spot_img
type here...

2. SYNERGY 2018: pozorišni festival jezičkih manjina sveta u Novom Sadu

Synergy, drugi pozorišni festival jezičkih manjina sveta u Novom Sadu biće održan od 5. do 12. novembra u novosadskom pozorištu Ujvideki Sinaz. Festival je osmišljen tako da okupi profesionalne pozorišne umetnike koji u sredinama u kojima žive, stvaraju na jezicima nacionalnih zajednica kojima pripadaju. Publika će imati prilike da pogleda deset selektovanih predstava iz inostranstva.  Festival će otvoriti premijerna predstava pozorišta domaćina Ventilator po tekstu Karla Goldijina u koprodukciji sa Gledališčem Kopar iz Slovenije u režiji Jaka Ivenc. Drugo izdanje festivala dovešće u Novi Sad nekoliko izvrsnih trupa koje se u svojim sredinama, na manjinskom jeziku i na pozorišan način, bave malim čovekom zatečenim u velikom svetu, sa ljubavnim, identitetskim, socijalnim, jezičkim, političkim i svim drugim problemima koje zapravo, ispostavi se, ima svako od nas…. Publika će tako videti neobične jezičko – teatarske kombinacije: Slovence iz Trsta, Srbe iz Budimpešte, Ruse iz Tel Aviva, Tatare iz Buinska/Rusija, Jermene iz Istanbula, Mađari iz Svetog Đorđa/Rumunija i Beregova/Ukrajina, Marinu Abramović na rumunskom i Marlen Ditrih na italijanskom. Festival je deo projekta Novi Sad – evropska prestonica kulture 2021. Tokom festivala biće upriličena dvodnevna konferencija (9. i 10. novembra u Galeriji Matice srpske) na kojoj će biti formirana Asocijacija manjinskih teatara sveta.

Na festivalu su mogle da učestvuju profesionalne pozorišne trupe i pozorišta koji su autentičan umetnički izraz manjinskih jezičkih zajednica u zemljama u kojima žive (van svojih matica). Osnova za izbor je evropska karta manjinskih jezika, a selektorki tim festivala je odabrao najbolje  predstave. Pojedinačna karta 500rsd, grupna 300rsd. Karte se prodaju u Novosadskom pozorištu

Program festivala

5. novembra u 19h, Novosadsko pozorište, Velika scena, 19 h
VENTILATOR Novosadsko pozorište Ujvideki Szinhaz i Gledališče Kopar Slovenija / premijera! 
6. novembar, Novosadsko pozorište, Velika scena, 19h, traje 80min
LEPI DANI U ARENHUEZU, Slovensko stalno gledališče Trst/Italija

6. novembar, Novosadsko pozorište, Mala scena, 21h, traje 75min

ALALA EKSPRES 20, Srpsko pozorište u Mađarskoj/Budimpešta
7. novembar, Novosadsko pozorište, Velika scena, 19 h, traje 105min
POSLEDNJI LET – ISPOVEST UMETNIKA, TMG Šaula Tiktinera, Tel Aviv/Izrael
8. novembar, Novosadsko pozorište, Velika scena, 19 h, traje 130min, ima jednu pauzu
PROSCI, Buinski državni dramski teatar, Rusija
9. novembar, Novosadsko pozorište, Galerija Matice srpske, 15h, traje 90min
MARINA I ULAJ (performans), Bukurešt Rumunija
9. novembar, Novosadsko pozorište, Velika scena, 19h
MARLEN DITRIH, monodrama Ksenije Prohaska
10. novembar, Novosadsko pozorište, Mala scena, 19 h, traje 70min
NAĐIMO JEDNI DRUGE, TO JE ONO ŠTO NEMAMO, Pozorište Hangardz, Istanbul, Turska
11. novembar, Novosadsko pozorište, Velika scena, 19h, traje 105min
ALISA, Pozorište Aron Tamaši, Sveti Đorđe Rumunija
12. novembar, Novosadsko pozorište, 19h, traje 130min
ZOLTAN PONOVO SAHRANJEN, Narodno pozorište Ilješ Đula, Beregovo, Ukrajina

Više o predstavama:
VENTILATOR, Karl Gorldini, Novosadsko pozorište Ujvideki Szinhaz i Gledališče Kopar Slovenija

Režija: Jaka Ivanc

Igraju: Igor Štamulak, Lehel Šoltiš, Anja Drnovšek, Gorazd Živalec, Zoltan Širmer, Judit Laslo, Tjaša Hrovat (Vesna Pernarčič, alt.), Rok Matek, Daniel Husta, Aleš Valič (Jaša Jamnik, alt.)

