ОВАН СТАНОЈЕ: Помоз бог Брате Гвоздене и брате Милоје
ВЕПАР ГВОЗДЕН: Бог вам помого брате Станоје и брате Добросаве
OВАН СТАНОЈЕ: Хвала вам браћо по судбини што се одазвасте и дођосте да се здоговоримо јер долазе тешка времена
ВЕПАР МИЛОЈЕ: Јес вала. Кренуле славе, па празници новогодишњи и божићни, слутим да доброга бити неће.
ВЕПАР ГВОЗДЕН: Причају наши стари да сваке године у ово време људи се разлуде и разбахате
ОВАН ДОБРОСАВ: Право велиш. То зло нико да заустави
ВЕПАР ГВОЗДЕН: Упали крвници у Велишин обор ономад поклали све живо. Једино претеко мали Гиле побего кроз неку рупу. Каже урлали и певали до зоре. Све потаманили и оца и мајку и браћу и сестре.Бабу Милосаву окачили на неки дуд. Гиле једва некако кроз јаруге и врбаке добацио до Ђуриног обора и ту га сакрили.
ОВАН СТАНОЈЕ: Спасли? Еее мој Гвоздене. Докле? До прве гозбе, до првог празника. Мом исписнику Влајку прошле године на његове очи испекли тетку Лепосаву.
ВЕПАР МИЛОЈЕ: Јес вала. Црни дани а црни писмени.
ОВАН ДОБРОСАВ; Нема нам друге браће него у шуму. У ајдуке. Овај се зулум више трпети не може!
ВЕПАР МИЛОЈЕ: Добро збориш Добросаве. Ја већ осећам како ми вилице отрнеле ки да ми неку велику јабуку угурали у уста, ма никако да прогунем. Ноћаске сам лоше сањао, како се мантам и вртим па никако да стане. Моја Симка ме муну под плећку и каже: Шта си се разгроктао Миле код пред, далеко било, клање. Оћеш децу да избудиш. Ћути и спавај. Па ми разумеш ти мене муну оне буткице у стомак а ја разумеш…
ВЕПАР ГВОЗДЕН: Ајд, ајд, Знамо се брате Миле, знамо шта је даље било… ха, ха, хи, хи грок, грок …
ВЕПАР МИЛОЈЕ: Па јес вала Бато. Читаш ме ки буквар. Ки да си гледо….хе, хе
ОВАН ДОБРОСАВ: Дошо браћо ономад у наш крај, бану изнебуха, мој брат по мајки Ован Илија из Рогојевца. Каже да они немају дилеме. Сви су за Буну, Устанак па у шуму. Неће више овај несој, овај папазанлук и нераст, Људе да трпе. Каже мој Иџа да су договорили да ови најјачи и најрогатији крену са провокацијама и сваког дана да се залете и муну роговима по неког. Онда да груну сви, поруше ограду и у планину.
ОВАН СТАНОЈЕ: Незгодно је браћо што стиже ладноћа, али опет велим вас ће сланиница а нас вуница да сачува. Наћићемо неку пећиницу па у гомилицу док не прође тамо све доооо…
ВЕПАР ГВОЗДЕН: Богами браћо до Савиндана. Дотле нема са два ока да спавамо. После ћемо да видимо.
ОВАН СТАНОЈЕ: Па јел договор јунаци? Шта да пренесемо ми стаду а ви вашима.
ВЕПАР МИЛОЈЕ: Ки што се здоговоримо. Нема друге. Буна браћо.
ОВАН ДОБРОСАВ: Хе, хе. Биће њима вуна кићо кад крене рог и очњак има да бежу куд који. Ће да видимо чија ће мајка црну вуну да преде , што но кажу, кад им папак зајаше за врат.
ВЕПАР МИЛОЈЕ: Јес вала. Биће куку леле шта се ово здеси. Биће њима срећни празници. Све на буљуке. Чека их ајдучко пролеће
ОВАН СТАНОЈЕ: Што кажу „ Вунена времена“
ВЕПАР ГВОЗДЕН: Да сачувамо браћо омладину док гора зазелени а после ево корења и траве па ће лакше да се дише.
ОВАН СТАНОЈЕ: Е па браћо,будући ајдуци и бунџије: Ево нас ево њи па ким опанци ким обојци. Можда крену за нама и други репати и рогати па ето провода.
ВЕПАР ГВОЗДЕН: Рачуњам браћо да је данаске све договорено. Што се тиче вође то ћемо у планини да бирамо.
ОВАН СТАНОЈЕ: Битно је да будемо јединствени. Ево Добросав и ја ћемо да водимо наше а ти Гвоздене и Милоје ваше.
ВЕПАР ГВОЗДЕН: Слажем се. Ово је радно председништво и тако нек буде све док не победимо. Убацићемо још једну овцу и крмачу и испред омладине неку двискицу и прасенце. Да испоштујемо те критеријуме што но каже, хе, хе. А после ко ће да води и ко је главни зна се: демократски избори па нек овце и свиње, стадо и чопор поштено изаберу.
ВЕПАР МИЛОЈЕ: Јес вала. Да добацимо до Европске Уније. Еве им га после што ће не кољу.
ОВАН СТАНОЈЕ: Украде ми реч, каже се дуже ћеш да живиш. То и ми мислимо. Па и ако крену и оће нешто по том питању, треба им нека квита, печати, сила божја од артија.
ВЕПАР ГВОЗДЕН: Ма и ту ћемо да убацимо неке наше па да их стопирамо. Идемо браћо уз помоћ звезда и планета у буну. За слободу и равноправност са другима. Па и нас је мајка ко њи родила.
ОВАН ДОБРОСАВ: И шаљите гласнике широм региона. Нека дижу наше на ноге. Сви у шуме и планине. Сви за једног и један за све. Нема уступања више. Напрееед браћо!
СВИ: ДО ПОБЕДЕ!УРА! УРА! УРААААА!
( Разилазе се)
ГВОЗДЕН: Бата Милоје јел ускликнусмо трима или двама оно ура!
МИЛОЈЕ: Трима сигурица.
ГВОЗДЕН: Добро је. Не волим да грешим. Трипут је трипут. А и ти бре Милоје.
МИЛОЈЕ: Шта Бато?
ГВОЗДЕН: Толко си дрекнуо УРА! да ми још пишти ово лево уво од тебе.
МИЛОЈЕ: Тако се то Бато ради. Ајмо да јавимо прво мојој Симки и твојој Зоки па даље.
ГВОЗДЕН: Почело је Бато
МИЛОЈЕ: Јес вала. Почело.
( У даљини запеваше петли и први зрак сунца обоји планинске врхове)
