srpske književnosti.

U žiriju su: Srba Ignjatović, Marko Nedić, Aleksandar Jovanović, Radivoje Mikić, Radomir V. Ivanović, Jasmina Tonić, Slađana Ilić, Mileta Aćimović Ivkov, Bojana Stojanović Pantović, Stojan Đorđić, Slađana Jaćimović, Duško Babić, Danica Andrejević, Zoran Bognar, Mladen Vesković, Nebojša Lazić, Jovan Pejčić, Dušica Potić, Svetlana Šeatović, Zorana Opačić, Milomir Gavrilović, Nikola Marinković, Jelena Panić i Irena Javorski (svi iz Beograda). Kritičari iz Novog Sada su: Draško Ređep, Vladislava Gordić Petković, Nenad Šaponja, Vladimir Gvozden, Miroslav Radonjić, Đorđe Pisarev, Aleksandar Dunđerin, Ivan Todorov i Ivana Paunović.
U žiriju su i: Miloš Petrović i Gordana Vlahović (Kruševac), Dušan Stojković (Mladenovac), Goran Maksimović, Aleksandar Kostadinović i Jelena Mladenović (Niš), Aleksandar B. Laković, Časlav Nikolić i Vladimir Perić(Kragujevac), Ana Gvozdenović (Kraljevo), Dragan Radović (Leskovac), Sunčica Denić (Vranje), Tatjana Lazarević Milošević i Dobrivoje Stanojević (Smederevo), Zoran M. Mandić i Saša Radojčić (Sombor), Šefket Krcić i Elma Halilović (Novi Pazar), Milica Milenković (Svrljig), Valentina Pitulić (Kosovska Mitrovica), Zoran Jeremić (Užice), Miloš Petković (Zaječar), Marija Vasić Kanački (Vršac), Sanja Macura (Banjaluka), Ljiljana Lukić (Bijeljina), Milan R. Simić (Velika Plana) i Viktor Škorić (Novo Miloševo).

JOVAN PEJČIĆ (Beograd)

1. „HRISTOVA LUDA“ Stevan Tontić („Arhipelag“)
2. „ANDRIĆ, CRNjANSKI, PEKIĆ“ Milan Orlić („Mali Nemo“)
3. „SRODNICI“ Jovica Aćin („Laguna“)
4. „METAKRITIČKI IZLETI“ Marko Paovica (SKZ)
5. „IZGLEDAM, DAKLE NISAM“ Nenad Šaponja („Prometej“)

Dela štampana 2017. godine produžuju eru srpske književnosti i misli o njoj započetu 1994: nesigurnost, žurba, iracionalno takmičarstvo – preskakanje neoprostive nužnosti da se najmanje još godinu usredsređeno duhovno radi. To je odlika i četiri od pet naslova koje predlažem za nagradu. Šaponja ima iskaz: „Suštinu ispisuju/tišina, udaljenost i samoća“; Paovica suvereno rekapituliše aspekte, stanja, teme i opsesije kritičkog govora o srpskoj književnosti najnovijeg vremena; Aćinu se u njegovom romanu životno poreklo i umetnički rad otkrivaju kao ubedljiva izvesnost individualne stvaralačke i očinske egzistencije; Orlić široko postavlja pa problematizuje dekonstrukciju subjekta i rekonstrukciju figure pripovedača u osnovnim delima Andrića, Crnjanskog i Pekića; knjigu Tontićevu u celini određuje eshato-paradoksalni himnički stih: „Svjetlosti, hvala ti!“ Svako od izabranih dela zapravo je osobeni oblik suočavanja sa transcendentnim.

IRENA JAVORSKI (Beograd)

1. „ŽENA IZ HUAREZA“ Uglješa Šajtinac („Arhipelag“)
2. „DOLINA PLISTOS“ Dejan Ilić (NB „Stefan Prvovenčani“)
3. „PAPIRNE DISKO KUGLE“ Dragoslava Barzut (Red Boh)
4. „ŽENSKI PORTRETI“ Igor Perišić (Institut za književnost i umetnost)
5. „TEORIJE EKSPERIMENTALNE TEKSTUALNE PRODUKCIJE“ Luka Bešlagić (FMK)

Pisana u neopostmodernističkom prosedeu, stilski savršeno izvedena, knjiga priča U. Šajtinca, predstavlja primer prave savremene proze. Proze, u kojoj progovaraju muški protagonisti, uhvaćeni u nerazrešive paradokse savremenosti. Knjiga D. Ilića je visoko artikulisani, koherentni poetski tekst. Tačnije, poetski putopis, ali koji samo uslovno zadržava svoj okvir – kretanje pesnika-turiste kroz prostore Grčke i (pred kraj zbirke) Italije. U debitantskom romanu D. Barzut je uspela da veštim i nenametljivim preplitanjem različitih vremenskih i ujedno generacijskih ravni (SFRJ, Srbija) problematizuje društvenu homofobičnost, i u isto vreme ponudi model koji otvara novu perspektivu za razvoj domaće proze. Perišićeva knjiga posvećena književno-kritičarskom i teorijskom stvaralaštvu nekoliko odabranih, feministički deklarisanih, kao i kroz tu prizmu posmatranih autorki rođenih tokom šezdesetih godina – funkcioniše kao lična mini studija. Studija L. Bešlagića vrši intervenciju unutar dominantnih tokova srpske savremene teorije književnosti, udaljavanjem od imanentizma pri analizi selektovanih književnih i teorijskih eksperimentalnih tekstova.

DUŠICA POTIĆ (Beograd)

1. „DOLINA PLISTOS“ Dejan Ilić (NB „Stefan Prvovenčani“)
2. „AUTO“ Marija Knežević („Agora“)
3. „ONA KOJA JESTE“ Vanja Mandić („Laguna“)
4. „ŽENSKI PORTRETI“ Igor Perišić (Institut za književnost i umetnost)
5. „IZGLEDAM, DAKLE NISAM“ Nenad Šaponja („Prometej“)

Dejan Ilić je jedan od onih autora čija je svaka nova knjiga događaj. Tako je i s njegovom novom zbirkom. Autor oblikuje slike velikog simboličkog i značenjskog naboja, u kojima se prožimaju prošlost sa sadašnjošću, svet umetnosti i svet ideja sa stvarnošću, a život i smrt spajaju u nerazlučivost kružnica smenjivanja. Roman M. Knežević je priča o savremenom svetu, dok vremensku usredsređenost prati spajanje dve različite tačke globa – Srbije i Amerike. Obuhvatajući ratom i siromaštvom uništenu Srbiju te zemlju blagostanja, autorka prostorno kontrapunktne tačke poistovećuje u preispitivanju, koje provocira njihova lica i naličja. Prvenac V. Mandić je ljubavni roman – ne tako čest u našoj savremenoj književnosti. Tema ljubavi pak nije otvorila prostor za sentimentalnu sladunjavost, već je fon na kome se prelama promišljanje života, smisla i umetnosti. Prvi deo knjige I. Perišića obuhvata šest autorki, pri čemu je njegovo dominantno interesovanje fokusirano na diskurzivnost ženskog i kulturološku penetrantnost. Autor u drugom delu knjige predstavlja grupni portret kritičarki i sagledava njihov značaj za opštu istoriju srpske književne teorije i kritike. Novu pesničku knjigu N. Šaponje odlikuju kraće forme lapidarnog stiha, kojima autor još dobija na snazi izraza. Zajedno sa srezanim stihom i lucidnom refleksijom, zbirka je plod vanrednog stvaralačkog zrenja pesnika.

ŠEFKET KRCIĆ (Novi Pazar)

1. „PUSTINjSKE PESME“ Veselin Mišnić („Industrija knjiga“)
2. „ZAVODNIK NIŠTAVILA“ Predrag Marković (Solaris)
3. „BLISKO KRAJU“ Ramiz Hadžibegović („Čigoja“)
4. „IZGLEDAM, DAKLE NISAM“ Nenad Šaponja („Prometej“)
5. „TERAPIJA SVESTI“ Blagoje Savić (KOV)

Pesme V. Mišnića se rađaju iz života, donose na svet jedno sećanje koje ide daljinama, na jedan neobičan i imaginaran način. Ključna osobenost ovog stvaraoca je originalnost pesničkog iskaza. Knjiga P. Markovića je roman lavirint, koji kako su već zapazili kritičari, rasvetljava posebnu dramu savremenog društva, zbog čega bi trebalo da bude sastavni deo ozbiljne lektire, kako za srednje škole, tako i za fakultete. Nadahnuti eseji R. Hadžibegovića epistemološki i gnoseološki upućuju na tradiciju razumevanja epohalnog dela Meše Selimovića. Kao paradigma, o tome najbolje svedoče njegovi misaoni i slobodoumni eseji o meraku, muštuluku, dertu, amanetu, derneku, akšamluku, mobi, vršidbi, ognjištu, sofri, peškiru, jastuku, ćilimu, kolijevki, testiji, kućnom pragu, odžaku, zavičaju i drugim tradicionalnim fenomenima. N. Šaponja je, bez sumnje, jedan od najtalentovanijih postmodernističkih stvaralaca, čije iskustvo pisanja inspiriše mlade generacije, na prostorima eks-Jugoslavije. O tome potvrđuje i paradigma njegovog stiha: „Pokušavam da utvrdim/ prostor u kome živim/ mesto je uvijek pogrešno/ ništa zjapi/ iza leđa/ iza tućeg ugla (blizu je najdalje)“. Poruke B. Savića, satkane u novoj zbirci, uvrštavaju ga kao individualnog stvaraoca u sam vrh savremene simboličke poezije, egzistencijalističke poentacije, kojima ovaj promišlja svu gorčinu života i otvara nadu za nove večnosti življenja.

MARKO NEDIĆ (Beograd)

1. „METAKRITIČKI IZLETI“ Marko Paovica (SKZ)
2. „KALIGRAFIJA METAFORE“ Stojan Đorđić („Agora“)
3. „SLIKE I REČENICE“ Saša Radojčić (NB „Stefan Prvovenčani“)
4. „ANDRIĆ, CRNjANSKI, PEKIĆ“ Milan Orlić („Mali Nemo“)
5. „EROTSKO U ROMANIMA CRNjANSKOG“ Jelena Panić Maraš („Službeni glasnik“)

U prošloj godini je, pored više značajnih pesničkih i proznih ostvarenja, objavljeno i nekoliko važnih kritičkih i teorijskih knjiga u koje sam imao uvid. Kao retko koji savremeni tumač književnosti, M. Paovica je, pored poezije i proze, podjednaku kritičku i interpretativnu pažnju posvetio i književnoj kritici, čiji je važan rezultat ova knjiga. Pesnik, kritičar i esejista S. Radojčić je dao moguće odgovore na pitanje šta je i od čega je pesma, šta je i kakva je književna kritika, šta su i kako se manifestuju pojedine važne pojave književnog života. S. Đorđić je na dosledan analitički način potvrdio značaj koji književno delo Dragana Jovanovića Danilova već ima u našoj književnoj kritici i čitalačkoj recepciji. M. Orlić je kritički rekonstruisao strukturu srpskog (post)modernističkog romana i evoluciju figure pripovedača u njemu na primerima proze Andrića, Crnjanskog i Pekića, a J. P. Maraš je, izdvajajući pojam erotskog u žanrovski bogatom delu Miloša Crnjanskog, taj pojam u prvom redu videla kao jedan od najznačajnijih uslova za konstituisanje njegove poetike i za vrednosni uzlet njegovog dela.

