СЛИКА ПРВА
( Концерт класичне музике у малом прашњавом граду. Узмували се около организатори и остали одговорни. Анђелка је наглашено нервозна. Бесни.Ватрогасац Психопата јој није у видокругу. Опет се негде загубио са малом вртирепком на коју је Анђелка ненормално љубоморна)
Појављује се Психић са искеженoм насмејаном сисатом клинком.
Анђелка: ( сикће и колута очима)
Где сте били вас двоје?
Ватрогасац Психопата:
Па ту. На пићу. ( Смеју се и размењују погледе)
У том тренутку се долази Милићевић. Одваја Психића.
Милићевић:
Мали јеси ти бре беше прижењен, имаш неку децу чини ми се?
Психић: ( Збуњен)
Па јесам. Али
(Милићевић га хвата за руку)
Милићевић:
Слушај од данас избегавај ноћу да зивкаш Анђелку и да лупеташ глупости и лажи.
Психић: Али
Милићевић: ( повишеним тоном)
Шта али! Ћути! Јесам ли ја некада звао на твоју кућу ноћу у два, три, четири.
Проверио сам код мојих људи. Све лажеш. Изиграваш неког Рамбицу пред овим
глупачама.
Психић: Али
Милићевић:
То што им дајеш по неку пару, крпицу или половни мобилни, што си стално у рачуноводству па знаш њихове ситне малверзације а а после их држиш у шаци то је твој и њихов проблем али то што зивкаш ноћу и лажеш ће бити само твој.
Психић:
Не разумем.
Милићевић:
Е па разумећеш кад те згазе пред свима и мало ти сецну уши. Сутра да си се
нацртао код мене ујутру. Јасно!
Психић:
Верујте ова Анђелка је луда, Одлепила је, Прогања ме…
Милићевић:
Нисам ни рекао да си само ти крив.
Психић: ( љутито)
Идем горе да јој налупам шамаре пред свима.
Милићевић:
Стани. ( хвата га за руку) Шта мислиш, ко си ти ? Коме ти да лупаш шамаре
кретену. То да те више нисам чуо. Држи се даље од Анђелке од сада. Јесам ли
јасан или треба да ти цртам? И сутра код мене да неке ствари разјаснимо.
Психић:
Уреду. Па Ви знате мене…
Милићевић:
Ајде бежи сад и не курчи се пред овим глупачицама. Узми ову малу и водај је где
хоћеш а од Анђелке да си се откачио под хитно. И без уцена.
( Психић је љут. Одлази.)
Анђелка:
Шта си му то рекао болеснику!? Нећу више да те видим! Свршено је међу нама!
Милићевић нешто опсује, окреће се и улази у салу на концерт. Анђелка остаје у ходнику са гардоберком да и даље надгледа Психопату и Вртирепку.
СЛИКА ДРУГА
(Стан секретарице Анђелке. Видно уплашена и изгубљена згрчено седи на кревету наслоњена на зид.)
Милићевић:
Дај ми моје ствари и да идем. Не желим више очима да те видим.
Анђелка:
Ти си ненормалан, луд, кретен!
Милићевић:
На тај начин разговарај са оним за којим ломиш ноге по ходницима, љубоморишеш и брукаш себе, дете и мене.
Анђелка:
Због тебе ме сада тај психопата држи у шаци.
Милићевић:
Психопата? Држи у шаци? Занимљиво. Да је нормална ситуација морала би ову
формулацију дебело да ми објасниш а сада ме то више не интересује. Где сам ја у ком муљу провео године. Психопата, уцене, простаци, бедни примитивизам,
курвице, проституисање, лажи. Е мој идиоте. Мој идиоте! Вероватно под овим
психопата мислиш на онога са којим се грлиш и милујеш по буџацима у фирми.
