Живели губитници,
поражени,тужни,
усамљени,напуштени.
Да није њих
ништа не би било тако лепо,
ништа не би имало смисла.
лица:
Глумац, Бранислав Радић – Баки
Новинар, Ратко Станић – Троле
Радник кладионице „АУТ“ – Зоза
Глас – Верица, супруга глумца Бакија, „жена од песка“
Глумац Бранислав Радић Баки је дугогодишњи, првак драме локалног позоришта. После великих улога и славе дошао је у сукоб са новим управником и целим руководством па углавном последње две године животари од тезги. Са млађим ортаком из Позоришта за децу основао је удружење „Отписани“ које игра представе по Србији а највише представе за децу. Постао је чак и познат у свим школама и међу клинцима са улогама: Пилот Мића, Дрвени полицајац, Дрво без лишћа, Пингвин Боле и сличним „креацијама“. Тренутно играју представу „ЛЕТЕЋИ ПИНГВИНИ“. Једном речју – пропали глумац.
Новинар Ратко Станић такође је „бивши“. После успешне каријере у престоничким новинама и у иностранству, сјајних и бритких колумни, због текста о председнику најјаче странке, и тајкуну који их финансира, пада у немилост и враћа се у родни град. Пише у локалној новини, која је стално на ивици да се гашења, и ради на радију. У слободном времену, као и Баки, седи у кладионици и покушава да заради неку кинту. Углавном безуспешно. У љубавној је вези са супругом глумца Бакија Верицом, која предаје на правном факултету. Када је Баки на „турнеји“ она му даје кључ од стана где он долази и чека је.
Али, овог пута…
Чује се хуктање и клопарање воза, гласови, писак локомотиве. Осветљен само кругом батеријске лампе, наслоњен на пушку спава војник. Униформа из првог светског рата. Та слика траје минут два. А онда се чује његов глас (снимак):
“ Драга моја жено, данас, када отаџбина зове, када крећемо у одлучни бој (глас му је одсечан, груб, војнички, патетичан) из кога неки и нећемо да се вратимо ( глас му задрхти… пауза ), нећемо да се вратимо, разумеш ти мене, реших драга моја Верице да ти отворим своју напа… (само што не зајеца) ћену душу. Знам, ти си велики човек, тојесте жена, па ћеш ме разумети. Верице, жено моја, ја сам… тебе, овај, што би се рекло…варао.
Вреди мрети не треба лагати. Три, па добро, ајде, овај, четири пута… Комшиницу Цану, да не рачунамо… то нико и не рачуна. Драга моја Верице ја тебе во …овај воли – им и ево данас, ево кад отаџбина…овај зове ми одлазимо ( пева али уплакано) у боооој у бооој за народ свој … у боооој у бооој…..
( Страшан прасак, бомбе, пуцњи и митраљески рафали прекидају исповест, Чује се тресак, ломљава… и… телефон. После првог звона тишина и мрак. Друго звоно.. треће… чује се глас глумца)
Глумац:
У јеботе… Шта је бре ово?
( Поново звоно. Пали се светло. На сцени Баки обучен делимично у костим пингвина. Седи на двоседу и збуњено гледа око себе. Звоњава телефона га је пробудила. На чивилуку иза њега виси пушка, црвени цилиндар и неки црни троуглови. Крај двоседа отворен кофер, у њему набацана гомила реквизита за представу.. У углу се види нешто што личи на фрижидер на коме је ТВ. На телевизији утакмица. Не види се. Само чујемо пренос. На сточићу испред разбацане оловке и папири. Тикет из кладионице и отворено пиво. Коначно се Баки расанио и узима мобилни са стола)
Баки:
Ало! Мали! Па ти си кретен на квадрат. Где си бре!? Видиш колико је сати. Како си кренуо? А Ја већ сат џеџим као пингвин овде у соби. И!? Заспао сам бре морону!!! Замало да погинем у сну. Шта си кренуо. Знам биће као у Лапову. Јуриће нас деца и родитељи низ улицу. Ма шта ти бре знаш. Алооо мали….. каснимо. Колико ти треба? Двадесет минута! Двадесет година. Слушај, кад трепнем да си овде иначе ћеш стварно да летиш. Разумеш ти бре! Колико има до тог места? Откуд ја знам. Ти возиш. Ко вози? Цоби!! Јаооооо. Па синко јесмо ли га прошли пут уносили у кола. Добро. Ти га плаћаш – ти гарантујеш. Шта ја имам од тога? Има сат дебилу клиначки. Најмање сат. И више. Знаш бре где је Петровац…
Јаооооо мајку ти јебем! Ма не теби него овом идиоту, промаши празан гол. Боже узми ми душу. Ја сам бре Хамлет у телу пингвина алкохоличара…. Е, трепнем ту си. Може? Ајде звижди бре.