MARIJA VASIĆ KANAČKI (Vršac)

1. „IZ SREĆNE REPUBLIKE“ Petar Matović (KC Novog Sada)
2. „MAPA“ Gojko Božović (NB „Stefan Prvovenčani“)
3. „MAKSIMUM“ Vida Ognjenović („Arhipelag“)
4. „SUNCE OVOG DANA“ Vladimir Pištalo („Agora“)
5. „POSTAJATI DRUGI“ Draško Ređep („Agora“)

Čitajući Matovićeve pesme, otkrivaju se uporišna mesta za promišljanje o čovekoj ograničenosti u spoljašnjem svetu i isto tako neograničenosti u stvaralačkom. Tajanstvo i magijska moć knjige pesama G. Božovića je u impliciranju nedokučivosti čoveka, života i sveta bez punktiranja pretpostavki u postojanje opšteprihvaćenih istina. Svaka je pesma jedan ključ, jedan odgovor na pitanje iz koga će proizaći novo pitanje. Roman V. Ognjenović daje multiplikovani doživljaj koji ima uporište u oneobičavanju narativne rečenice, u razuđenim pripovedačevim pozicijama, u složenoj romanesknoj strukturi. Poetsko epistolarni roman V. Pištala čitaoca vodi kroz znane i neznane puteve razumevanja i spoznaje književnog kosmosa Ive Andrića. Svojevrsna biografija tela, duše i jezika velikog pisca. Knjiga D. Ređepa jeste triangl u rukama veštog dirigenta koji harmonizuje tri različite stvaralačke i sudbinske partiture. Tri osobena glasa srpske literature i kulture: Crnjanski – Matić – Antić, toliko različiti, ali toliko slični u molskom doživljaju sveta.

ALEKSANDAR DUNĐERIN (Novi Sad)

1. „SKRIVENOSTI“ Nikola Vujčić (KC Novog Sada)
2. „NjEGOŠEVE STOPE“ Dragan Lakićević („Vukotić medija“)
3. „PROŠLOST NIKAD NE PROĐE“ Veselin Marković („Arhipelag“)
4. „LUZITANIJA“ Dejan Atanacković („Besna kobila“)
5. „POVRATAK PRIČI“ Marko Nedić („Akademska knjiga“)

Nikola Vujčić, dosledno, čitav svoj život, uporno i sa žarom nastavlja traganje za neizrecivim, za tom, uvek nedostajućom, reči, od koje sve zavisi, sve bolje razumevajući reči, njihovu snagu, zagonetku, misteriju, njihova skrivena značenja. D. Lakićević je jedan od retkih književnika koji, svakim svojim delom, iznova potvrđuje značaj i vrednost paradigme srpske književnosti čija je nezaobilazna tačka u koordinatnom sistemu Njegoš, čineći to uverljivo i bez patetike. V. Marković je umetnik koji zaista vlada znanjem iz istorije i teorije književnosti, te je u stanju da izgradi zanimljivu i ritmički dinamičnu naraciju i kompoziciju, da vešto prepliće različite žanrovske obrasce. D. Atanacković svedoči da bez priče koja je jača od svega nema dobre umetničke proze, da je život sa umetnošću život u ludilu, da bez kritike društva, uvek i svugde, bez želje za slobodom koja nadjačava strah od smrti, bez pobune, nema ni kulture. M. Nedić je jedan od retkih srpskih kritičara koji razumeju evolutivne tokove srpske proze, usuđuje se da markira ključne stilsko-poetske odlike srpske književnosti 21. veka, a do sada nikada nije pogrešio u određivanju relevantnih pojava u opusu nacionalne literature.

MILOŠ M. ĐORĐEVIĆ (Beograd)

1. „NjEGOŠ. NjEGOŠOLOGIJA. NjEGOŠOLOZI“ Radomir V. Ivanović (CANU)
2. „ISTORIJA SRPSKE KNjIŽEVNOSTI, REALIZAM“ Milorad Jevrić („Besjeda“)
3. „KA POETICI SRPSKE MODERNE“ Predrag M. Jašović („Bistrica“)
4. „DNEVNIK O DOBRICI ĆOSIĆU“ Stojan Berber (KB „Karlo Bijelicki“, „Prometej“)
5. „TERAPIJA SVESTI“ Blagoje Savić (KOV)

Monografija R. V. Ivanovića, nastajala dugo i „sa svih strana“, kako bi rekao I. Andrić, osvetljava zlatnu godinu srpske književnosti i kulture – 170 godina od pojave „Gorskog vijenca“. Reč je o delu prisutnom u srpskoj nacionalnoj svesti jednako snažno koliko i epska narodna poezija, koja predstavlja središnji kulturni obrazac nacionalnog i kulturnog identiteta. Knjiga M. Jevrića je u nauci o književnosti prva istorija srpskog realizma u dva toma na oko 1.200 stranica. To je činjenica prvoga reda za srpsku nauku o književnosti i kulturu. Imate osećanje stvaralačke radosti kada pročitate naučnu monografiju P. M. Jašovića. Njegov kritički metod, duh i stil otkrivaju činjenice koje poražavajuće pokazuju kako smo malo i površno poznavali poeziju vodećih nacionalnih pesnika: Rakića, Dučića, Disa, Šantića i Pandurovića. Primarni utisak pokazuje da knjiga S. Berbera otkriva dve biografije, odnosno ogledalo autora u ogledalu Dobrice Ćosića. Knjiga o Ćosiću je rasprava i svedočenje o književnosti i Ćosićevom uticaju u srpskoj kulturi, kritici i politici. Suštinski je određena književnošću kao najznačajnijim delom srpske kulture. Retorika naslova zbirke B. Savića, a ona je satkana od fragmentarnih ideja i slika, upućuje čitaoca na dramatično stanje srpskog naroda i duha ne samo na Kosovu i Metohiji. Tom i takvom duhu je potrebna terapija ne samo od straha.

ALEKSANDAR JOVANOVIĆ (Beograd)

1. „PREŽIVETI DO SUTRA“ Grozdana Olujić (SKZ)
2. „RUMINACIJE O PREDSTOJEĆOJ KATASTROFI“ Filip Grbić („Plato“)
3. „POVRATAK PRIČI“ Marko Nedić („Akademska knjiga“)
4. „EROTSKO U ROMANIMA MILOŠA CRNjANSKOG“ Jelena Panić Maraš („Službeni glasnik“)
5. „SRPSKOVIZANTIJSKO NASLEĐE U SRPSKOM POSLERATNOMMODERNIZMU“ Mirko M. Radulović (Institut za književnost i umetnost)

Rukopis romana G. Olujić je, manje iz književnih, a više zbog ideoloških razloga, pogotovo nakon iskustva sa prvim romanom „Izlet u nebo“, čuvan u njenom stolu 55 godina. Roman daje sliku rata u bačkoj ravnici, u Karanovu. Početak i trajanje okupacije, besmislene pogibije, kukavičluk, ilegalne akcije i nemačke odmazde, prva erotska iskustva i sazrevanja u blizini smrti, oslobođenje koje više ne može da uspostavi uništenu porodičnu ravnotežu – sve je to prelomljeno kroz svest glavnoga junaka, čije se odrastanje i sazrevanje prati, a koga rat zatiče u sedmoj godini, tačno koliko je 1941. imala i sama autorka. Lepo napisan i dobro komponovan roman F. Grbića ima naizgled nepretencioznu priču o dvoje ljudi koji odlaze na letovanje na Krit da bi spasli svoj brak.
Banalnosti modernog letovanja i slutnja budućih neizbežnih katastrofa, erotska zasićenost i lucidni esejistički fragmenti, neposrednost opisa i vertikala kulturnog pamćenja prisutna u predelima najstarije evropske kulture, snaga drevnog mita i suočavanja sa samim sobom snažno a nenametljivo utkani su u Grbićevu priču .
Tihi tumač srpske proze M. Nedić i ovom knjigom eseja potvrdio je svoje visoko mesto u srpskoj književnoj kritici. U esejima o 12 srpskih pripovedača autor detaljno i precizno tumači njihovo delo, ali i uočava jednu bitnu unutarnju razvojnu liniju srpske proze, onu koja izrasta iz uverenja da je dobra priča nezamenljiva u književnosti. Posebna vrednost ove knjige proizilazi iz činjenice da su kod njenog autora svest o vrednosti i ljubav prema delima koja tumači u potpunoj saglasnosti. U svojoj drugoj monografiji, J. P. Maraš se usmerila na jednu bitnu, ali nedovoljno obrađivanu temu, iako su motivi erotskog gotovo podjednako prisutni i kod mladog i kod poznog Crnjanskog. Uočavajući njihove različite tipove, „sumatraističko erotsko“, „prestupničko erotsko“, „hiperborejsko erotsko“, „ohlađeno erotsko“, autorka istovremeno na nov način pristupa i delu ovoga pisca u celini.
M. Radulović u svojoj studiji ispituje uticaj i delovanje naše stare, srpskovizantijske kulture u savremenoj srpskoj poeziji. Njegove analize poezije četiri moderna klasika, V. Pope, M. Pavlovića, Lj. Simovića i I. V. Lalića, još jednom su potvrdile da su naši najveći pisci, stvorili izvanredna umetnička dela kroz koja su, na najličniji način, progovorile srpska književnost i kultura.