Образ уз образ. Сјај у очима, сузе среће. Кога милујеш по врату док између вас
седи она јадница коју си користила као маску. Мислиш на онога због кога си ми
поломила ретровизор у колима, лагала као пас, на онога који те куповао за ситне
парице, давао ти прашњаве јефтине крпице са турских и румунских бувљака,
онога који се развео због тебе, кога си ложила, лагала, којим си манипулисала а
када си отишла предалеко усрала се од страха јер си коначно видела да није
здраво држати тако близу душевно оболела лица…
Анђелка:
Живот ти је био угрожен кретену!
Милићевић:
Не засмејавај ме. Та слинава девојчица што носи ножеве на посао и пиштоље и
плаши вас приглупе, похлепне курвице које купује за сићу. Мислила си да си нека риба . Саму си себе изманипулисала јаднице. Мене и дете си само избрукала.
Анђелка:
Да знаш да је рекао да ће ти јебати мајку ако ме пипнеш.
Милићевић:
Дефинитивно видим да си болесна. Можда се и дрогираш јер лупеташ тако
несувисле реченице да треба да те је срамота.
Анђелка:
Једини те он поштује. Он се мени поверавао
Милићевић:
Теби се поверавао. Који си ти курац. Шта си бре умислила примитивна јаднице. То што си необразована и глупа и лечиш се тако што мислиш да си доминантна у односу на простаке и неписмене беднике који само знају да се потпишу. Анонимне болесне ретарде. Уосталом он је имао своју жену. Која је побегла од њега. Наравно.
Анђелка: ОН НЕМА НИШТА СА СВОЈОМ ЖЕНОМ!
Милићевић:
Опа. Ту смо. Ха, ха, ха, значи заљубила си се. То је већ кул. Зато већ неколико година не спаваш са мном, односно максимално ретко јер ме на све начине избегаваш.
Анђелка:
Ти си луд. Дефинитивно.
Милићевић:
Ти ми то кажеш. Иди бре јури свог ментола а мени спреми моје ствари и са радошћу да одем из овог брлога у коме ћеш остати са својим лажима и небулозама.
Анђелка:
Ти си преварант!
Милићевић:
А ти анђео. Добро, само ме интересује: када и где и зашто. Тај човечуљак ми је био веран и одан. Претпостављам да је то онда када си поподне витлала по фирми, као нешто си радила, брискала, уствари си пила и бахатила се по тим брлозима, подрумима и буџацима. Пуштена са ланца. Вероватно си са Психићем седела у мојој бившој канцеларији и да си пијана свашта радила и лупетала а знам да си лакома на паре и ствари.
Анђелка:
Срам те било
Милићевић:
Мене?! Када се појавила ова млађа и лепша, са сисама полудела си. Почела си да правиш љубоморне испаде по ходницима тако очигледно да су се сви крстили. Из авиона се види да лажеш. Да би скренула пажњу на себе падала си као у несвест и брукала се. Звали су хитну помоћ због тебе. Почела си да се кријеш по ћошковима када смо на јавном месту. Ниси смела ни у тржним центрима да шеташ. Те не смем тамо, не смем на спрат. У салама са људима крила си се по задњим редовима. Престала си да возиш кола јер ти је вероватно забрањено од Психића, на мору са мном ниси водила љубав јер си тако Психићу обећала. И мене да буде срам?Мене срам, mене!?
Анђелка:
Тебе морону и мајмунчино јер сам ја поштена и никада те нисам преварила!
Милићевић:
Срам ме било и због дебелог смрдљивог пијаног Ракића који је јавно причао свуда шта је радио са тобом за кога и данас твоје врле колеге, које ти толико волиш и поштујеш, и дан данас мисле да те…. да не кажем шта. Срам ме било и због оног липсанка са којим си ишла по Београду сама. Баш ти. Ха ха ха. Срам ме било што си радила изводила оралне егзибиције са својим директором кога си тек упознала и који је старији толико од тебе, види чуда то ти сада смета, као и његова деца, а тада ти није сметало што је твоје курвинске покрете на задњем седишту аута посматрао у ретровизору твој поштовани колега кога кад поменеш додаш и твоје јадно мој… Јаднице. И за оног сељака код кога си у некој селендри конобарисала а он те држао као курвицу на тавану.
Анђелка:
То нема везе.
