У понедељак 03. септембар 2018.године Дом културе Кнић у својо Галерији Библиотеке отворио је сезону 2018 /2019. изложбом мултимедијалног уметника Жике Ранковића поставком „Приче из Бизерте”. Уметник је на својој шестој самосталној изложби представио са седамаест колажа комбиниване технике које су настале у прошлој годинии и са четири уља на платну која је већ излагао.
Ранковић је учествовао на заједничким изложбама и на неколико сликарских колонија, од Дунава до Мораве и Охрида.
Прву изложбу уља на платну „Сећања” имао је 10. јуна 2005. године у галерији Културног центра у Свилајнцу. Другу у кафе – галерији Обломов у Крагујевцу под називом „WELCOME TO AMERICA” . Трећу 2009. године у Охриду. Четврту, „Кад престане све друго сјати…” у Галерији „Фрагмент“ Спомен – парка Крагујевачки октобар, 26. септембра 2012. Пету изложбу слика и цртежа на папиру „Подрав са Атландиде” 16. маја 2013. године у галерији Удружења Крагујевчана у Београду.
„Трагови културе су аутентични документи историјата човековог рада и стваралачких достигнућа и тиме су трагови културног идентитета. Најважније је стваралачко деловање културе и доказ да људска егзистенција представља сталан стваралачки чин, сталну борбу за ново, боље и лепше.
Трагови културе су и слике уметника. Оне су дубоко заорана бразда у времену и простору. Оне су најсадржајнија, најсвестранија и најверодостојнија порука и сведочанство. Слике попут мита уводе човека у један другачији свет у коме може да се оплемени душа. Слике су сведоци човековог стремљења, његовог погледа на живот и његовог духа. Унутрашња суштина даје вредност уметничког стваралаштва кроз време. То је однос стварног и могућег. Слике у видном пољу уметника постају за њега вредност помоћу којих може да мења постојеће стање и на тај начин хуманизује и богати свој свет, и комуницира са посмарачем стално и осмишљено. Баш као на сликама Жике Ранковића. Јер сликарство је лепота која је заводљива и подстиче на сањарење, размишљање и омогућава бег од грубог материјалног света.
На Жикиним сликама можете видети пуно симбола организованих у једну уравнотежену целину. Бескрајна маштовитост као у песми уз сазвучје боја као музика Жикине слике стварају неку романтичну хармонију на радост душе. Он опажа неки финији свет око себе и отвара човека за опажање неколико слојева који отварају пут ка душевним истинама. Праву поезију у сликарству он налази у себи и преноси осећајност на друге људе, јер његова уметност је лепота која је заводљива и посећује срца и очи људи као светлост коју треба стављати у небеске банке као најдрагоценију реликвију. Како би рекао Леонардо да Винчи „Песма је слика која се слуша, а слика је песма која се види“, зато на Жикиним сликама уочавамо истине које измичу већини људи.Његове сликесу необориви доказ да свет лепоте и истине постоји.Има истина које су неки уметници умели боље да кажу него научници, филозофи, теолози. И како да им не будемо захвални. Жикина уметност, јасноћа сагледавања, лепота и хармонија се огледају кроз њега и он тако више вреди у нашим душама и у њих утиска небеске рукописе. 
Сликар-песник и песник сликар што он обоје јесте, подарена су му крила да се вине у ведри етар и тако тежи бесконачном и вечном певајући и сликајући са кровова да би се дохватиле звезде. Шилер је говорио да је природа створила бића а уметност људе.
Гледајући Жикине слике откинућемо једно мало парченце вечности,” рекла је на отварању изложбе Снежана Недељковић.
Излагао сам широм Југославије, али данас први пут излажем у Гружи из које потиче моја породица. Врло сам задовољн штзо су моји радови у овој предивној Галерији и захваљујем се книћанима и запосленима у Библиотеци на подршци, рекао је Живомир Ранковић.