IVANA ĐURIĆ PAUNOVIĆ (Novi Sad)

1. „PROLEĆE SE NA PUT SPREMA“ Bojan Krivokapić (Red box)
2. „BEZ ZAČINA“ Maja Solar (KC Novog Sada)
3. „KARNEVAL IDENTITETA“ Nataša Anđelković („Plato“)
4. „VEČERNjI DORUČAK“ Saša Radonjić (Solaris)
5. „GORGONE“ Mira Otašević („Geopoetika“)

Raskošni literarni talenat B. Krivokapića u ovom romanu očituje se u polifoniji pripovednih glasova koji pretresaju sediment života u potrazi za grumenčićima smisla samo da bi se uverili da je njegova suština u tome da nekog velikog smisla zapravo i nema, da se on nalazi u samom trajanju. Jedno drugačije i surovije iskustvo ženskog postojanja u zbirci M. Solar moglo bi se objasniti, između ostalog, autorkinim naučnim i društvenim angažmanom. Od ranih sećanja devojčice u „Real-socijalističkoj fotografiji“, do „Uputstva za umiranje“, glas koji slušamo u ovim stihovima ne samo što nije skinuo svoje bodlje, već i dalje neguje, jer zna bolje. Treba slušati kad generacija osamdesetih daje uputstvo za umiranje.
Studija N. Anđelković predstavlja inovativan pristup teorijskom promišljanju pojma karnevalizacije i njegove primene u okviru dela koja nisu prethodno i primarno viđena u tom okviru. Igru, i dijalog, između pojavnog i unutrašnjeg autorka istražuje u romanima Crnjanskog, Mana, Zveva, Darela i Bulgakova. Radonjićeva nova knjiga kratkih i mikro proza uvodi čitaoca u svet važnih malih stvari koje progovaraju autentičnije i čistije, nekad čak i o važnim velikim temama, od većine silom kontekstualizovanih fenomena razuđene današnjice. Nepretencioznost rečenica vraćaće čitaoce na dočitavanje i doslušavanje; nešto poput bluza. Naglašeno faktografski M. Otašević s gotovo naučnom preciznošću istražuje prirodu fašizma u njegovim različitim pojavnim oblicima, ali i korene onog zla u čovekovoj prirodi koje dovodi do istorijskih i antropoloških anomalija u kojima ljudi postaju zveri. 

DRAGAN RADOVIĆ (Leskovac)

1. „ČARANjE I PLETENjE PRIČE“ Marko Nedić („Filip Višnjić“)
2. „DNO I SJAJ“ Dimitrije Tasić (Neopress)
3. „ISPIT KOD PROFESORA MILOŠA N. ĐURIĆA“ Milovan Vitezović (Zavod za udžbenike)
4. „DOLINA PLISTOS“ Dejan Ilić (NB „Stefan Prvovenčani“)
5. „SIDANIJIN POGLED „Svetolik Stanković („Presing“)

Ovom knjigom M. Nedić je napravio pregled najznačajnijih proznih ostvarenja od poslednjih godina minulog stoleća do naših dana. Njegove studije karakterišu naučna akribičnost, kritička proniciljivost, lucidna zapažanja i relevantni sudovi, bazirani na bogatom čitalačkom i istraživačkom iskustvu. Obimna studija D. Tasića predstavlja novi pogled na gospodina pesnika Dušana Matića, francuskog đaka i nadrealistu, pri čemu autor akcenat stavlja na one intelektualne i duhovne dubine koje su ovom pesniku ostajale naizgled nedokučive. I upravo je to onaj stožer oko koga svoje pevanje bazira ovaj velikan srpske poezije, ali je to i fokusna tačka u koju svoju pažnju koncentriše Tasić. Vitezovićeva knjiga je posve neobična i netipična koja je istovremeno i zbirka refleksivnih, mudrih i modernih pesama o antičkim junacima iz mita, filozofije i umetnosti, ali i o znamenjima iz savremene srpske kulture. Iznad svega ovo je knjiga „duboke odanosti“ najpre velikanu srpske etike i naše duhovnosti, Milošu N. Đuriću, ali još nekolicini umova, njegovih savremenika. Fascinantan je način na koji je autor ovo celovito i koherentno pesničko ostvarenje ukomponovao.
Novom knjigom pesama D. Ilić je još jednom potvrdio svoj moderan, produhovljen, zreo, promišljen i pročišćen pesnički izraz. To je gotovo u celini neka vrsta poetskog putopisa sa obiljem diskretne metaforike, intilektualne zapitanosti i ironije, sa majstorski dočaranom atmosferom opuštenosti, mira, topline i svetlosti. Roman S. Stankovića je mudro napisana proza, slojevita, psihološki produbljena, u kojoj su u prvi plan stavljena sva ona suptilna duševna i mudra duhvona snatrenja i treptanja Isidore Sekulić, jedinstvene ličnosti u srpskoj kulturi.

DANICA ANDREJEVIĆ (Beograd)

1. „SUNCE OVOG DANA“ Vladimir Pištalo („Agora“)
2. „DANAS JE SREDA“ David Albahari („Čarobna knjiga“)
3. „LUTKA OD MARCIPANA“ Muharem Bazdulj („Geopoetika“)
4. „U KUHINjI SA ZEVSOM“ Đorđe Pisarev („Agora“)
5. „MAKSIMUM“ Vida Ognjenović („Arhipelag“)

Pištalo svojom esejističkom refleksijom osvetljava elejsku dimenziju Andrićevog dela. Takva iluminacija eteričnog i „neovdašnjeg“ Andrića izvlači velikog pisca iz tamnog vilajeta balkanske istorije. D. Albahari kontekstualizuje svoj roman u okviru savremene srpske i porodične istorije, istražujući ljudsku prirodu uopšte i sopstvene lavirinte bića. Večito pitanje zločina i kazne, dželata i žrtve, velikog mehanizma ideologije i ličnosti dobija porodični vid u odnosu oca i sina. Bazduljeva literarna paradigma XX veka sagledana je iz bočne, iskošene perspektive. Integrišući lik njegovog romana je Linda Borova, slavna češka glumica i ljubavnica naciste Gebelsa. U svojoj stvarnosnoj kuhinji, Đ. Pisarev počinje roman iz hedonističke ravni, a zaključuje ga čulom ukusa za život i pisanje. Ta virtuelna hrana, to književno kuvanje kao egzistencija začinjeni su snovima, imaginacijom i solju života. Ognjenovićeva svoj kritički narativ usmerava protiv intriga u svetu slikarstva i ideoloških diskreditacija umetnika. Misteriozan nestanak slikarke naive je povod da se poznati umetnik optuži za plagijat.

SUNČICA DENIĆ (Vranje)

1. „POPRAVLjAČ OGLEDALA“ Franja Petrinović („Akademska knjiga“)
2. „KADA ME UGLEDA ONO ŠTO TRAŽIM“ Mihajlo Pantić („Arhipelag“)
3. „KAD KUĆE NISMO ZAKLjUČAVALI“ Aleksandar Laković (SENT)
4. „DANAS JE SREDA“ David Albahari („Čarobna knjiga“)
5. „PESNIČKI ATELjE 2“ Alek Vukadinović („Gramatik“)

Petrinovićev roman iznosi sukob intelektualca sa sredinom gde junak pokušava da se izbavi iz beznađa, a, nemilošću vremena, dublje upada u stanje tranzicionog gubitnika koga čeka ista ravan: dosadna beživotna palanka, ali i metropola puna smrada i meteža. U romanu od priča M. Pantić sabira ono što je nosio dok je druge neke priče pričao, razlažući situacije i karaktere do značajnog mesta, tj. do samog dna ili samog vrha. Lakovićeva knjiga govori o identitetu, o kući i staništu, o nebu i metohijskoj zemlji, o nasleđu i vrednostima tradicionalne porodice, o humanosti i trpljenju čoveka i čitave zajednice. Ona je i umirivanje tuge, svejedno što će pojavljivanje vrane, poput ona dva kobna gavrana, uvek nositi smrt. Nova knjiga potvrđuje Albaharija kao majstora situacija o onome što prolazi pored nas, a na šta ponekad ne obraćamo pažnju ili od toga okrećemo glavu, a to je susret sa jednom bolesti koja se ne da sakriti, iza koje ima sramote kao povišene tragedije, kao što se život nekadašnje žrtve u vreme Informbiroa pretvara u drugi, strašniji život o dželatu, a sve se to manifestuje kroz ispovest starog, umirućeg oca – parkinsonovca. Uvek stamena u zvuku i simbolu, zatvorena i implicitna, poezija A. Vukadinovića ostaje na braniku teze da je „poezija ono što se u jednoj pesmi vidi“.

ANA GVOZDENOVIĆ (Kraljevo)

1. „IZ SREĆNE REPUBLIKE“ Petar Matović (KC Novog Sada)
2. „LjUBAV HLADNIJA OD SMRTI“ Vladislava Vojnović (NB „Stefan Prvovenčani“)
3. „VELIKI PROSTOR SLOBODE“ Miroslav Maksimović („Čigoja“)
4. „SREBRNA MAGLA PADA“ Srđan Srdić („Partizanska knjiga“)
5. „LUZITANIJA“ Dejan Atanacković („Besna kobila“)

Pesnička zbirka P. Matovića tematizuje pitanja aktualnog društvenog trenutka i mesta pojedinca u njemu. Osuđena na neizlaz, jedinka je izložena stalnom nadzoru i automatizmu – ma koliko se čovek trudio da popusti čvor na kravati, on zna da je to „omča koja / ne popušta…“. Knjiga pesama, ili pre lirskih zapisa, V. Vojnović niz je zabeležaka o problemima identiteta, ostvarenim i neostvarenim mogućnosti odrastanja. Govoreći o svom odnosu najpre sa ćerkom, ali i sa majkom, pa potom i bakom, lirska junakinja postavlja pitanje sopstva, genetske zadatosti ali i komplikovanih porodičnih veza. Knjiga eseja, zapisa, intervjua M. Maksimovića donosi autorova razmišljanja, najpre, o prirodi poezije i njenom mestu u današnjem svetu. Autor nas podseća na važnost kulturne tradicije i činjenicu da ukoliko nestanu naše, posebne, pa bile one i male, vrednosti, nikada nećemo zadobiti one velike, opšte. Gusto, na mahove džojsovski teško prohodno, tkanje Srdićevog novog romana izrasta na dve potke, iz dva glasa, ali i dve velike teme svekolikog književnog stvaranja: temi komunikacije i izolacije.
Problematizujući odnos ludosti, razuma i gluposti, pri čemu se razumu ne suprotstavlja ludost već ljudska glupost, Atanacković pokreće i pitanja verodostojnosti istorije, odnosno mogućnosti njenog falsifikovanja i manipulacije činjenicama.

MILETA AĆIMOVIĆ IVKOV (Beograd)

1. „SUNCE OVOG DANA“ Vladimir Pištalo („Agora“)
2. „POSLEDNjA STANICA BRITANIJA“ Goran Gocić („Laguna“)
3. „KADA ME UGLEDA ONO ŠTO TRAŽIM“ Mihajlo Pantić („Arhipelag“)
4. „SRODNICI“ Jovica Aćin („Laguna“)
5. „SLIKE I REČENICE“ Saša Radojčić („Povelja“)

Po zakonomernoj logici promena, književnost nam ne pruža uvek iste darove. Mada smo naviknuti na to da nam je savremena književnost romanocentrična, (trka za prestižnim nagradama je jedan od razloga za to!) izuzetne romane dobijamo na svakih deset-petnaest godina. Ali pošto svake godine produkcija romana raste, mi smo voljno i nevoljno upućeni da među njima tražimo uspela ostvarenja. Zaboravljajući, pritom, na veoma dobre pripovedne ili esejističke knjige, na primer. (Poezija nam je odavno ono što je ponajbolje u živoj književnosti!)Među brojnim knjigama u ovogodišnji izbor ušao je epistolarno-esejizovani roman V. Pištala, kao knjiga srećno zasnovana na lektiri i mašti. Sa dobro srezanim misaonim uvidima u duh savremenosti. Roman G. Gocića kao slikovita i sugestivna emigrantska priča s kraja minulog veka. Knjiga M. Pantića zbog obuhvatnog, ponornog i epifaničnog pripovedanja o životu kakav jeste. Roman J. Aćina kao uspela multižanrovska priča o traganju za poreklom. I izredna esejistička knjiga S. Radojčića o svetlosti i vrednosti pevanja i mišljenja.