Scenograf: Greta Godnič, Kostimograf i autor maske: Andrej Vrhovnik, Kompozitor: Davor Herceg, Koreograf: Miha Krušič, Autor songova:  Jure Karas

Karlo Goldoni napisao je Lepezu u leto 1763. za Italijansku komediju u Parizu. To je tipična komedija zapleta a reditelj Jaka Ivanc postavlja je kao kraj civilizacije, na ruševinama sveta, uništenog globalnim zagrevanjem i raznim drugim atacima na prirodu. Ljudima je u takvim okolnostima ostao samo jedan razlog da žive – ljubav. Biće tu puno muzike i nesporazuma koji će pokušati da se reše na tri, čak četiri jezika…

Zanimalo nas je šta će biti na kraju, šta dolazi na kraju svega, ko preživljava i kako, i zašto… U igri smo pratili sva pravila komedije del arte. Bio je to veliki zalogaj, živi bend, različiti ljudi, ali vrlo spremni za rad, songovi se super uklapaju sa pričom, jezik je jedna od glavnih struktura predstave, jezici koji se govore su i umetnički znakovi predstave a i jedan od postulata naše komedije. Sve se događa u postapokalitično, pomalo distopično vreme. Doživeli su ga samo oni narodi koji su imali najveću stopu samoubistava… Jaka Ivanc

LEPI DANI U ARENHUEZU, Slovensko stalno gledališče Trst/Italija

Po tekstu Petera Handkea 
Režirao: Igor Pison
Igraju: Ivo Ban i Nataša Barbara Gračner
Svom tekstu, Handke je dao jednostavan podnaslov letnji dijalog i time označio pravac tog razgovora, bez razvijanja i građenja scenske radnje – samo teme iz domena životnog iskustva svake žene i muškarca. Protagonisti se dogovaraju da će sunčano popodne provesti u razgovoru o ljubavi, što postaje temeljna i suptilna refleksija o životu udvoje. Protagonisti se upuštaju u filigranske detalje toga dijaloga o emocijama, koji propituje večne teme privlačnosti među polovima.
Kada sluša ovakvu vrstu teksta, gledalac koji je deo društva u kojem se brzo živi, uvek ima utisak da gubi vreme. A baš danas su preko potrebni takvi tekstovi, inače će nestati ljudskosti i humanosti.” Ova predstava stoga je izazov koji se zasniva na tekstu i harizmi glumaca – dva izvanredna umetnika slovenačkog prostora. Gračnerova na početku karijere ističe se snažno u predstavama Slovenskog mladinskog gledališča, a potom prelazi u ljubljansku Dramu. Dobitnica je četiri Borštnikove nagrade za glumu, između ostalih i nagrade Prešernovog fonda (najviše priznanje za domete na području umetnosti u Sloveniji) i Severovu (Stane Sever, doajen slovenačkog glumišta) nagradu za glumačko ostvarenje. Ivo Ban je bivši direktor ljubljanske Drame i cenjeni glumac, koji spada među vodeće umetnike te stožerne slovenačke teatarske institucije još od 1975. godine. Dobio je osam Borštnikovih nagrada za glumu, Borštnikov prsten i Sterijinu nagradu. Oboje protagonista igrali su u brojnim filmskim i TV serijama. Igor Pison

ALALA EKSPRES 20 Geza Beremenji, Srpsko pozorište u Mađarskoj/Budimpešta, 75min (bez pauze)

 

Muzika: Tamaš Čeh
Režija: Petar Milošević
Peva: Jozo Matoric

Sviraju: Milan Rus, Gabor Lenđel, Mihalj Đerđ, Stojan Jurković, Tamaš Senjor, Grga Princ, Tibor Ember

Avala ekspres je ljubavna priča Joze koji čeka Anu koja dolazi Avala ekspresom na peštansku stanicu Keleti. To je elegija o jednom vremenu i generaciji koja nestaje.