Милићевић:
Па како то да све изгледа да има везе и све изгледа тако очигледно а ништа нема везе. Ајде да је једна ствар али толико безвезе ствари. Како то?
Анђелка:
Лудаче. То нема везе
Милићевић:
Питај своју најбољу пријатељицу која ми је рекла да си се смувала, да не кажем баш шта ми је у оригиналу рекла шта си са њим радила, са тим сеоским кафеџијом и да мисли да си је изневерила јер си се мувала и са њеним неким момком.
Анђелка:
Све си измислио болеснику!
Милићевић:
Нема проблема питај своју другарицу.
Анђелка:
Па питала сам је мајмуне. Питала!
Милићевић:
И? Рекла је да ми ништа није рекла. Ха, ха, ха…
Анђелка:
Рекла је да ти није тако рекла и да си све преокренуо.
Милићевић:
Каква случајност. Колико случајности све што јесте није а што није јесте. Браво. Ти стварно можеш само своје ретарде да ложиш на тај начин. Наравно њој не смеш ништа да кажеш јер сувише знате једна о другој. Када би проговориле не би ваљало.
Анђелка:
Па шта си радио са мном толико година ако мислиш да сам таква? Ти си највећи ретард.
Милићевић:
Био сам слеп и мислио сам да си добра, а и родило се дете које ја јако волим а ти то видиш и уцењујеш ме. Крпо. Претворила си се последњих година у змију, хладну, љигаву, отровну, глупу. Та твоја другарица ми је, а ти се питај зашто, ако ти је најбоља, рекла да се по крају, на журкама чак причало да дете није моје. А ја луд и ћутим, гутам, носим све у себи. Јер волим своје дете и вређа ме, боли ме, да неко тако нешто и помисли а камоли изговори. А камоли да прича по становима у твом крају. И то ти говори шта мисле о теби они који те најбоље знају, који су одрасли са тобом. Они мисле да си спремна на такве ствари. А тако нешто може само особа без мозга. Муљ, блато, дно. Смрад. Питај се како, моја препоштена Анђо, тако твоји да помисле за тебе. Сада те видим. Први пут видим до ког дна си спремна да одеш.
Анђелка:
То ми је хвала што си ми упропастио живот
Милићевић:
Ја теби или ти мени? Вуцарала си се около као суманута. Мислила си да си
лепотица са тим длакавим пикљицама. Флертовала си и ко зна шта са свима
редом. Сама си ми рекла да си се вратила се из те селендре пуна пара. Одакле бре! Носила гајбице испод шатора. Или се проституисала са штрокавим сељобером и другима који плате у оној јавној кући близу твоје кафане, где си радила. Са усраним гаћама и два падежа. Проституисала си се по неким селендрама јаднице за мале паре. То што си тада постала заувек си остала. И сада си обична проституткица која би за било коју корист раширила ноге. Па ти стварно мислиш да ти то неко верује беднице. Окрени се око себе.
Анђелка:
Са ким сам ја провела толике године
Милићевић:
Са ким сам ја провео године. Само си једно у праву. Ја сам највећа будала. Али ускоро ће твоје фотке преплавити друштвене мреже. На њима си оно што стварно јеси. Муљ. Доста си манипулисала људима са дигнутим ногама и сићушним мозгићем. Време је за истину.
Анђелка:
Имаш дете идиоте.
Милићевић:
И њега си окренула против мене. Време је да сазна ко си. Доста ми је твојих огавних лажи и безобразлука. Много си себи дозволила. Диплому си зарадила исто као и све остало. Претерала си у ароганицији и идиотизму. Одлазим. Заувек. А ти ? Сучи се са истином. Ово је тек почетак. Летиш а немаш крила. Време је да паднеш. У блато. Одакле си кренула и где ти је место.
Анђелка:
Значи претиш?
Милићевић:
Не. Обећавам.
( Излази и залупи врата. Анђелка зури у празно а онда се згрчи и остаје у том полоажају са главом на коленима које је обухватила рукама. Сувише је глупа и подмукла да схвати шта је тек сада почело.)