STOJAN ĐORĐIĆ (Beograd)

1. „PESNIČKI ATELjE 2“ Alek Vukadinović („Gramatik“)
2. „POVRATAK PRIČI“ Marko Nedić („Akademska knjiga“)
3. „SKRIVENOSTI“ Nikola Vujčić (KC Novog Sada)
4. „IZGLEDAM, DAKLE NISAM“ Nenad Šaponja(„Prometej“)
5. „ŽENA IZ HUAREZA“ Uglješa Šajtinac („Arhipelag“)

Svojim sve bučnijim i ubrzanijim glasovima naše doba ne ide neruku pesnicima kao što je A. Vukadinović, ali on ipak razvija svoj pesnički diskurs sve tišim i blažim značenjima i jezičkim čarima i stiže do sve tananijih lirskih nijansi i zvučnih kadenci. Temom sve većeg raskoraka između pesničkog jezika i jezika svakodnevice bavi se i N. Vujčić i na najbolji način pokazuje kako se umetnički delotvornim i odnegovanim jezikom može i u zoni svakodnevice stići do estetskog doživljaja. N. Šaponja se sve više usredsređuje na ontičke i aksiološke aspekte, otkrivajući u punoj meri njihovu relevanciju u životu savremenog čoveka. Bujna jezička invencija i dinamično umetničko nadahnuće omogućavaju U. Šajtincu da postigne raznovrsne narativne efekte i da svoje viđenje čovekove stvarnosti inovira i tematski i doživljajno. Kao dovoljno iskusan kritičar i istoričar književnosti M. Nedić uspeva da u esejima i studijama o našim savremenim piscima i njihovim delima stigne do podrobne i pouzdane interpretacije i procene vrednosti.

NEBOJŠA LAZIĆ (Beograd)

1. „POVRATAK PRIČI“ Marko Nedić („Akademska knjiga“)
2. „MAPA“ Gojko Božović (NB „Stefan Prvovenčani“)
3. „IGRA PROLEĆA I SENE“ Marija Prgomelja („Prometej“)
4. „BLIZANCI I PETAK 13“ Milutin Đuričković (Bookland)
5. „IZ SREĆNE REPUBLIKE“ Petar Matović (KC Novog Sada)

Nedićevi kritički ogledi prate osnovnu poetičku nit naslova: traženje i nalaženje priče u delima savremene srpske proze. Književni sudovi o različitim delima su, budući da je uvid M. Nedića o analiziranoj prozi dubok i doživljen, jasno, i reklo bi se, neporecivo sročeni. G. Božović nastavlja svoju pesničku misiju koja bi se, u najkraćem, mogla opisati kao proces ispisivanja neprenteciozne ali misaone lirike, koja nam tako nedostaje poslednjih godina. U kratkim pričama M. Prgomelja srazmerno često koristi intertekstualni književni postupak. Međutim, lakoća s kojom autorka stupa u književni dijalog s delovima tekstova Kiša, Selimovića ili Desnice, u tolikoj je meri u skladu s njenim autorskim pismom da se čini kako je njima mesto baš tu, u ovim pričama. Zaključni deo četvoroknjižja M. Đuričkovića na šaljiv, ali i poučan način kazuje o nevidljivoj sili koja porodicu drži na okupu. Njeno ime je, naravno, ljubav. Pesnik vešto komponuje i dovodi u harmoniju oporu stvarnost s tradicionalno, makar kao ideal, svečanim tonom poezije. Pesme u kojima se, bez vidljivih rezova, stapa „nisko“ i „visoko“, materijalna beda i duhovnost koja uporno izmiče, prava su slika čoveka i sveta koji je stvorio.

VALENTINA PITULIĆ (Kosovska Mitrovica)

1. „PEVAČ U MAGLI“ Đorđo Sladoje („Pravoslavna reč“)
2. „UGRIZI ŽIVOT“ Radmila Lazić („Laguna“)
3. „MAPA“ Gojko Božović (NB „Stefan Prvovenčani“)
4. „RAZNO“ Simon Simonović („Tanesi“)
5. „DOLINA PLISTOS“ Dejan Ilić (NB „Stefan Prvovenčani“)

Knjiga Đ. Sladoja sastavljena je od pet ciklusa u kojima pesnik zalazi u predele detinjstva, zaveta predaka, prošlog vremena i nemile sadašnjice. Ova zbirka poezije je lirsko promišljanje života u luku uzvišenog, nestvarnog, molitvenog i tragičnog. R. Lazić na neobičan način u prozne minijature smešta svakodnevni život. Literarni isečci svakodnevnog života otvaraju prostor za prepoznavanje vrednosti onoga što je nadohvat ruke, a predstavlja male univerzume u kojima je smešten čovek. Ova knjiga je originalna, nesvakidašnja, čitljiva, pravo osveženje u savremenoj produkciji. Poezija G. Božovića je svojevrsni omaž licima i predelima, viđenjima sveta i sebe na putovanju kroz noć, padinu, kroz gradove i sećanja. Njegova poezija zalazi u predele iskustva u kojima obitavaju strah, glasovi gneva, zaborav i mape gradova po kojima se kreće lirski subjekt. S. Simonović u svom nesvakidašnjem romanu postiže šarenilo žanrovskog prožimanja i to čini knjigu neobičnom. Prepoznavanje predela, stvari, događaja do apotekarske usitnjenosti i naizgled nepostojanje logičkog reda, čine roman zanimljivim. Zagledan u svet spolja D. Ilić se vraća sebi i pokušava, metaforično, da da odgovor na to kako da se iz svetla u koje je ušao ponovo vrati kući. Zapitanost koja ostaje bez odgovora čini ovu knjigu otvorenom za čitaoca i to je njena najveća vrednost.

MILOŠ PETKOVIĆ (Zaječar)

1. „LUZITANIJA“ Dejan Atanacković („Besna kobila“)
2. „DOLINA PLISTOS“ Dejan Ilić (NB „Stefan Prvovenčani“)
3. „SUNCE OVOG DANA“ Vladimir Pištalo („Agora“)
4. „MAKSIMUM“ Vida Ognjenović („Arhipelag“)
5. „IZ SREĆNE REPUBLIKE“ Petar Matović (KC Novog Sada)

Neprestanim ukrštanjem dešavanja i likova, uz vešto umetanje dokumentarne i naučne građe, D. Atanacković stvara fantazmagorijsku sliku sveta u kojem se jedino ludilom odupire sveopštem rasulu. Knjiga D. Ilića donosi jedno suptilno poetsko putovanje koje je prožeto neprestanim preispistivanjem slobode kretanja pojedinca i njegovog odnosa prema okruženju u kom se trenutno nalazi. Zbirka P. Matovića na poetički autentičan način oslikava kako se poezija suočava sa modernim životnim prostorima koji joj nikako nisu naklonjeni dok ona ostaje i opstaje jer uvek, iznova i iznova, ima šta da kaže i o čemu da peva. Iako, prividno, nečujna, poezija staje u odbranu subjekta, koji biva uhvaćen u mrežu virtuelne stvarnosti. Svi ponuđeni književni prozori koji u romanu V. Pištala otvoreno prikazuju prizore koji, kroz pripovedačko umeće, ukazuju na istine i ondašnjeg i ovovremenskog i budućeg sveta. Kroz jezičke i dramske konstrukcije prožete dinamičnim dijalozima, narator u romanu V. Ognjenović neumoljivo razmiče scensku zavesu i ostavlja čitaoca zapitanim: ko u sebe upija minornost sveta koji ga okružuje?

DRAŠKO REĐEP (Novi Sad)

1. „IZGLEDAM, DAKLE NISAM“ Nenad Šaponja („Prometej“)
2. „SALON MRTVIH PRINCEZA“ Bojan Bosiljčić („Laguna“)
3. „ITAKE“ Irena Deretić, Vesna Pešić („Pešić i sinovi“)
4. „VOZOVI, SNOVI I SEĆANjA“ Gordana Vlahović („Agora“)
5. „POVRATAK PRIČI“ Marko Nedić („Akademska knjiga“)

Nije ovo povratak pesnika visoko postavljene misaone osmatračnice našeg osrednjeg vremena, nego promišljeno, uzbudljivo putovanje po sebi, upitno i neupitno u isti mah. Skidajući masku i sa vlastite sudbine, N. Šaponja je učesnik pokreta otpora protiv svih i svakojakih oblika našeg ponašanja. I naše banalnosti. Bosiljčićeva proza, ovladavši dijalogom kao jedinom istinom našeg okruženja, poseduje elemente zvučne halucinacije. Kao da sanjamo udvoje, ali u prisustvu trećeg bića: one fatalne akustične gitare koja isto napominje prolaznost. „Itake“, koje u četiri ruke potpisuju I. Deretić i V. Pešić, nalik su na palimpsest. Kavafi se vidljivo pomalja u ambijentu gde se – recimo – raspravlja o tome da li je Odisej, mudar i bistrook, filozof ili nije. Neponovljiv putopis zainteresovan pre svega sudbinom Itake, neprolazne imenice vanvremenskih tokova. G. Vlahović je napisala melanholičnu odu poslednjoj romantici prošlovekovnih putovanja, vozovima. Kao i svaka iluzija, pokretljivi svet sporih naših mirisa, ljubavi, nestajanja, kao da su u isti mah blizu i sasvim, sasvim daleko. M. Nedić, najpouzdaniji tumač razvoja moderne srpske proze, sa dobro overenim pamćenjem na Rastka Petrovića kao neporočnim magom kretanja masa i telesne inteligencije, do danas, ostaje svedok, sve radoznaliji i smeliji. Nedić je uvek razložno na tragu pouzdanog suda, nikada presude.