Prošlo je 20 od premijere ove predstave. Kako bi rekli, prošlo je dva puta X (XX). U predstavi se pojavljuju dve važne reči sa slovom „X”. Jedna je „express”. Avala ekspres, beogradski voz, koji je 1990. godine bio jedina veza između ratom rascepljene Jugoslavije i ostalog dela sveta. U vreme dolaska Avala expresa na stanicu Keleti, peron je bio prepun ljudi koji su čekali svoje rođake, prijatelje, ljubavi… Tako se 1996. godine sam od sebe rodio naslov i samo je trebalo složiti pesme u neki odgovarajući red: stanica, miris mašinskog ulja, čekaonica… Voz stiže u grad koji se zove Budimpešta. Gde ćemo stanovati, možda u nekom jeftinom radničkom hotelu. Ma ne, radije u domu Srpske škole. „Tamo ćemo bar moći da ispričamo koliko nas više nema i koliko nas je ostalo da bude uništeno”, priča jedan mladić koji trčkara po peronu Keletija, držeći u rukama maturski tablo ne bi li sa slika prepoznao stare drugove i drugarice. Petar Milošević

POSLEDNJI LET – ISPOVEST UMETNIKA, Zinovij Sagalov, TMG Šaula Tiktinera, Tel Aviv/Izrael
Reditelj: Šaul Tiktiner
Anđele igraju: Jelena Kahonover, Valerij Klasen, Boris Gorelik
Mark Šagal je stihija blistavih boja, mističar, poruga, oduševljenje visinom… Zagonetka i čudotvornost. Mali Vitebsk je svetu dao more talenata. Možda zemlja natopljena duhom, tragedijama, ljubavlju Jevreja upravo tako cveta… Njeni plodovi su umetnička dela duha i misli. Vaseljenska genijalnost Šagala je iz tih krajeva. Izraelci moraju da ga se sećaju, da se ponose, lete s njim prema njegovim oblacima i violinama. Iznova i iznova prelistavaju jarke stranice njegovog života. Da pitaju – a to je osnovni cilj umetnosti, višeg cilja nema…
„Mark Šagal. Poslednji let„ je naziv predstave koju je postavio glavni reditelj izraelskog TMG-a Šaul Tiktiner po drami rusko-nemačkog dramaturga Zinovija Sagalova „Letovi s anđelom„. To što se tako odrasla, poetična, mudra predstava rodila u dečjem pozorištu uopšte nije slučajnost. Svi smo mi rodom iz detinjstva. Šaul Tiktiner je običan junak. Običan pripovedač. Radoholičar. Staratelj. Njegovo pozorište odgojilo je nekoliko pokolenja dobrih gledalaca. Zemlji je ispričao o Švarcu, Egziperiju, Saltenu. Naučio je hiperbolama i pobedama. Njegova „Crvenkapa„ i „Tri praseta„, „Palčica„ i „Kaj i Gerda„ ušle su u skupinu iskustva naših nestašnih izraelskih mališana. TMG Tiktinera je blistavo predstavio svoj rad na prestižnim svetskim forumima: u Minsku, Orenburgu, Omsku, na Kipru. Predstave su rasprodavane, dobijane su nagrade,  publika je očaravana.
PROSCI, Tufan Minuljin, Buinski državni dramski teatar, Rusija
Reditelj: Railj Sadrijev
Uloge: Viljnur Šajhtudinov, Ajgulj Sagejeva, Endže Satdinova, Rima Hamiduljina, Guljzada Kamartdinova, Amina Šarafutdinova, Irek Gajnjetdinov, Iljfir Sultanov, Railj Sadrijev, Eljmira Semjonova
 
