U susret vrelim letnjim danima i odmorima, preporučujem izdanja koja su obeležila kraj prethodne i prvu polovinu ove godine. U prvom planu je promocija domaćih autora i naše književnosti. Pred vama je preporuka deset dela, sedam romana i tri knjige priča nagrađivanih autora: Lasla Vegela, Vladimira Pištala, Davida Albaharija, Mihajla Pantića, Mirka Demića, Srđana V. Tešina i Vladimira Tabaševića, debi roman Filipa Grbića, kao i grupe autora priča kratke forme. Na listi se nije našla nijedna spisateljica, niti književne forme poput drame ili poezije. Čitajmo domaću književnost!
1. Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile (roman, 2017), Laslo Vegel, AKADEMSKA KNJIGA
2. Sunce ovog dana (roman, 2017), Vladimir Pištalo, AGORA
3. Pa kao (roman, 2016), Vladimir Tabašević, LAGUNA
4. Danas je sreda (roman, 2017), David Albahari, ČAROBNA KNJIGA
5. KA KNJIGAKao Celanovi ljubavnici (priče), Oto Horvat, AKADEMS
6. Ćutanja iz gore (roman, 2016), Mirko Demić, AGORA
7. Gori gori gori (roman, 2017), Srđan V. Tešin, ARHIPELAG
8. Ruminacije o predstojećoj katastrofi (roman, 2017), Filip Grbić, PLATO
9. Kada me ugleda ono što tražim (priče, 2017), Mihajlo Pantić, ARHIPELAG
Više o književnim delima sa liste:
Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile
(roman, 2017), Laslo Vegel, AKADEMSKA KNJIGA, 312 str
AGORA, 301 strSmeštajući Andrićevo delo usred ličnog književnog mita, Pištalo je svoju priču o pojačanoj sadašnjici ispisao kao pismo Andriću. Istovremeno vraćajući dostojanstvo mišljenju o književnosti u formu teksta koji je pak književnost sama, on se obraća jednom razigranijem i emotivnijem Andriću u odnosu na onoga koji počiva u kritičarskim stereotipima. Pišući pismo tajnom elejcu, tajnom mediterancu i tajnom erotomanu, on to čini na način koji našu književnost čini odista velikom. Pred čitaocem je roman ideja, tako redak i tako retko uspešno sproveden u srpskoj književnosti.
Putopis iz sveta Andrićevog književnog dela kombinovan je sa izveštajem iz našeg sveta koji prati sunce ovog našeg dana. Nalazeći se usred „propagandne kiklopizacije današnjice“ autor podiže svoju tačku posmatranja i otvara nam analitičke i poetičke prozore, kako prema jednoj književnoj svesti i njenom istorijskom kontekstu, tako i prema projekciji te svesti u ovom vremenu.
Beskompromisno demonstrirajući etiku književne odanosti, ali istovremeno i etiku odanosti književnosti, pripovedanju sveta, Pištalo razgovara sa Andrićem na način blizak onome na koji je mladi Andrić vodio „Razgovor sa Gojom“. Epistolarni roman toka književne svesti pisan je kroz tuđu svest. Usred mreže britkih asocijacija zamaskiran je u manifestni govor eseja koji u sebi sadrži skrivenu i zbirku priča i zbirku pesama i putopis. Ovaj „razgovor sa Andrićem“ sasvim je očišćen od praznih komplimenata, a usredsređen na samu suštinu, na nekoliko do sada nedovoljno prepoznatih slojeva njegovog dela. Lociran između konkretnih vremena, Andrićevog i našeg, i bezvremena književnosti, ovaj današnji Pištalov razgovor sa Andrićem, uz korištenje duše kao lampe, pokazuje kako je moguće književno, jezikom slika i emocija, govoriti i o književnosti i o vremenu u kome se govori.
I zaista, nakon čitanja ove knjige, ispisane kao savršeno odsvirana kompozicija, ni čitanje Andrića neće biti sasvim isto. Čini mi se da je upravo ta preciznost muzičko-jezičke kompozicije jedan od ključeva uspešnosti ovog neobičnog romana. Nenad Šaponja
Pa kao (roman, 2016), Vladimir Tabašević, LAGUNA, 192 strEmil, mladi pisac i umišljeni genije, dobija priliku da iskoristi svoj književni talenat i za novčanu nadoknadu napiše knjigu o životu jednog pukovnika u penziji. Dok sluša starčeva sećanja koja treba da uobliči u književno uspelu formu, Emil upoznaje njegovu negovateljicu Anu, prelepu mladu devojku sa kojom ulazi u strastvenu ljubavnu vezu. Figura starca samo je povod za brojne nesporazume koje će proživeti mladi zaljubljeni par postavši žrtva sveopšteg haosa: kako društvenog, tako i onog ličnog, porodičnog.