ČASLAV NIKOLIĆ (Kragujevac)

1. „DOLINA PLISTOS“ Dejan Ilić (NB „Stefan Prvovenčani“)
2. „IZ SREĆNE REPUBLIKE“ Petar Matović (KC Novog Sada)
3. „KAD KUĆE NISMO ZAKLjUČAVALI“ Aleksandar B. Laković (Građanski forum)
4. „MOZGANjANjA“ Marko Miljković (NB „Vuk Karadžić“)
5. „SUPERMEN JE BARBIKA“ Srđan Čeperković (Take it or Leave it Records)

U knjizi pesama D. Ilića putovanje u Grčku razgranava se u bogato, raznosmerno asocijativno kretanje po tragovima književnosti, istorije, mitologije, kulture. Putovati znači i neprekidno se pitati o tome „kad dođemo tamo, šta ćemo videti, koje sada?“ Isprva sva u impulsima urbanih ritmova saobraćajnica, a onda sve usporenija, u razgovoru sa sobom, sa putokazima Šmemana, Rastka, Crnjanskog, Brodskog, Česlava Miloša, knjiga pesama P. Matovića ocrtava mudrog subjekta, koji zna da sivilo ima toplinu. Sučeljavajući različita vremena, ovaj roman-album A. Lakovića progovara o autorovom zavičaju, a pri tome otkriva više od toga: naše pretke, prijatelje, predmete, okolnosti, naše unutarnje daljine. Zbirka aforizama i poslovica M. Miljkovića je prva knjiga ovog autora. Ipak, precizni uvidi u čudovišnost savremenog života u Srbiji, visprena jezička rešenja, spretno transformisanje oblika komičnosti i humora, neki su tragovi zrelog iskustva mišljenja i satiričnog izražavanja. Sagledana u stihovima S. Čeperkovića kao Hermana Šterna – povezivanjem i razigravanjem najraznovrsnijih referenci kulture i književnog nasleđa, rasklapanjem svakodnevice i spajanjem njenih čestica u urnebesne kolaže, i naša sumorna stvarnost može izgledati kao makar šta.

JELENA S. MLADENOVIĆ (Niš)

1. „IZ SREĆNE REPUBLIKE“ Petar Matović (KC Novog Sada)
2. „DOLINA PLISTOS“ Dejan Ilić (NB „Stefan Prvovenčani“)
3. „LUZITANIJA“ Dejan Atanacković („Besna kobila“)
4. „PROLEĆE SE NA PUT SPREMA“ Bojan Krivokapić (Red boh)
5. „KNjIGA O KAMIJU“ Jasmina Ahmetagić („Dereta“)

Pesnička zbirka P. Matovića je poezija snažnog lirizma, koji jezički i tematski drži korak sa savremenom stvarnošću. To je poezija osvešćenog pojedinca, angažovana po meri istinskog intelektualca koji se pita i odgovore naslućuje u uspostavljanju harmonija između ponovo proživljenih trenutaka. Utišanim tonom, ali pregnantnim emocijama D. Ilić ispisuje zbirku putopisnog dijaloga kulture, istorije, mita i aktuelnog turističkog konzumerizma, ne bi li još jednom ukazao na problem neugasle težnje subjekta da se konstituiše u odlascima. Roman D. Atanackovića priča utopijsku priču s namerom da relativizuje istoriju, uzdrma oveštalu opoziciju između razuma i ludila, a sve to u jednom heterotopijskom prostoru duševne bolnice, i to u ratnim okolnostima. Prvi roman B. Krivokapića, u polifonom i fragmentarnom preplitanju glasova različitih tipova margine, kazuje kako se u malim pričama odražavaju velike priče poput fašizma i antifašističke borbe iz prošlosti, ali i iz naše sadašnjice. J. Ahmetagić, nastavlja svoja čitanja klasika, zadržavajući se i na manje poznatim Kamijevim delima i tumačeći odnos između izgovorenog i prećutanog, individualnosti i solidarnosti, u okviru etičkih perspektiva antiesencijalističke misli ovog pisca.

MILOMIR GAVRILOVIĆ (Beograd)

1. „VOLFRAM“ Bojan Vasić („Kontrast“)
2. „ZEMLjA 2.0“ Ana Marija Grbić („Arete“)
3. „UPIJANjE“ Jana Aleksić (NB „Stefan Prvovenčani“)
4. „GLIB“ Slađan Milošević („Kairos“)
5. „ŠRAPNELI: PEJZAŽI OD BARUTA“ Danilo Lučić („Areta“)

Zbirku pesama B. Vasića određuje senzibilitet subjekta koji pokušava da pronikne u prostor gotovo obrisanih granica između prirode i detronizovane civilizacije. Junake poeme A. M. Grbić određuje potraga za identitetom kroz nesmisleno postojanje u bezličnoj svakodnevici društva opterećenog istorijskim, socijalnim i postratnim bremenom. Pesme J. Aleksić tematizuju međuprostor autopoetičkog i hipertekstualnog, svakodnevice kojom se premerava svevremenost, i nameta grada i savremenog društva. Iako se u zbirci pesama S. Miloševića govori o zaglibljenosti i u društvene okvire i u samoga sebe, sliku sveta nikada ne napušta vitalistička potreba da se progovori o vrednosti života. Negde na granici opasnosti logoreje, ciničnog stava preko kojeg se lirski subjekti podsmevaju i sami sebi i čitaocu i svetu oko njih, i potrebe da pisanje poezije ipak ima (bilo kakav) smisao ispisana je zbirka pesama D. Lučića.

DUŠKO BABIĆ (Beograd)

1. „PEVAČ U MAGLI“  Đorđo Sladoje („Pravoslavna reč“)
2. „PESNIČKI ATELjE 2“ Alek Vukadinović („Gramatika“)
3. „PREDGRAĐE HORIZONTA“ Vladimir Jagličić (SKZ)
4. „PREŽIVETI DO SUTRA“ Grozdana Olujić (SKZ)
5. „POVRATAK PRIČI“ Marko Nedić („Akademska knjiga“)

Duboko ukorenjen u tradiciju i biće naroda, a nepotkupljivo svoj i poseban, neprestano u dosluhu sa „čarobnim bregovima“ srpskog jezika, sa tananim sluhom da izdvoji i poetski uzdigne stvarnosti detalj – Đ. Sladoje je stvorio opus koji će ostati trajna vrednost srpske književnosti. Duhovno jezgro njegove nove knjige čini vera da je pesma i pevanje poslednje ljudsko utočište u maglama nevolja i besmisla ljudskog postojanja. A. Vukadinović amalgamira iskustva simbolizma i neosimbolizma sa ritmovima i zaumnim igrama narodnih bajalica, uvezujući ih snagom neponovljivog jezikotvornog dara. U neobično obimnoj pesničkoj knjizi V. Jagličić nastoji da opesmotvori sve što dotakne pogled i misao, o čemu rečito svedoče naslovi njegovih pesama: „Šolje“, „Fioke“, „Rukavice“… Nastavljajući Popin „Spisak“ – na svoj način, dugačijim stihom i pristupom, ispisuje ponekad tvrde i hrapave, ali uvek životne i bolno iskrene stihove. Napisan pre više od pola veka, sticajem srećnih okolnosti, roman G. Olujić je našao put do čitalaca 2017. Spisateljica snažne imaginacije i tananog osećaja za umetničku transpoziciju istorijskih zbivanja i zle sudbine svog naroda, oblikuje lirsku i tragičnu sliku Drugog svetskog rata u nekoj vojvođanskoj varoši, viđenog pogledom sedmogodišnjeg dečaka. U petnaestak eseja M. Nedić prati značajne autore i tokove srpske proze u poslednjih pola veka, dajući slojevitu ali jasnu sliku njenog poetičkog, stilskog i tematskog pluralizma. Ova knjiga biće dragocen izvor za sve buduće književnoistorijske sinteze srpske književnosti s kraja XX i početka XXI veka.

ELMA HALILOVIĆ (Novi Pazar)

1. „IZGLEDAM, DAKLE NISAM“ Nenad Šaponja („Prometej“)
2. „IZ SREĆNE REPUBLIKE“ Petar Matović (KC Novog Sada)
3. „AUTO“ Marija Knežević („Agora“)
4. „KAD KUĆE NISMO ZAKLjUČAVALI“ Aleksandar B. Laković (Građanski forum)
5. „DOLINA PLISTOS“ Dejan Ilić (NB „Stefan Prvovenčani“)

Pesnik N. Šaponja je napisao putopis (p)o sebi, u daljinama boraveći, promišljajući egzistenciju i prolaznost. S merom provokativna, pažljivo ukomponovana i stilski ujednačena, čini nam se da je knjiga P. Matovića svedočanstvo pesnika koji sebe doživljava nosiocem opšteg iskustva. Uzbudljivim romanom M. Knežević dokazuje da individua, ma ko bila, celim bićem dodiruje paradokse bilo kog prostora na kojem obitava i pripada svom vremenu više nego svom kolektivitetu. Reč je o razigranoj rečenici, parodičnoj prozi i na momente autobiografskom svedočenju koje se ogrće prirodnom fikcijom i sarkazmom. Knjiga A. B. Lakovića duboka je priča o mladosti, odrastanju i zavičaju; svedočanstvo oblikovanja jednog pesnika među ljudima i sećanjima, istinama i zabludama. Jasnoća i osećanje prolaznosti sveta glavne su odlike ovog hibridnog dela. D. Ilić i dalje iscrtava intimne mape tonom melanholije koju zapljuskuju vode Sredozemlja i tokovi antičke kulture. U odnosu na prethodnu knjigu, sada još konkretnije mapira pesnički prostor shvatajući istoriju kulture kao dominantu unutar istorije sveta.

GORDANA VLAHOVIĆ (Kruševac)

1. „POSTAJATI DRUGI“ Draško Ređep („Agora“)
2. „UGRIZI ŽIVOT“ Radmila Lazić („Laguna“)
3. „POVRATAK PRIČI“ Marko Nedić („Akademska knjiga“)
4. „ANDRIĆ, CRNjANSKI, PEKIĆ“ Milan Orlić („Mali Nemo“)
5. „LUZITANIJA“ Dejan Atanacković („Besna kobila“)

Knjiga Ređepovih razgovora sa Crnjanskim, Matićem i Antićem, napisana je jezikom koji misli i oponira banalnom traganju za čaršijskim pikanterijama biografije. Crnjanski potencira izabrani zavičaj, Matić, iskosa, bez prekida o mogućnostima nespojivog, a Antić stvara biografiju koja se nije desila. Knjigom pripovednih zapisa R. Lazić po ko zna koji put „baca rukavicu u lice“ zlobi, prostoti, skučenosti života, starosti… Autoironično, resko, autorka zna da ništa nije toliko beznačajno da se o njemu ne može napisati fragment u kome humor gradacijski izrasta u ironiju. Ogledima o savremenoj srpskoj prozi M. Nedić prati njen razvojni i tematski put, poetične tonove, narativne postupke, dinamizam promena i razloge tih promena. Vredan pažnje je kritički pregled srpske proze danas, te ogledi o prozi 12 izabranih. Orlićeva knjiga opsežna je studija u kojoj su predmet istraživanja dezintegracija pripovednog subjekta i uspostavljanje figure pripovedača na novim principima, na primerima tri velika autora. Uz odabranu literaturu Orlić tumačenjem pripovedne strukture srpskog (post)modernističkog romana stvara ozbiljnu književnoteorijsku knjigu. Knjiga D. Atanackovića je roman apsurda i dokumentarnosti; preplet realnog i imaginarnog. Svet koji se ruši početkom XX veka. Obračun sa stereotipima, otklon od njih pri tumačenju istorijskih zbivanja. Splet mistike, fantazma i sveta u kome smo. Roman postmodernog postupka.