Za gledaoce iznad 12 godina
Muzička komedija. Radnja se odigrava u današnjem vremenu. Otac Gergeri mašta da uda svoju kćer Katerne I to po starom tatarskom običaju koji podrazumeva i prave provodadžike i nadmetanje prosaca. I tako se jednog lepog dana pojavljuju tri prosca sa provodadžikama. Tada počinje ono najinteresantnije…
MARINA I ULAJ (performans), Edit Negulići, Bukurešt Rumunija
Igraju: Maja Morgenštern i Marijus Bodoki
Performans Marina i Ulaj slave osebujnu ličnost Marine Abramović i njenu izuzetnu umetnost. I njen život, i njen rad, fascinantni su. Od njenih najsnažnijih i najambicioznijih ostvarenja poput Umetnik je prisutan i Hod kroz zidove, Marina usuđuje da se izloži onom najdubljem u njoj, pa i da pusti krv za onog koga voli… Zajedno sa Ulajem, Marina je sve.
Ovaj performans izveden je septembra 2018. godine u okviru izložbe Woman, all too woman u Muzeju umetnosti u Temišvaru. Na toj izložbi predstavljena je čuvena umetnička instalacija Abramovićeve Balkan barok.
 
 
 
MARLEN DITRIH, muzička monodrama, HNK Split
Igra: Ksenija Prohaska
 
To je muzičko-dramska predstava, sastavljena je od 11 monologa i 13 songova kojima Prohaska uz živu klavirsku pratnju otelotvoruje lik velike nemačke dive od njenih prvih filmskih početaka u kasnijim dvadesetim godinama do kraja života.
Priča o jednoj od najharizmatičnijih zvezda filma i pozornice izvedena je blizu 400 puta širom sveta I to na hrvatskom, engleskom, italijanskom i španskom jeziku, između ostalog u: Los Anđelesu, Picburgu, Njujorku (u proslavljenom brodvejskom teatru La MaMa), San Pedru, na međunarodnim festivalima u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Venecueli, Moldaviji, Rumuniji, Bugarskoj te u Italiji (Rim, Venecija, Trst, Goricia, Peskara, Leće, Barleta…).
NAĐIMO JEDNI DRUGE, TO JE ONO ŠTO NEMAMO, Heranuš Aršagijan, Pozorište Hangardz, Istanbul, Turska
Režija: kolektivna
Uloge: Garin Maral Ćizđesijan, Jaklim Ćatal, Lara Narin, Tara Demirsioglu, Jeđnja Akgun
Ko vam je govorio o meni? Niko o tome ne zna nešto konkretno. Bez obzira na taj manjak informacija, vi ste osetili sažaljenje, poslali mi blagoslov na kojem sam vam zahvalan. Znam, svestan sam, da svetlost ide uporedo sa mrakom I to je razlog zašto pokušavam da se smejem čak i kada sam u dubokoj žalosti.
Žuta staza koja vodi do pesnikinje Heranuš Aršagijan, koja je rođena pre više od jednog veka u mističnom gradu Istanbulu i umrla u 17. godini od tuberkuloze. Pet glumaca traga za tananom dušom Heranušove, pod svetlosti njenih melanholičnih pesama i pisama voljenom prijatelju Hrantu…
ALISA, Pozorište Aron Tamaši sZempöl Offchestra, Sveti Đorđe Rumunija
Po motivima romana Luisa Kerola
Reditelj: Laslo Bočardi
Podela: Aron Becaši, Agneš Benedek, Anamarija D. Albu, Deže Derži, Gabor Erdei, Žuža Gajzago,  Jožef Kolčar,  Janka Korodi, Kati Kovač, Laslo Matrai, Alfred Nađ,  Đenđi Ferenci Pal, Tibor Palfi, Mađaroši P. Imola, Endre Rac, Laslo Sakač, Hajnalka Salma, Žužana Vaš
Alice je ikonična priča o prelaženju granica. Možemo joj pristupiti kao priči tinejdžerskog traumatičnog otkrivanja tela, kao opisu prve psihodeliče avanture, ili kao panično otkrivanje nevidljivih dimenzija, ali svakako priča u kojoj je neko uveden u jedan nepoznati svet.
ZOLTAN PONOVO SAHRANJEN, Mikloš Zelei, Narodno pozorište Ilješ Đula, Beregovo, Ukrajina
Reditelj: Atila Vidnjanski
Igraju: Oleg Melnjičuk, Jožef Rac, Viktoria Tarpai, Imre Sabo, Ildiko Bereš, Andraš Kačur, Magdolna Vaš, Viktor Ivaškovič, Ištvan Šeter, Melinda Oros, Andrea Kačur, Jožef Varga, Laslo Tot, Atila Ferenci, Natalia Gal, Julia D. Fornoši, Ibolja Oros
(U znak uspomene na Čabu Lerinca)
Romeo i Julija sa dve strane gvozdene zavese: groteskna priča jedne neostvarene, tragične ljubavi u dva čina na zapadnoj granici Sovjetske unije krajem Drugog svetskog rata, poslednje zime postojanja velike imperije, kao i od raspada kad je od gvozdene zavese Istoka postala zlatna zavesa Zapada.
Pokojnog sovjetskog državljanina, Mađara Zoltana Zoltanoviča Zoltana, uzornog uzgajivača teladi, u skladu sa njegovim testamentom,  porodica želi da sahrani sa druge strane granice, u porodični grob koji se nalazi na teritoriji Čehoslovačke, pored svoje nekadašnje neveste Julije Kapuši, koja je umrla od tuge kad su njenog dragog odveli u gulag.
Pisac Mikloš Zelei istražuje istoriju Malog Selmenca i Velikog Selmenca, o tome i piše u svojoj knjizi „Podeljeno selo“. Ova sela su bila sastavni deo mađarske kraljevine do 1920. a onda su pripala Čehoslovačkoj da bi nakon prve Bečke odluke ponovo pripala Mađarskoj. Nakon Drugog svetskog rata, kad je SSSR proširio svoje granice ka Zapadu i pripojio mađarski deo Ukrajine, Mali Semenc je pripao SSSR-u a Veliki Semenc Čehoslovačkoj.  Granica je bila povučena po glavnoj seoskoj ulici. Sam pisac je imao veliku ulogu u tome što su međunarodni mediji obratili pažnju na podeljeno selo. Na glavoj ulici u Semencu na kraju su porušili gvozdenu zavesu a 23. decembra 2005. otvorena je i granica.
Priča „Zoltan ponovo sahranjen“ Mikloša Zeleija bazira na dvadesetogodišnjem istraživanju ove teme. Tipično mađarski problem, ova predstava diže na univerzalni nivo. Specifičnost predstave a ujedno i njena verodostojnost je u tome što je izvodi ansambl koji situacije iz teksta doživljava kkroz  svakodnevnicu i danas.
NOVI SAD – EVROPSKA PRESTONICA KULTURE 2021. godine