(Седа на двосед. Пије пиво, гледа утакмицу, упоређује резултате. Скаче: „Па шутирај коњу… јеееботеее“. Претура по коферу са реквизитима. Вади пилотску капу и наочаре. Проба их… У том тренутку чује се како неко отвара врата у ходнику. Саплиће се о ципеле, удара у ормар… гунђа, псује… Зачуђени Баки у једном скоку се пребацује иза двоседа. Пружа руку и скида пушку са чивилука… У собу улази неугледан тип, разбарушене косе, наочари, кошуља, фармерке, новине у руци… Рекло би се да је мало под гасом. Осврће се око себе. Нешто му није јасно…)
Троле:
Који неред. Цццццц. Све укључено, тв ради. чек,чек…
(Гледа утакмицу и из џепа на кошуљи вади тикет. Окреће се, скида јакну и баца на двосед, отвара фрижидер, вади пиво,тражи отварач, седа и пије из флаше. У том трентку угледа листић на столу. Загледа га и упоређује са својим.
Па овај је луд, из двојке у кеца…ц ц ц, е свако ли данас игра.
Узима даљинац и појачава тон на тв-у. У том тренутку иза двоседа излази Баки, кога Троле новинар не види, и упери пушку у њега.
Када Троле окреће главу цев пушке му је на слепоочници.)
Баки:
Руке у вис!
( Послушно, муњевито, Троле диже руке у вис. У једној руци му је пиво у другој даљинац и тикет )
Троле:
Али
Баки:
Ћут! Ко си бре ти?
( Троле покушава да окрене главу. Баки одскочи корак уназад. Троле пред собом има Пингвина са пилотском капом и наочарима и пушком у руци. Запањен је.)
Tроле:
Ко сам ја!? Ти мене питаш ко сам ја!? А ко си ти бре? Видиш на шта личиш. Са које си планете.
Баки: (Заборавио је да је у костиму пингвина.)
Ја ко сам!? Ја!!! Руке горе. Ја сам Хамлет, Агатон, Лир, Бодлер, оћеш још… Живојин Мишић, Краљ Александар… Оћеш још… Пилот Мића, Меда Гришка… Карењин, Григорије… Мићенка… Толстој бре. А ти? Обијач врата, пивокрадица… лопуга. Не мрдај. Устани. Удаљи се од ас – талчета. Тааако. Е саћу да зовем твоје ортаке. Тј милицију. Они те нааајбоље познају.
Троле:
Еј бре. Прикочи мало. Па ти си Веричин муж. Слушај мене лупам глупости. Ти си Бане, Баки. Глумац. А? Па шта си то обуко црни црњанко. Ви глумци се изгледа претварате у пингвине код куће.
Баки:
Прво милиција. Те форе прескочи.
( Узима мобилни телефон и зове)
Халоооооо.
Троле:
Бане немој кеве ти. Погледај боље, знаш ме. Ја сам Троле, Троца, новинар из кладионице. Па Браниславе, забога Бане! МИ СМО ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ!
Баки: (Зазвони му бежични фиксни на поду. Спушта мобилни на сто)
Не мрдај или пуцам.
(Зове га Рики, глумац ортак)
Мали јеси ли ти луд или се правиш блесав. Имаш ли сат, срце, мозак. Закаснићемо! Тезга одлази у пиииии, ми губимо углед, могу да нас туже. Шта? У таксију си. Па ето ништа, хвала на питању. Снимамо неки филмови у стану. Не порниће кретену. Снимам инспектора Клузоа…
(Троле покушава да седне)
Не мрдај или пуцам. Не кажем теби мали. Лети овамо иначе ћеш стварно да будеш отписани. Ево, почињем да бројим до три…. само не мој да буде до три милиона… Јао ко с децом ради …
(Седа на двосед.)
