Igra je važan segment u odrastanju svakog deteta. Dete kroz igru uči, razvija svoje kapacitete, stiče razne veštine i neguje takmičarski duh. Sve ovo je jako važno za zdrav razvoj jednog mališana. Kao i većina stvari u odrastanju dece, naučiti dete da prihvati poraz se ne savladava u okviru jedne situacije već je to proces koji zahteva duži vremenski period u kome je dete izloženo kako pobedama tako i porazima u nekoj aktivnosti, odnosno igri.
Često su roditelji iz najboljih namera i u cilju da njihova deca osete samo prijatna osećanja poput sreće, spremni da urade neke stvari kao što je npr. stalno popuštanje detetu da pobedi u igri. Naravno da nije cilj da roditelj igra neku igru uvek sa punim svojim kapacitetima, koji su zasigurno veći od detetovih i tako ne dozvoli detetu da pobedi.
U većini stvari je odgovor negde na sredini a retko kada podrazumeva jednu ili drugu krajnost, stoga je tako i ovde.
To znači da povremeno izlaganje deteta porazu je dobro za dete, jer će to biti prostor da nauči da se nosi sa frustracijom, da se nosi sa ishodom koji mu se ne dopada, a pre svega da prepoznaje, razume i upravlja svojim emocijama.
Ako naučimo dete da prihvati poraz u igri, veća je verovatnoća da će i kasnije u životu lakše pronaći način kako da se nosi sa porazima.
Zašto je važno da dete učimo kako da prihvati poraz?
Zato što je poraz sastavni deo života. Kada krenu u vrtić ili školu izgubiće u nekoj igri od svojih vršnjaka, kada još malo porastu može se desiti da ne upišu školu koju su želeli ili da ne dobiju posao kojem su se nadali i da to dožive kao veliki poraz i kao tragično iskustvo. Sa druge strane ako pomažemo detetu da razvija i neguje ovu veštinu, veća je verovatnoća da će i kasnije u životu lakše pronaći način kako da se nosi sa porazima u životu.
Kako roditelj može da pomogne detetu da savlada ovu važnu lekciju?
1. Pokažite strpljenje
Učenje je proces, stoga ne treba da očekujete da će dete iz prve da savlada ovaj izazov. Potrebno je puno malih koraka i niz situacija koje će detetu biti izazovne, ali u kojima će postepeno savladavati ovu veštinu.
2. Razumevanje je isceliteljsko
Naravno da je dete htelo da pobedi, budimo realni – i mi volimo da pobedimo u nekoj igri, ko ne voli? Zato nije na odmet da kažete detetu: „Verujem da si imao/la veliku želju da pobediš“.
3. Izlaganje
Igrati se sa detetom igara u kojima može da se pobedi ili izgubi. Omogućiti detetu da se igra sa vršnjacima takve igre, naravno sve u skladu sa uzrastom deteta. Sportske igre su takođe dobar izbor, koje takođe utiču i na pravilan fizički razvoj deteta.
Dete kroz igru uči, razvija svoje kapacitete, stiče razne veštine i neguje takmičarski duh.
4. Podrška i prisustvo
Biti tu za dete bez obzira na ishod najviše može pomoći da dete nauči da prihvati poraz. Ako je pobedilo da se zajedno radujete, a ako je izgubilo da pomognete detetu da se izbori sa emocijama koje oseća.
5. Učenje pravilima igre i fer pleju
Kada su jasna pravila pre početka igre manja je verovatnoća da će doći do nesporazuma tokom same igre. Mogućnost učenja je i kada zajedno sa detetom gledate npr. neku sportsku utakmicu. To je dobar teren da razgovarate o pravilima fer plej igre i da ukažete na nekoga ko se poneo fer a ko pak nije i da pitate dete kako se njemu to čini.
6. Budite primer
Deca posmatraju i prate kako se drugi oko njih ponašaju u različitim situacijama. Kako se vi ponašate kada izgubite je jako važno za dete. Pokažite i pričajte o emocijama npr. kažite da ste razočarani. Čestitajte protivniku na pobedi i fer igri. Nakon toga bi bilo dobro da istaknete šta ćete sledeći put drugačije. Poslednji deo je jako važan, jer uči decu da uz uložen trud svaka veština može da se unapredi, i na taj način deca će pre imati želju da je razvijaju nego da odustanu od aktivnosti.
7. Razgovarajte sa detetom
Pitajte dete kako mu je bilo, šta mu se dopalo u igri a šta nije, kako određeni ishod igre razume i kako se oseća. Aktivno slušajte šta dete ima da vam kaže, jer se na ovaj način gradi blizak odnos sa detetom što verujem da nam je svima cilj.
Detetu je igra važna i to što je doživelo poraz, dete može doživljavati kao najveći izazov sa kojim se susrelo do sada.
8. Pohvalite šta je bilo dobro
Čak i kada dete izgubi i ako možda nije pokazalo neke zavidne veštine u npr. igranju fudbala, pronađite nešto što je bilo dobro. Na primer: „Mnogo mi se dopalo kada si pružio/la ruku svim protivničkim igračima i čestitao/la im na pobedi, vidi se da si fer plej igrač“. Pored toga uvek kada ima prostora za tako nešto, može da se pošalje i neka poruka o vrednostimakoje bismo hteli da naše dete usvoji: „Jako lep gest je bio kada su pružio/la ruku protivničkom igraču i pomogao/la da ustane nakon što ste sudarili i pali“.
9. Ne umanjujte značaj igre
Detetu je igra važna i to što je sada doživelo poraz, dete može doživljavati kao nešto jako teško, možda i najveći izazov sa kojim se susrelo do sada. Komentari poput „To je samo glupa igra“, „Baš te briga, što si izgubio“ neće biti korisni detetu i neće mu pomoći da nauči da se nosi sa porazom u sledećim situacijama.
10. Ne umanjujte emocije deteta
Najvažnije za kraj. Šta dete oseća vezano za poraz je stvarno i važno. Ako mu kažemo „Šta plačeš, pa nije kraj sveta“ govorimo mu da to što oseća nije ok da oseća i dete će vremenom naučiti da potiskuje ili negira svoje emocije što nije konstruktivna strategija i može kasnije u životu da dovede do različitih psiholoških poteškoća. Umesto toga pitamo dete kako se oseća i pomažemo mu da imenuje emociju i podstičemo dete da neko vreme bude u dodiru sa svojom emocijom i onda će ona da prođe.
Sve u svemu, naoružajte se strpljenjem i razmišljajte o tome da osnažite vašu decu sa što više različitih veština koje će im dobro doći kasnije u životu. Sa druge strane ako propustite neku šansu da vežbate ili čak ako se i desi da nekad pogrešite, ne budite strogi prema sebi svima nam se desi poneki poraz. Već sutra je novi dan sa nizom novih situacija za učenje i vežbanje veština. Sutra je nova prilika da budemo bolji nego danas.
Autorka: Martina Heđi Kirić
Izvor: novakdjokovicfoundation.org