Novi Sad, zajedno sa Temišvarom i Solunom, biće evropska prestonica kulture 2021. godine, odlučeno je, 13. oktobra 2016. godine u Briselu. Novi Sad će tako biti prvi grad izvan EU koji će poneti titulu evropske prstonice kulture. Deo kandidature bio je i festival jezičkih manjina sveta Synergy#WTF koji je pokrenulo Novosadsko pozorište/Ujvideki Szinhaz. U finalu je, pored Novog Sada, bio Herceg Novi.

Prethodni tekst
Čuveni čiča sa jagodinske ambalaže zadužio je Srbiju u Velikom ratu
Sledeći tekst
Atelje Marka Ignjatijevića
Marko Radojičić 
Marko Radojičić http://bgedtculture.blogspot.rs/
Rođen u Čačku 1982. godine. Inženjer telekomunikacionog saobraćaja. Ljubitelj i pratilac kulturnih dešavanja. Pokrenuo blog o kulturi, Belgrade Edt Culture, u cilju njene popularizacije. Svojim pisanjem želi da promoviše književnost, pozorište, film, izložbe, muziku i igru. Živi i radi u Beogradu. Član UNS-a i međunarodnog udruženja novinara (International Federation of Journalists)

PROČITAJTE!

U vremenu kada su dobre vesti u durgom planu "Pokazivač" nudi mogućnost da se u njemu pojavljuju samo dobre vesti...

Stranice

© Copyright 2024, All Rights Reserved. | Pravila korišćenja