Pakao generacijskih razlika, porodičnih relacija, nerazumevanja i nemogućnosti istinskog ljubavnog susreta ispisuje se u jednom naizgled običnom ljubavnom odnosu. Iz tog pakla izrasta glavni junak romana koji nije u stanju da razluči stvarnost od svojih fantazija. Pakao ljubavi ili „pa kao“ ljubav, pakao ljudskih odnosa ili „pa kao“ ljudski odnosi, pakao pisanja ili „pa kao“ pisanje – konstantne su klackalice ovog romana koji ne računa na bilo koju drugu stvarnost osim one koju sam proizvodi.
U najužoj konkurenciji za Ninovu nagradu za 2016.
Danas je sreda (roman, 2017), David Albahari,
ČAROBNA KNJIGA, 155 str
Preuzevši na sebe obavezu da brine o ostarelom ocu, obolelom od Parkinsonove bolesti, junak romana dobija priliku za još jedan, poslednji pogled u njegovu dušu. Tokom zajedničkih šetnji po Zemunskom keju i malih kućnih razgovora, otac počinje da govori o delovima sopstvene prošlosti koji su njegovom sinu bili malo poznati.
Iz žrtve Rezolucije Informbiroa, kako ga je sin oduvek zamišljao, otac se u njegovim očima preobražava u posleratnog komunističkog dželata, što baca novo svetlo i na dotadašnji život njihove porodice.
David Albahari se u ovom romanu, možda i najintimnijem još od Mamca i Cinka, bespoštedno obračunava sa svakodnevicom jedne bolesti i s pitanjima da li se bolest i sreća mogu zaslužiti i mogu li zločini da se ponište ili da zastare.
Kao Celanovi ljubavnici (priče, 2016), Oto Horvat,
AKADEMSKA KNJIGA, 142 str
Nastavivši da stvara u ovom žanru, Horvat svojim čitaocima sada donosi novo iskustvo u vidu dvanaest kratkih priča koje analiziraju situacije, trenutke, osećanja, zbunjenost, napetost, zapitanost, promene, sećanja i živote – ukratko, sve ono što čini savremeni trenutak onakvim kakav jeste i daje odgovore na pitanja današnjeg čoveka. Ove priče se naslanjaju na bogatu tradiciju evropske književnosti, od Benharda do Celana, ali sadrže i jednu posebnu stilsku jedinstvenost, izbrušen izraz, intrigantnost i emotivnost koji su odlikovali ranija Horvatova dela, bilo da je u pitanju roman ili poezija. Njegovi junaci su sami sebi antipodi – istovremeno tužni i radosni, bezbrižni i zabrinuti, gladni i siti, opčinjeni i užasnuti, te zaljubljeni i posvađani, poput ljubavnika iz naslovne priče – i zbog njih ova proza izrasta u nešto više od uobičajenih kratkih priča koje se često javljaju na našoj savremenoj sceni: to je zapis jednog vremena i prostora kojima se autor i čitaoci zajedno kreću. Naposletku, ova zbirka takođe potvrđuje vrednost i prisutnost Ota Horvata kao proznog pisca čiji je rad promišljen, planiran, minuciozno obrađen i, pre svega, kvalitetan i potentan. Dragan Babić
Ćutanja iz gore (roman, 2016), Mirko Demić, AGORA, 220 str
Petrova gora je glavni junak ove fantazmagorije, kako mitska tako i stvarna, čija se istorija prati od predrimskog i rimskog doba, sve do savremenosti. Raspliću se predanja o njenom postanju i poreklu imena, uz narodnu pesmu o nastanku i nestanku Petrove gore.