VLADISLAVA GORDIĆ PETKOVIĆ (Novi Sad)

1. „LUZITANIJA“ Dejan Atanacković („Besna kobila“)
2. „GORGONE“ Mira Otašević („Geopoetika“)
3. „POPRAVLjAČ OGLEDALA“ Franja Petrinović („Akademska knjiga“)
4. „DANAS JE SREDA“ David Albahari („Čarobna knjiga“)
5. „SREBRNA MAGLA PADA“ Srđan Srdić („Partizanska knjiga“)

Srpski roman, očigledno, pokreće energija heterogenosti i hibridnosti. Zbir lokaliteta, zapleta, ideja i poetika na koji nailazimo u ovih pet romana, ukazuje da se susret sa nepoznatim i neprihvaćenim Drugim može odigrati na mnogo neočekivanih načina. Junak romana može biti biografija, teorija, skiciran narativ, tajna života, smrti ili komunikacija. U slici sveta koju ovi romani nude prepliću se nostalgični i ironični tonaliteti, ukazujući da je čežnja za izgubljenim skladom zalečena, a da će je zameniti uspostavljanje nove strukturno-stilske paradigme, u kojoj će se pisati iz poststrukturalističke perspektive. Ostaje samo strah da će nestati tradicionalni književni junak, a da će ga zameniti fragmenti subjektivnosti.

BOJANA STOJANOVIĆ PANTOVIĆ (Beograd)

1. „UGRIZI ŽIVOT“ Radmila Lazić („Laguna“)
2. „PESNIČKI ATELjE 2“ Alek Vukadinović („Gramatik“)
3. „IZ SREĆNE REPUBLIKE“ Petar Matović (KC Novog Sada)
4. „RUMINACIJE O PREDSTOJEĆOJ KATASTROFI“ Filip Grbić („Plato“)
5. „SEĆANjA POČINjU POSLE SMRTI“ Saša Jelenković (NB „Stefan Prvovenčani“)

Čini se da je protekla godina obeležena značajnim pesničkim naslovima, među kojima se kao i prethodnih godina osobito ističu izdavači poput Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva ili Kulturnog centra Novog Sada, ali i produkcija beogradskog „Trećeg trga“ kada je reč o mladim pesnicima. Takođe raduju i prvi romani mladih, još neafirmisanih prozaista, čiji se talenat ogleda u sigurnom vođenju priče i intenzivnoj dinamici pripovedanja, što je slučaj s romanom F. Grbića. Zbirka mikroproze R. Lazić, žanrovski neodređena i zbog toga privlačna, poetički se nadovezuje na bitne topose autorkine poezije (feministički i socijalni bunt, odnos prema majci, detinjstvu, ljubavi, svakodnevici, autopoetici i stvaralaštvu). Posle dužeg vremena, izuzetno raduje drugi deo projekta „Pesnički atelje“ A. Vukadinovića, najznačajnijeg savremenog srpskog pesnika jezikotvorne orijentacije. I u njoj se na višoj ravni amalgamišu elementi tradicionalne kulture i (neo) simbolističkih melodijskih zahteva. P. Matović i S. Jelenković, svaki svojim poetskim pismom, markiraju mesto i poziciju lirskog subjekta unutar poratnog sveta postkomunističkih društava, smeštajući ga na osetljivu granicu iz koje se uopšte još može oglasiti.

ZORAN BOGNAR (Beograd)

1. „PORCELAN“ Radivoj Šajtinac („Geopoetika“)
2. „ZAVODNIK NIŠTAVILA“ Predrag Marković („Solaris“)
3. „SALON MRTVIH PRINCEZA“ Bojan Bosiljčić („Laguna“)
4. „SREBRNA MAGLA PADA“ Srđan Srdić („Partizanska knjiga“)
5. „HIGIJENA NESEĆANjA“ Marko Šelić („Laguna“)

Kao urednik izdavačke kuće „Dereta“ normalno je da iz etičkih razloga nisam mogao da glasam za autore čije sam knjige uredio, stoga moj spisak izgleda ovako. Za razliku od nekoliko prethodnih godina, koje su predstavljale zabrinjavajuću krizu srpskog romana (prevashodno mislim u kvalitativnom smislu – u kvantitativnom nije bilo nikakve krize pošto se objavljivalo u proseku preko 150 romana?!), za 2017. godinu možemo s pravom reći da je iznedrila desetak sjajnih romana (izuzev romana navedenih autora R. Šajtinca, P. Markovića, B. Bosiljčića, S. Srdića, M. Šelića, skrenuo bih pažnju i na romane Jovice Aćina, Save Stijepovića, Radomira Smiljanića, Dušana Savića i Miloša Latinovića) tako da će moje kolege, članovi žirija za nagradu „Meša Selimović“ napokon biti na slatkim mukama.

MIROSLAV RADONjIĆ (Novi Sad)

1. „U TRAGANjU ZA LAZOM KOSTIĆEM“ Marta Frajnd (KOV)
2. „POSTAJATI DRUGI“ Draško Ređep („Agora“)
3. „UGRIZI ŽIVOT“ Radmila Lazić („Laguna“)
4. „ČETIRI LUDILA“ Miloš Latinović („Vulkan“)
5. „VEČERNjI DORUČAK“ Saša Radonjić („Solaris“)

Analitička i tragalačka misao M. Frajnd daruje nam novo sagledavanje Kostićevog ukupnog stvaralaštva. Jedinstvena i po mnogo čemu neponovljiva, već je postala uzorom svojevrsno pročitanog i znalački protumačenog Kostićevog dela. Skoro potpuno iščezli iz naše literarne baštine, razgovori sa pesnicima – ovoga puta s Crnjanskim, Matićem i Antićem, zahvaljujući D. Ređepu, postaju otkrivalački, radoznalo obaveštajni, ali i pokadšto i te kako polemični. Evo još jedne nezaobilazne, ironične, gorke knjige R. Lazić, reske i nimalo milostive ni prema sebi, ni prema čitaocu. Najčešće bolna kao ugriz života i, stoga, po mnogo čemu, posebna. Roman M. Latinovića je posvećen jednom od najvećih glumaca, reditelja i reformatora najpre nemačkog, a potom i evropskog pozorišta s kraja 19. i početka 20. veka, Joci Saviću iz Vranjeva, koji je u Vajmaru, Beču i Minhenu uspeo da sprovede značajne pozorišne reforme. Priče, dnevničke zabeleške i aforizmi vešto su ukomponovani i spojeni u zbirku S. Radonjića. To je knjiga koja govori, čak i sms porukama, o živom životu, iskreno nenametljivo, tako da poželite da je počesto imate uza se.

NIKOLA MARINKOVIĆ (Beograd)

1. „RUMINACIJE O PREDSTOJEĆOJ KATASTROFI“ Filip Grbić („Plato“)
2. „UPIJANjE“ Jana Aleksić (NB „Stefan Prvovenčani“)
3. „IZ SREĆNE REPUBLIKE“ Petar Matović (KC Novog Sada)
4. „GLIB“ Slađan Milošević („Kairos“)
5. „OKLEVETANA KNjIŽEVNOST“ Boris Bulatović (Naučno udruženje za razvoj srpskih studija)

Kombinujući različite pripovedne tehnike, individualizovane psihološkom motivacijom junaka-pripovedača, F. Grbić uspeva da izgradi višeslojan roman o sveopštoj krizi savremenosti: ličnoj, društvenoj i duhovnoj. Druga pesnička knjiga J. Aleksić složenijom tehnikom nadograđuje osnovne tendencije poetike ove pesnikinje. Fluidni lirski subjekat, u permanentnoj potrazi za čvršćim utemeljenjem egzistencije, mapira različite prostore jezika i pamćenja koji omogućavaju istovremeno suptilan i postojan odnos prema svetu koji je često tuđ. U novoj zbirci P. Matovića izgrađen je osoben poetski svet u trouglu istorijskih reminiscencija, vrlo svedenog savremenog konteksta i ličnog, melanholičnog tona. Činioci ovog sveta povezani su pesničkim jezikom odmerene metaforizacije koji nagoveštava više značenja nego što ih može preneti. Polazeći podjednako suvereno i od apstraktnih i od konkretnih motiva, S. Milošević u svojoj trećoj pesničkoj zbirci stilski uverljivo gradi pesnički odgovor na izazov onespokojavajućeg iskustva. U rasponu od istorijskih, preko mitskih do sasvim svakodnevnih motiva, lirsko ja ovih pesama ocrtava one tačke koje istovremeno oglašavaju nespokoj i puteve njegovog prevazilaženja stvaranjem pesme. Knjiga B. Bulatovića pruža gotovo enciklopedijski pregled ideološko-političke instrumentalizacije srpske književnosti u inostranoj recepciji krajem 20. i početkom 21. veka. Autor ukazuje na manipulativne tehnike i svrhu imanentno prevashodno političkog čitanja, koje služi ne samoproklamovanim humanističkim već prikrivenim kolonizatorskim ciljevima.

SVETLANA ŠEATOVIĆ (Beograd)

1. „POVRATAK PRIČI“ Marko Nedić („Akademska knjiga“)
2. „EROTSKO U ROMANIMA CRNjANSKOG“ Jelena Panić Maraš („Službeni glasnik“)
3. „PREŽIVETI DO SUTRA“ Grozdana Olujić (SKZ)
4. „U OBRUČU“ Bojana Stojanović Pantović (NB „Stefan Prvovenčani“)
5. „MAPA“ Gojko Božović (NB „Stefan Prvovenčani“)

KAO vrstan poznavalac srpske proze M. Nedić ukazuje na pluralizam i polimorfnost savremenih srpskih pisaca, od D. Nikolića, S. Selenića, D. Mihailovića do M. Savića, D. Kekanovića i M. Toholja. Odjek burnih devedesetih godina Nedić otkriva u jeziku i poetičkim postupcima 12 odabranih prozaista. Veoma inovativnom studijom J. P. Maraš otvara novi horizont tumačenja klasika srpske književnosti. Erotsko kao književni, filozofski, religijski fenomen u evolutivnom luku Crnjanskog otkriva se kao deo složenog poetičkog postupka ovog pisca. Najnoviji roman G. Olujić čekao je više od 50 godina objavljivanje i sada prateći sudbinu dečaka kome je „detinjstvo ukrao rat“ pred nama je celovita slika o proznim delima ove autorke i njihovoj društvenoj (ne)podobnosti. Mada su novi ratovi iza nas, tek sada se suočavamo sa odjecima Drugog svetskog rata na našim prostorima kao odbrambenim, ali i ideološkim prevratom. Ugrađujući lično iskustvo u lik dečaka Saše Grozdana Olujić je pokazala lično i poetičko jezgro svog opusa. Najnovijom pesničkom knjigom B. S. Pantović, kao vrstan kritičar i poznavalac moderne književnosti, pomera granice u svom poetskom izrazu i uvodi nas u svet iskustva obeleženog vremenom, prostorom i bićem žene. Sedmom pesničkom knjigom G. Božović razvija autentičan pesnički put. Mapa je oblik puta i putovanja u sebe, samospoznanja ličnog bića, sećanja, neodlučnosti u ljudima, i stvari koje nas vode u zemlju čuda natopljenu iskustvima.