(Тролету) :СЕ – ДИ! Остав. Поново. Ма седи бре који мој. Сад сам те познао. Ти си онај, као неко велико мудо од новинара.
Троле:
Бивше
Баки:
Шта бивше
Троле:
Мудо. Сад сам само обични пилићар
Баки:
Па? Шта ћеш у мом стану?
Троле:
Па то се и ја питам. Грешка…
Баки: ( Упери пушку у њега)
Шта, како, где? Која бре грешка? Да ниси ти Гуливер?
Троле:
Грешка у времену и простору, јебига.
(Нека од екипа је дала го)Тооооооо!!!
Баки: (Скаче)
Кој ти је мој. Јеси ли луд.
Троле:
Дали смо го. Ако овако остане пада сто иљадарке.
Баки:
У мајку им јебем. Док се ја замајавам са тобом они на кварно из офсајда дају го. Јаооо ко ми рече да играм из двојке у кеца јебо ме Пантелија. Седи доле. Ти ћеш да ми платиш.
(Опет му звони телефон)
Баки:
Молим? Ко је ово?Ко сам ја? Свети Сисоје. Па ко би био мајке ти? Не вољена моја женице, нисам у Петровцу. Очигледно. Мали мало касни па ето. Шта? Остајеш дуже на колегијуму. Аууу баш сам се изненадио. Док ја изигравам мајмуна по неким вукојебинама ти уз кафицу и вољени виски, са колегама… Знам да је важно. И да знаш, живот ми је био угрожен. Само захваљујући мојој присебности… Оћеш кратко. Откад то. Е па кратко – имамо лопова у кући!
Троле:
Али ја…
Баки:
Ћут или пуцам! И то познат. Познат а већ пропао. Нећу да зовем милицију прво ћу да га лично испитам. Добро. Седи доле, руке у вис и причај.
Троле:
Шта?
Баки: (иронично)
Пааа ако могу да бирам ја бих почео са Црвенкапом.
(Звони телефон. Баки узима мобилни али не звони његов него Тролетов.)
Троле:
Да се јавим?
Баки:
Кратко. Можда ти мајка брине где си.
Троле:
Да молим. Касније. Касније! Касније молим те, у гужви сам!
Баки:
Опааа. Оштро нема шта. Пријатељица, љубавница, швалерка?
( Троле запањено буљи у њега)
Види ово. Види ово кеве ти. Шта си ти играо. Нерешено. Ако дају гол лова је твоја, ако не дају моја. Ако изгубим зовем милицију, ако добијем видећемо. Држи ово.
( Гура му пушку у руке. Троле као да се заледио)
И без зезањааа.
(Одлази у тоалет. Троле стоји како га је оставио, не помера се. Само покретима очију прати утакмицу)
Баки:
( Излази из тоалета. Свукао је костим пингвина сада је у тренерци и мајици. Окреће се и узима пушку од Тролета. Узима даљинац са стола окреће се у правцу тоалета и притиска дугме. Чује се вода из казанчета)
А? Шта кажеш?
Троле: (смеје се)
Добра фора.
Баки:
Све бре фора до форе. А на крају море. Ово сам смислио у представи „Жути такси“. Увек пали. А? Е, а сада,
( Оставља пушку где је била – на чивилук)
Да ми објасниш која је ово твоја фора. Шта ћеш ти овде?
( Седају на супротне крајеве двоседа. Баки узима своје пиво и тада види да је и Троле узео пиво из фрижидера)
Јели бре? Ти баш оно … А? Као код куће. Пиво, утакмица…
Троле:
Па овај, кажем ти, грешка. Погрешио сам стан.
Баки: ( имитира га)
Погрешио сам стан.
(Гласом Земунца, реплика из серије“Отворена врата“)
„Алоооооо бре, није Жућа врана…“ Много си ти, али много куме, погрешио. И шта кажеш: ми смо интелектуалци?
( Устаје и шета.)
