„Изложба о српском манастиру Хиландару на Светој Гори Атоској је мој скромни покушај расветљавања идеје родоначелника Свете лозе Немањића, великог жупана Немање ( Светог Симеона) и његовог сина, принца Растка Немањића ( Светог Саве), да оснују ову светињу и поставе темеље српске духовности и државности. Више од 800 година са овог светионика – Нојеве баркe српског духовног бића, молитвеним мислима отварају се путеви Србадији у целој Васељени. Ту се као у матичној ћелији чува код и одржавају дамари нашег постојања. Одавде увек можемо да се обновимо и као народ и као појединци.“
У Београду, 17/4 јануара 2017. године
Станко Костић
Oвако о фотографијама, које ће бити изложене у Народном музеју у Крагујевцу, и о Хиландару као „светионику српског православног бића“, говори аутор Станко Костић свакако један од најпознатијих и најбољих ликовних уметника фотографије у Србији данас.
Рођен је у Пожаревцу 7. марта 1964 године.
Основну и средњу школу завршио у Петровцу на Млави. У Београду завршио студије информатике, где сада живи и ради.Фотографијом се бави од школских дана.
Излагао на више од 100 колективних и 48 самосталних изложби у земљи и иностранству (Етнографски музеј у Београду, Конак кнегиње Љубице, Руски дом у Београду, Галерија науке и технике САНУ, Палата Савета Европе у Стразбуру, Институт антропологије и етнологије у Варшави, Музеј народне уметности у Отрембусима код Варшаве, Музеј „Старо село“ у Сирогојну, Завичајни музеј Петровац на Млави, Народни музеј у Врању, Народни музеј у Пожаревцу, Историјски архив у Неготину, Музеј крајине у Неготину, Музеј понишавља у Пироту …). Добитник бројних награда и признања (три годишње награде УЛУПУДС-а, Признање „4. јун“ општине Петровац на Млави, Прва награда за колекцију слајдова и колекцију фотографија на Међународном салону ЖИСЕЛ, Грамата Епархије браничевске…). Фотографије и репортаже објавио у многим часописима (ЈАТ ревија, Политикин магазин, Лиса, Илустована политика, Slowo YU Polonii, Гласник ИНГ коморе…), књигама и монографијама (Србија, Лепе шуме Србије, Иконопис Врањске епархије, Храм Успења Пресвете Богородице у Панчеву, Српске светиње у Румунији …). Аутор је више од 30 тематских календара (Стари занати, Стара српска одликовања , Скулптуре и пластика на фасадама београдских здања, Народна архитектура Источне Србије, Природа долине Млаве, Шесто година Манастира Манасије, Манастири долине Млаве, Источна Србија, Небеска ризница-сведочанства Епархије Браничевске, 1700 година слободе црквене мисли и уметности браничевске еперхије, Хомоље, Бељаница , Кучај, слив Млаве и Ресаве, ТРАЈАЊЕ – ношње и обичаји, Природа Србије – између светлости и сенке, Источна Србија …). Бави се културом и традицијом Србије, Црквеном уметношћу изван Србије (Сент Андреја, Румунија, Хрватска, Манастир Хиландар…), родног краја-долине реке Млаве, Хомоља и истражује развој црквене уметности на тлу Браничевске епархије. 2 пута предлаган за награду Вукове задужбине и Вукову награду Културно-просветне заједнице Србије.
Ожењен супругом Снежаном, са којом има две ћерке: Јелену и Александру.
Редак је дар који поседује Костић, да оком своје камере, форензичарски прецизно,онима који су имали привилегију да посете манастир Хиландар, пренесе детаље које нису видели или су их доживели на други начин, и тако дода још једну димензију њиховом сећању на познате мотиве и пределе и призове сва она узбуђења првог сусрета са задужбином Немањином.
Многи ће ово доживети као позив или потребу да посете Свету Гору и додирну свети храм који тамо далеко на Атосу трепери између плаветнила неба и мора осветљавајући пут маленој Србији када су јој то светло и снага потребни.
Као и сви даровити уметници Станко Костић, на само себи својствен начин, све оно што је лепо чини још лепшим, загонетно загонетнијим, духовно узвишенијим, значајно значајнијим.
Верујем да ће фотографије о Хиландару, прича коју оне причају, шапат векова који преносе, код вас изазвати и осећање поноса што припадате народу који има таква светилишта, такве лепоте али и уметнике попут Станка Костића, достојне онога о чему сведоче.
Сва лепота, раскош и мир, достојанство и господство старе властеле, којим зрачи ова српска, православна светиња, видљива и на Костићевим фотографијама, отвориће се пред Крагујевчанима на Видовдан 28.06.2017. године у Народном музеју у Крагујевцу.
Уводну реч даће Ненад Ђорђевић, директор Народног музеја, а о уметнику и његовом делу беседиће Душан Миловановић.
Као и претходне изложбе овог аутора и ова ће засигурно бити права свечаност за све који буду у прилици да је посете.