ZORAN JEREMIĆ (Užice)

1. „GORI, GORI, GORI“ Srđan V. Tešin („Arhipelag“)
2. „IZ SREĆNE REPUBLIKE“ Petar Matović (KC Novog Sada)
3. „SUNCE OVOG DANA“ Vladimir Pištalo („Agora“)
4. „DOLINA PLISTOS“ Dejan Ilić (NB „Stefan Prvovenčani“)
5. „LUZITANIJA“ Dejan Atanacković („Besna kobila“)

KROZ mitologeme savremenosti S. Tešin rekreiranjem brojnih pripovedačkih obrazaca preispituje dramu nesklada jezika i sveta. U širokom acocijativnom luku pesništvo P. Matovića, pored autorefleksivnih elemenata, sadrži čitav niz izrazitih poetičkih činjenica kojima gradi poente duboke, snažne i uznemirujuće perspektive. Pištalova „pisma“ Andriću čine jedinstvenu književnu posvetu ostvarenu složenim žanrovskim amalgamom kojim se u gotovo organsku celinu spajaju niti prošlosti i sadašnjosti. Pesnička knjiga D. Ilića predstavlja svojevrsnu geografiju prisustva, brevijar povlašćenih trenutaka vere u nevidljivi rad vremena i/ili jezika. Romansijerski prvenac D. Atanackovića je uspela književna mistifikacija kojom se otvaraju pitanja predrasuda, obmana i prividnih istina epohe. 

MILAN R. SIMIĆ (Velika Plana)

1. „MAKSIMUM“ Vida Ognjenović („Arhipelag“)
2. „SUNCE OVOG DANA“ Vladimir Pištalo („Agora“)
3. „IGRE PROLEĆA I SENE“ Marija Prgomelja („Prometej“)
4. “ IZGLEDAM, DAKLE NISAM“ Nenad Šaponja („Prometej“)
5. „UOSTALOM“ Draško Ređep („Agora“, „Sajnos“)

U ROMANU V. Ognjenović čitamo: „Ovde se stalno neko ruši, neko ražaluje, neko se precrtava, šalje se u progonstvo anonimnosti“. Ništa novo, „vunena vremena“. A kako se protiv hajke borio Maksimilijan Vajner Maksimum, da li je doživeo pobedu ili poraz? – ostaje zagonetka do poslednjih reči rukopisa. Roman V. Pištala je za sve čitaoce koji, štono kažu, „žive književnost“. Malo li je? Među junacima kratkih priča M. Prgomelje jeste i sama Književnost. Prisustvo „književnosti u književnosti“, u pojedinim pričama, daje zbirci posebnost koja je izražena u otvorenoj i iznuđenoj mogućnosti čitalačkog domaštavanja. Od zbirki pesama izdvaja se rukopis N. Šaponje. Pamtimo pročitano: „Prolazim pored ogledala/koja mogu da jedu biće./Trudim se/da ih ne primetim/Trudim se/da ne primetim sebe u drugom“. Dnevnik koji možemo čitati i kao esej, potpisuje D. Ređep, dobropoznavalac svekulture. Dnevnik! Nikada ne možete predvideti šta će se sve u njemu naći, veli Ređep sve čikajući nas. Na naslovnoj strani diptih Miroljuba Đokovića Tikala: „U nestvarnosti igre javlja se nadstvarnost suštine.“ I ove reči nazivnice likovnog rada kao da prekrivaju sve ove izdvojene književne svetove.

ZORAN M. MANDIĆ (Apatin)

1. „ANDRIĆ, CRNjANSKI, PEKIĆ“ Milan Orlić („Mali Nemo“)
2. „IZGLEDAM, DAKLE NISAM“ Nenad Šaponja („Prometej“)
3. „MAPA“ Gojko Božović (NB „Stefan Prvovenčani“)
4. „VEČERNjI DORUČAK“ Saša Radonjić („Solaris“)
5. „SVETLOST BUDUĆEG DANA“ Radmilo Đurović („Prosveta“)

U SVOJOJ studiji M. Orlić suvereno znalački analizira pripovedne strukture srpskog (post)modernističkog romana: dekonstrukcije pripovednog subjekta i rekonstrukcije figure pripovedača. On to, na volšeban i književno zavodnički način, čini u rangu doktora književnosti i na visokom nivou univerzitetskog profesora tog domena. N. Šaponja u filozofičnoj lirici traga za „razlozima u kojima jesmo slični onima u kojima nismo“. U izvesnom smilu u njegovim stihovima, naročiti iz pesme „Izgleda, dakle nisam“, oseća se duh potrage za identitetom, koji i pisca i čitaoca „mami“ šarmom svoje tajne. G. Božović u svom lirskom atlasu crta i piše „Mapu“ na kojoj se odvijaju, gotovo kolumbovski“ pravci „putovanja u noć“, niz padinu, kroz svetla razloga samoće u kojoj čovek žudi za „novim životom“. Na „meniju“ S. Radonjića, pomalo intrigantne i poviše provokativne „poetske ikebane“, roje se „priče i dnevničke beleške“, iz kojih probija glas o uzaludnom i uzaludnog „aranžiranja nijansi belog i crnog“. R. Đurović peva o vetrovima koji isplovljavaju iz luka naših očiju i jezde kroz istorije predela „gde su nekad besneli požar i sujeta“. Na tren on nam, kao „malim bojažljivim bićima“ poklanja otkrića „iz svakodnevice pune ničeg“.

ĐORĐE PISAREV (Novi Sad)

1. „POPRAVLjAČ OGLEDALA“ Franja Petrinović („Akademska knjiga“)
2. „TERETNI VOZ“ Milutin Ž. Pavlov (KC Novog Sada)
3. „VRŠAC“ Dragi Bugarčić („Čigoja“)
4. „IZGLEDAM, DAKLE NISAM“ Nenad Šaponja („Prometej“)
5. „DOLINA PLISTOS“ Dejan Ilić (NB „Stefan Prvovenčani“)

Živeti u palanci, a palanački duh, davno je rečeno, zapravo je svuda oko nas, zna biti opasno, pa i kobno. Atmosfera teške nostalgije i fluidne depresije može biti i pouzdan put ka imenovanju konačne ljudske sudbine: prolaznosti. Pa, kao da nam saopštava F. Petrinović, kada govorimo o životu, zapravo govorimo o umiranju, zar ne? Vojvođanski neorealizam kao da je transparentno uobličen na stranicama pripovedaka M. Ž. Pavlova, ali ukrašen sjajnom deskripcijom, gotovo zaboravljenom, kao književnim elementom koji oplemenjuje umetnički doživljaj i donosi posebno „zadovoljstvo u čitanju“. Slike iz jednog vremena, slike jednog života, sudbine koje obeležavaju mesto-grad, foknerovska Joknapata, Vršac u pričama D. Bugarčića, raspet između onih „običnih“ junaka što su sreću potražili diljem sveta, ili onih intelektualaca iz navodne provincije: nostalgija, naravno! Uvećanje vidljivog služi još samo umanjenju stvarnog, kaže pesnik N. Šaponja. Umanjenje epskog, u isluženim i već viđenim vremenima 21. veka, sjajno služi uvećanju vrednog: čitanja života, kažemo mi. Poetski vodič osunčanim predelima Grčke, ili jednostavno uputstvo za jedan od mogućih života. Zapravo, pođi što pre, zaspaćeš ovde, izgubićeš se, zaboraviti na sebe, tvrdi pouzdani pesnički glas D. Ilića.

JELENA PANIĆ MARAŠ (Beograd)

1. „DOLINA PLISTOS“ Dejan Ilić (NB „Stefan Prvovenčani“)
2. „PREŽIVETI DO SUTRA“ Grozdana Olujić (SKZ)
3. „POVRATAK PRIČI“ Marko Nedić („Akademska knjiga“)
4. „PEVANjE NA PUTU“ Slađana Jaćimović („Službeni glasnik“)
5. „MISIJA MUZEJ“ Ivana Nešić („Kreativni centar“)

Novom pesničkom zbirkom D. Ilić produbljuje svoju „poeziju na putu“, ovaj put u Grčku, te spajajući ono svakodnevno, bezmalo banalno sa mitskim, istorijskim i filozofskim saopštava nešto (univerzalno) o čovekovom krhkom postojanju. Roman G. Olujić, iako nastao šezdesetih godina 20. veka, čekao je na objavljivanje pola veka. Taj, uslovno govoreći, dug vremenski period je pak samo potvrdio visoke domete modernističkog pripovedanja kroz priču o egzistencijalnoj drami koja ne zastareva. Zbirka eseja M. Nedića svedoči o visokim dometima jednog dosledno sprovedenog metodološkog pristupa koje ovaj ugledni književni kritičar uzorno neguje. Knjiga S. Jaćimović osvedočava kako višegodišnje suspregnuto, specijalističko bavljenje jednim aspektom srpske poezije 20. veka donosi nove uvide i otkrivalačke zaključke. Mlada spisateljica za decu „i ostale“ I. Nešić svojim trećim romanom spaja savremenost sa tradicijom, digitalne tehnologije sa srpskim slikarstvom i piše neobično delo protkano avanturama, ali i istorijom srpske umetnosti.

