Засеок Лиса села „Дулене”, између Крагујевца и Рековца, било је и овог 16. септембра 2020. године, место борбе, борбе за истину канцеларије Градског и Региналног СУБНОР-а Крагујевца, која енергично наставља традиција обележавања јубилеја из НОР-а одржавањем историјског часа и исправљањем занемарених важних чињеница из догађаја југословенске и српске историје.
Историја нас је учила да је током Другог светског рата у Дуленима 16. септембра 1941. године Главни штаб Народноослободилачких одреда Србије одржао саветовање, познато као „Саветовање у Дуленима”. Овом саветовању су присуствовали, поред чланова Главног штаба, команданти и политички комесари партизанских одреда из Поморавља и централне Србије. На саветовању су донесене одлуке о организацији и формацији партизанских одреда, као и о начину садејства између одреда ради стварања јединствене ослобођене територије.
На саветовању су учествовали: командант главног штаба Сретен Жујовић Црни, чланови главног штаба Родољуб Чолаковић Роћко, Филип Кљајић Фића, Никола Груловић, секретар ОККПЈ за Крагујевац Мијалко Тодоровић Плави, командант крагујевачког НОП одреда Раја Недељковић, командант Првог шумадијског одреда Милан Благојевић Шпанац, командант другог шумадијског НОП-a одреда Андра Ђорђевић Мајор Дејан, командант краљевачког НОП-a одреда Павле Јакшић, инструктор КП за Србију Светислав Ћећа Стефановић, командант чачанског НОП одреда Момчило Радосављевић Моле, и из Беличке чете НОП-а поморавског одреда Љубиша Урошевић, политички комесар ужичког НОП-a одреда Милинко Кушић. Владо Дедијер је на саветовању у Дуленима постављен за комесара крагујевачког НОП. одреда.
У кући Живојина Павловића маленог села Дулене одржано је прво саветовање команданата партизантских одреда Србије са члановима главног штаба. „Прву партизантску заклетву у Југославији положилио је 372 бораца: крагујевачког, шумадијских, краљевачкоог, чачанског, ужичког и поморавског одреда, пред члановима Главног штаба НОП-а Србије у Дуленима.” Нажалост одређени круг југословенских политичара ондашњих власти није хтео да се прича о овом догађају, рефелектовавши све на саветовање у Столицама, рекао је подпредседник СУБНОР-а Србије и председник Градског одбора СУБНОР-а Крагујевца и Шумадије академик проф. Др Жељко В. Зиројевић.
ДРУГО ИЛИ ПРВО
Друго да кажемо Прво војно-политичко саветовање руководства Народно ослободилачког покрета „Саветовање у столицама” одржано је 26. септембра 1941. године у селу Брштици, код Крупња. Саветовањем је руководио генерални секретари КПЈ и командант Главног штаба НОПОЈ Јосип Броз Тито. Саветовању су присустовали, представници партиских и војног руководства Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније и Србије, команданти и комесари најближих партизанских одреда из Србије: Коча Поповић, Небојша Јерковић, Милош Минић, Здравко Јовановић и Драгојло Дудић.
Поред Јосипа Броза из ЦК КПЈ и Главног штаба НОПОЈ-а бли су присутни: Иван Милутиновић, Александар Ранковић, Иво Лола Рибер; Чланови покрајинских руководстава: Сретен Жујовић Црни, Родољуб Чолаковић и Филип Кљајић из Србије; Раде Кончар и Владо Поповић из Хрватске; Франц Лескошек и Миха Маринко из Словеније; Светозар Вукмановћ Темпо и Слободан Принцип Сељо из Босне и Херцеговине.
Руководство у Црној гори, услед слабих веза, није било обавештено о саветовању, а у Македонији је тек тих дана именован нови Покрајински комитет и Покрајински штаб.
МЕЂУНАРОДНО ПРИЗНАЊЕ
На годишњицу Саветовања у Деленима игром случаја на исту адресу СУБНОР-а стигло је и једно међународно признање упућено подпредседнику СУБНОР-а Србије и председник Градског одбора СУБНОР-а Крагујевца и Шумадије академику пуковнику проф. Др Жељку В. Зиројевићу од Центра за међунардно кривично правосуђе ЦИЦЈ (Institute for THE EUROPEAN ROMA STUDIES and Research intro Crimes Against humanity and International law) из Амстердама.
Ја не патим од титула и звања, стигло је признање ЦИЦЈ – а где сам званично признат за „Почасног Доктора дипломатије, хуманизма и хуманитарног права. Пријатно изненађење. Неко прати гледа и цени ко шта ради! Опет кажем, то је титула ко је ја делим са својим сарадницима и са свим људима којима је Србија на души, скромно је прокоментарисао ново признање академик проф Др. Жељко В. Зиројевић.
