Koliko li nas samo nervira kada se razduva košava?! Kakve god neprilike nam stvarala, na izvestan način nas je proslavila je duva samo na Balkanu i čak se u svetskoj literaturi spominje kao „Beogradski vetar“.
Naziv potiče od turske reči koja doslovno znači „brz vetar“. Ime je više nego adekvatno budući da su 1972. zabeleženi udari brzine 137km na sat! Generalno njena brzina uglavnom ne prelazi 40km na sat.
Za košavu je tipično da duva „u slapovima“ tj. u snažnim udarima i to najjače u jutarnjim satima. Kao i svaki drugi vetar i košava duva iz oblasti visokog ga oblastima niskog pritiska. Kada „udari“ u Karpate vazduh koji nosi se doslovno nagomilava na padinama planinskih venaca i kada se količinski dovoljno nagomila spušta se u slapovima ka podnožju. Ubedljivo najjaču snagu ima na ulazu u Đerdapsku klisuru.
Ovaj vetar uzrokuje hladno i suvo vreme i u danima kada je najaktivnija izuzetno retko su moguće padavine. Javlja se u dve varijante po kojima nosi i imena: topla i hladna. Na ovo je uticala pojava da može da spusti odnosno podigne temperaturu i za 10 podeoka u zavisnosti od toga kada i kako duva.
Jedna od najinteresantnijih legendi o košavi odnosi se na dužinu njenog trajanja. Zvanično to je isključivo 3, 7 ili 21 dan bez prestanka. Ipak, u više navrata je dokazano da ovo nije sasvim tačno. Zabeležena su brojna odstupanja, a najduže trajanje je vezano za 1972. i 1953. godinu kada je u kontinuitetu trajala čak po 31 dan!
Jedan od najzapaženijih udara ovog vetra dogodio se 25. februara 1896. Banat je ovom prilikom pretrpeo zasipanje peskom iz Deliblatske peščare. Pruga između Vršca i Kovina je bila zatrpana, a navodno je jedan od vozova u blizini Kragujevca izbačen iz šina. Nanosi peska su dostigli rekordna 3 metra visine!
Izvor: Opanak