DOBRIVOJE STANOJEVIĆ (Lipe)

1. „POVRATAK REČI“ Marko Nedić („Akademska knjiga“)
2. „ANDRIĆ, CRNjANSKI, PEKIĆ“ Milan Orlić („Mali Nemo“)
3. „ZAVODNIK NIŠTAVILA“ Predrag Marković („Solaris“)
4. „PRAVE BEOGRAĐANKE“ Igor Marojević („Laguna“)
5. „RASTROJSTVA“ Dejan Simonović (Književna radionica „Rašić“)

Marko Nedić samosvojno sagledava poetičke osobine savremene srpske proze od V. Čolanovića, D. Nikolića, D. Mihailovića, S. Selenića, G. Olujić, S. Gordića, M. Vuksanovića, M. Savića, M. J. Višnjića, R. B. Markovića do D. Kekanovića i M. Toholja. Uočavanje poetičke tajne o povratku priči kojom su sjedinjena dela tumačenih pisaca poziva čitaoce na dalje, drugačije pročitavanje ovih autora. U studiji M. Orlića reč je o utemeljenom nadahnutom tumačenju, izvedenom akribično i dosledno ne okrećući se nasuprot nekome već usredsređeno na poetičku skrivenu revolucionarnost Andrića, Crnjanskog i Pekića. Roman P. Markovića jeste delo naglašene istoričnosti i potisnute erotike. Pisan u izazovnoj formi nabokovljevskog „lolitizma“, sav u odbijanju prema svakodnevlju, izrazite gotovo polemičke oštrine, različit u odnosu na čitalačke navike i očekivanja, jeste prigušeni govor o javnim stvarima i glasnogovorništvo o privatnom iz ugla žene sa incestuoznim iskustvom. Knjiga I. Marojevića je roman javne mističnosti. Rečito sugestivno izazovno „prećutkivanje“ o onome što se naslućuje čitalačkom intuicijom. Delo savremene duhovite istorije o novim ženskim karakterima, njihovim ulogama i sudbinama. Zbirka priča D. Simonovića je delo nesvakidašnjeg ironičnog i satiričnog zamaha. Hrabro kazivanje o stranputicama svakodnevice. Priče koje govore „celu istinu“ o našoj svakidašnjici i beslovesnosti. Knjiga koja goni na akciju jer govori oštro i naglo o pojavama koje se, često, prećutkuju.

SAŠA RADOJČIĆ (Sombor)

1. „LUZITANIJA“ Dejan Atanacković („Besna kobila“)
2. „ZAVODNIK NIŠTAVILA“ Predrag Marković („Solaris“)
3. „SVETLOST BUDUĆEG DANA“ Radmilo Đurović („Prosveta“)
4. „PESNIČKI ATELjE 2“ Alek Vukadinović („Gramatik“)
5. „POVRATAK PRIČI“ Marko Nedić („Akademska knjiga“)

Atanackovićev već nagrađeni prvi roman preispituje odnose istorijskih činjenica i fikcije, kreativnog i destruktivnog, zdravog i bolesnog. U svetu izvrnutom naglavce, možda je zaista republika ludaka najzdravija država. P. Marković se vraća književnosti romanom sa više narativnih slojeva – priče o seobama i sudbini revolucije izložene su kroz ličnu dramu glavne junakinje. Književnosti se vraća i R. Đurović. Posle punih 30 godina objavljuje tek svoju drugu knjigu pesama, ispunjenu sjajnim, opojnim jezičkim slikama. Svedenog obima, nova Vukadinovićeva knjiga pokazuje sve karakteristične crte ovog pesnika, a najviše zvuk i bruj njegovih basmi i bajalica. Dobro sazdana knjiga M. Nedića, jednog od naših najpouzdanijih kritičara. Osnovni fenomen koji on prati je obnova pripovedanja u savremenoj srpskoj prozi.

RADIVOJE MIKIĆ (Beograd)

1. „PREŽIVETI DO SUTRA“ Grozdana Olujić (SKZ)
2. „SUNCE OVOG DANA“ Vladimir Pištalo („Agora“)
3. „SKRIVENOSTI“ Nikola Vujčić (KC Novog Sada)
4. „DOLINA PLISTOS“ Dejan Ilić (NB „Stefan Prvovenčani“)
5. „OKLEVETANA KNjIŽEVNOST“ Boris Bulatović (Naučno udruženje za razvoj srpskih studija)

Krećući se, još jednom, u tematskom prostoru koji joj je jako blizak, a koji se može označiti kao detinjstvo u ratnim uslovima, G. Olujić gradi uzbudljivu priču o odrastanju i izgradnji identiteta u teškim vremenima. Podjednako se okrećući unutarnjem svetu svog junaka i okolnostima u kojima on i njegova porodica žive, ona vrlo vešto prikazuje ono što je tako teško prikazati – rast etičkog sloja u svesti mladog čoveka. V. Pištalo se još jednom potvrđuje kao pisac koji, i kad podsticaj ne traži u čisto biografskom gradivu, ume da pronađe ono što će mu omogućiti da uđe u jedan tako složeni svet, kao što je Andrićev književni svet, i da u tom svetu pronađe ono što će mu omogućiti da svoju imaginaciju usredsredi na umetničku interpretaciju važnih tema i motiva velikog pisca. Pesnici danas više nego ikada pokazuju da im je jezik važan i kao sredstvo kojim „hvataju trenutke“ i kao prostor u kom im postaje jasno da im „uvek nedostaje ta jedna, jedina reč“. A N. Vujčić je svoju knjigu tematski razvijao baš u ovim pravcima, podjednako nastojeći da pokaže i kako mu jezik omogućava da nešto kaže i kako mu jezik uskraćuje mogućnost da govori, posebno o onome što se i samo smešta u prostor tajanstvenog. D. Ilić je gradio jedan sasvim osoben oblik diskurzivnosti koja se, na jednoj strani, kreće ka simbolima koji se rađaju u prostoru, a, na drugoj strani, ka onome što se rađa iz svakog pokušaja da se odgonetne smisao onoga što rađaju trenuci kroz koje prolazimo. Srpska književnost je poslednjih godina i decenija vrlo često bila i predmet ideoloških usmerenih interpretacija. Te interpretacije i njihovu podlogu podvrgao je ozbiljnoj analizi B. Bulatović, nastojeći da pokaže koliko je ideološka optika pogubna za tumačenje i pojedinih pisaca i srpske književnosti u celini.

SLAĐANA JAĆIMOVIĆ (Beograd)

1. „PREŽIVETI DO SUTRA“ Grozdana Olujić (SKZ)
2. „RUMINACIJE O PREDSTOJEĆOJ KATASTROFI“ Filip Grbić („Plato“)
3. „DUGO PUTOVANjE UKRUG“ Jovan Popović („Geopoetika“)
4. „U OBRUČU“ Bojana Stojanović Pantović (NB „Stefan Prvovenčani“)
5. „EROTSKO U ROMANIMA MILOŠA CRNjANSKOG“ Jelena Panić Maraš („Službeni glasnik“)

Roman „Preživeti do sutra“, objavljen pola veka nakon svog nastanka, tematizujući rat i traume poratnog vremena, čita se kao još jedno snažno svedočanstvo o značaju G. Olujić kao romanopisca savremene srpske književnosti. Prevlast zla i destrukcije u svetu u kom se sluti sveprožimajuća katastrofa, u prvom i izvanrednom romanu F. Grbića sagledava se na svim nivoima – od globalne društveno-političke situacije, kulturnih i političkih degradirajućih okolnosti u Srbiji, pa do privatnog, intimnog plana glavnih junaka. U prvom romanu pisca i dramaturga Jovana Popovića daje se hronika jedne beogradske porodice i jednog lutanja ukrug: po tuđim prostorima i sopstvenom biću. Zbirkom stihova B. S. Pantović, istoričara književnosti i kritičara, potvrđuje se kao zreo i sugestivan glas moderne srpske poezije. U studiji J. P. Maraš, tumačeći delo velikog srpskog pisca, precizno i argumentovano ukazuje na bitnu dimenziju njegovih romana i svedoči o činjenici da su izuzetni pisci uvek podsticajni za nova čitanja i tumačenja.

GORAN MAKSIMOVIĆ (Niš)

1. „IZ SREĆNE REPUBLIKE“ Petar Matović (KC Novog Sada)
2. „OLUJNI BEDEM“ Dejan Stojiljković („Laguna“)
3. „PASTERNAKOVO UŽE“ Zoran Pešić Sigma (NB „Stefan Prvovenčani“)
4. „LUZITANIJA“ Dejan Atanacković („Besna kobila“)
5. „SEĆANjA POČINjU POSLE SMRTI“ Saša Jelenković (NB „Stefan Prvovenčani)

Prilikom izbora dela objavljenih u 2017. godini, prevashodno smo se usmerili na tekstove u kojima dolazi do preoblikovanja poetičkih i značenjskih potencijala srpske književnosti, kao što je potraga za suštinom egzistencijalne drame, za savremenom imaginacijom istorije, umetnosti i kulture, za estetičkim podtekstom svekolikog iskustva, za neprikosnovenim bićem jezika i alegorijsko-grotesknom motivacijom umetničkog sveta. U tom pogledu naročito izdvajamo romane D. Stojiljkovića i D. Atanackovića. Od pesničkih tekstova izdvojili smo zbirke Z. P. Sigme, P. Matovića i S. Jelenkovića u kojima je iskazana lirska raspetost savremenog čoveka između umetnosti i stvarnosti, prošlosti i sadašnjosti, te života i smrti.

SANjA MACURA (Banjaluka)

1. „OKLEVETANA KNjIŽEVNOST“ Boris Bulatović (Naučno udruženje)
2. „BESKUĆNIK“ Ranko Risojević („Prometej“)
3. „VOJNIK NIČIJE VOJSKE“ Ilija Gajica (Zavod za udžbenike, Istočno Novo Sarajevo)
4. „DOLINA PLISTOS“ Dejan Ilić (NB „Stefan Prvovenčani“)
5. „GORI, GORI, GORI“ Srđan V. Tešin („Arhipelag“)

OVOGODIŠNjI izbor počinje knjigom B. Bulatovića koja je pred čitaoce iznela obimne rezultate autorovog višegodišnjeg istraživanja ideoloških vidova vrednovanja srpske književnosti u inostranoj akademskoj zajednici u poslednje tri decenije. Upravo je klevetanje umetnosti (i to muzičke) i onoga ko joj posvećuje sav svoj život u (ne)vremenu opšte nacionalizacije u podlozi romana R. Risojevića, završnog dela „Banjalučke trilogije“ kojim pisac zatvara krug priče o dvovekovnom pričanju koje se nikada ne dopričava. Gajičin romaneskni prvenac prošlogodišnje je literarno iznenađenje i osveženje kakvo se retko sreće, knjiga ispripovedana u drugom licu, ispisana bogatstvom jednostavnosti i punoćom emocija, stilom dostojnim velikih pisaca, o temi nestajanja života i nastajanja vremena koje je najbolje bilo prespavati. To stanje u kojem sadašnjost pokušavamo prespavati tema je romana S. V. Tešina u kojem je izazovno i smelo, koristeći mnoštvo narativnih tehnika, autor progovorio o pseudorealnosti. A putovanje započeto oklevetanom književnošću završavam u prostorima izuzetne poezije D. Ilića, koja putuje „iz hladnog u toplo“, uz koju se oslobađa „tame vilajeta“ i u kojoj „gotovo sve je kako treba“.

Dosadašnji dobitnici nagrade Meša Selimović:

Izvor:
www.novosti.rs