Roman pratimo kroz svesti tri pripovedača: Leša Samouka, poslednjeg krajiškog proroka, čiji glas istovremeno i otvara i zatvara ne samo svako poglavlje već i čitavo petoknjižje svojevrsnim „Epilogom koji je na početku“; upraviteljku sanatorijuma, koja progovara u „Prologu, koji je na kraju“; i naratora centralne priče. U Ćutanjima iz Gore mešaju se beskonačne polemike Adama i Adame, prvih ljudi, glasovi vrhovne sveštenice Kolapljana i rimskog legionara, glasovi ruke i glasovi pepela, ispovesti duša i ispovesti tela, braće i razbraće, političkih protivnika i koalicionih saboraca, svedočanstva patrijarhove glave i patrijarhovog trupa, Nikog i ničega i Nekog i nečega, Duše i tela, Petra i Pavla, večne polemike igumana i kralja…
Dva ugaona stuba ove priče čine dva stvarna i mitska Petra; jedan je Petar Svačić, poslednji hrvatski kralj, po kojem je, prema hrvatskoj verziji, Petrova gora i dobila ime, dok se druga, srpska verzija, za rodonačelnika poziva na kaluđera Petra, tvorca života. Obojici je zajednički grob – Petrova gora. Miting iz 1990. godine održan na Petrovoj gori, nije pustio duhove iz boce, već duhove mrtvih iz Gore, nagoveštavajući neizvesnu budućnost živih, što se pokazalo u knjigama koje iza Ćutanja iz Gore slede.
Književna nagrada Meša Selimović za 2016.
Gori gori gori (roman, 2017), Srđan V. Tešin,
ARHIPELAG, 138 str
Roman Gori gori gori pogađa u samo središte najaktuelnijih i najizazovnijih savremenih tema. Neobično smeo i provokativan, roman Gori gori gori je triler o terorizmu i nasilju, Vegan ratnicima i erotskim fascinacijama, internetu i mitologiji i svakodnevici društvenih mreža, hipnoterapiji i o tome šta je bilo posle.
Junak roman Gori gori gori kao žrtva terorističkog napada na hamburgerinicu doživljava potpunu amneziju i gubi vlastiti identitet. Dok on u bolnici pokušava da izleči rane i da obnovi vlastiti identitet kroz razgovore s drugim bolesnicima, ali i s lekarima i psiholozima, grad potresa serija terorističkih napada na prodavnice brze hrane. Tešinov junak opsesivno čita crnu hroniku u novinama, odakle se obaveštava o dramatičnim događajima u svom gradu. Jedino što je junaku ostalo na raspolaganju posle terorističkog napada koji je preživeo jeste tablet u kome pronalazi program za dopisivanje s Nepoznatom Nikom koja mu šalje izazovne erotske fotografije pod uslovom da on njoj za svaku fotografiju pošalje po jednu erotsku priču. Obnavljajući postepeno priču vlastitog života, junak romana Gori gori gori suočava se s dramatičnim iskustvima zajednice u kojoj živi i sveta čiji je deo.
Napisan briljantnim stilom i jezikom, u istraživačkom duhu i uz korišćenje mnoštva modela pripovedanja, medijskog potencijala crnih hronika, Tešinov roman preispituje kako forme savremenog pripovedanja (od kratke priče, umetnute priče i dramske intonacije, preko društvenog romana do medijskog tretmana stvarnosti) tako i strukturu savremenog sveta razapetog između pseudodruštvenosti i spektakla, nasilja i aktivizma, otuđenosti i agresije, bekstva od stvarnosti i dramatičnog susreta sa stvarnošću crnih hronika i tabloida. Gojko Božović
Ruminacije o predstojećoj katastrofi (roman, 2017), Filip Grbić, PLATO, 193 str
Katastrofa koja se nagoveštava iz naslova romana, iako možda može da se odnosi na nekoliko događaja i kritičnu situaciju koja će pogoditi junake, nije nešto što stvarno predstoji, već je to stanje duha u kojem obitava junak.
Smenjujući samoironiju i humor u naraciji sa ozbiljnim, produbljenim uvidima o politici, kulturi, tradiciji, religiji, autor ovim uzbudljivim romanom putovanja uspeva da oslika savremenog mladog čoveka kojem nije dobro u svetu, koji oseća da ga razara nepravičnost i pokvarenost našeg doba i koji u tom dubokom bolu i nemiru, koji se odražava i na njegov intimni život, pokušava da nađe izlaz.
Neobjavljena priča je trebalo da sadrži neku od tema: coming out, kada gej muškarci, lezbejke, biseksualne osobe saopštavaju drugima svoju seksualnu orijentaciju, a transseksualne osobe svoj rodni identitet i počnu da žive u skladu s njim. Priče mogu biti istinita iskustva ili fiktivna, bilo kog žanra (putopis, horor, fantastika, krimi, dramski, humoristični, autobiografski…), lična kada ste nekome saopštavali svoju orijentaciju ili kada su vam drugi saopštavali svoju seksualnu orijentaciju…
Zbirka pored priča sa konkursa sadrži i priče poznatih autora, kao i deo scenarija za film „Pored mene“ Stevana Filipovića i Milene Bogavac.