Е па онда да знаш: и ја нешто, поред светске литературе и ових Рикијевих глупостима о пингвинићима и медведићима, читам. Па сам, мој недраги и незвани госту у стану, прочитао и изрезао из новина твоју критикицу о мом Хамлету пре 25 година. Тада си ти био то престоничко мудо, гузетао се по кафанама и купио аброве, пискарао по политици, Нину итт. А јаааа – глумчић из провинције…
Троле: ( заинтересовао се)
А где сте играли?
Баки:
Сад се и не сећаш а! Је ли ? А онда си секао главе из зезања. За тапшање по рамену. Саћу те стрељам овде испред фрижидера!! Нећу да трепнем.
Троле:
Али.
Баки:
Али,али, али… па али. Знаш бре писац још неку реч. Седи ту!
(Окренут задњицом према публици покушава да испод двоседа извуче нешто. Троле устаје и тријумфално узима пушку.)
Троле:
Ха! Ајде Хамлете руке у вис. Рукице горе, што би рекли.
Бане: (Из клечећег става)
Седи бре доле и пи то пиво. Е! Ево га.
Троле: ( И даље дрши пушку уперену у Бакија.)
Пуцаћу кеве ми. Ти си бре луд држиш пушку на чивилуку.
Баки: (Кулира га.)
Ево ти читај. Подвучено. И дај то овамо!
(Наглим покретом му узима пушку а пружа му новине. Сада Троле држи руке, са све новинама, изнад главе јер Баки несвесно држи пушку уперену у њега)
Баки:
Шта? Мрзи те да читаш? Па да. Мучите ово.
(Качи пушку на чивилук.)
Да ниси ћорав видео би да је обичан реквизит. Можеш само некоме да разбијеш главу. Ајде сад лепо гуцни то пиво, додуше купила га Верка али у мојој си кући па као да је моје, па натенане, опуштено, прочитај шта си кењао о мени. тј„младим мутантима глумцима из провинције“ док си се бахатао шепурио по кафанама метрополе. Новинару један!!
(Баки одлази до фрижидера, излази ван сцене. Чује се како отвара фиоке и тражи нешто. Доноси флашу жестоког пића и две чашице.)
Баки:
Да пређемо на нешто јаче. Ово слабо вата. А!?
( Гледа у ТВ)
Види ово. Па овим кретенима и не треба голман. Овај лудак промаши празан гол. Ццццц. Еееее, са метар!! Још увек нерешено. Добро. Лова ме неће али зато пиво и ракија хоће. Срећа не ради али пропадање – ко драгстор. Новинар, хоћеш ли ти то да читаш или нећеш?
(Тргне му новине из руке)
Дај овамо. Уосталом кога интересује шта је било пре тридесет година.
(Баца новине иза двоседа)
Ма нееема везеееее. Све је ту јасно. Летео си куме. Ле-те-о! Нас сићу ниси ни видео са тих висина. А и боље. Када би слетео онда си нас газио.
Троле: (Испија ракију на екс, стреса се).
Глумац, полако, прикочи, много си се уживео у улогу. Било је то друго време, друга прича, филм, , планета, људи, јеби га, начин размишљања. Ја сам тада стварно тако мислио! Тако се на то гледало у оној „великој држави“. Ви, млади глумци из унутрашњости, када дођете у Београд, ви сте мало иритирали. Распомамите се, као да ослобађате, освајате, Београд. Сад или никад! Хтели бисте све за једно вече: да постанете звезде, да вас поштују, воле, цене. А то не може. Tо je само два сата живота. Само једна од позоришних сцена београдских. Ко зна ко вас тада гледа и да ли ће вас се некада сетити. Зар стварно мислиш, да се тог текста, који ти чуваш тридесет година, неко сећа? Па ја га се не сећам. Не знам ни да ли сам га прочитао.
Баки:
ЈАА! Ја сам га прочитао! Хиљаду пута!!!
Троле:
Извини али – небитно. Ја сам написао оно што стварно мислим. Нема буразеру експериментисања са Хамлетом. Mислите да то може како ви хоћете. Па гледао си…
Баки:
Е Станићу, зајеби. Да ли ти је некад пало напамет колики си увлакач и сероња? Колико си пута својом бахатошћу некоме сјебао живот. Срам те било! Ти продајеш идеале јајаро!Па знаш ли колико су пута после тога, ова наша градска пискарала, угледајући се на тебе, алупетала глупости и лажи о мени. А оно што је одштампано не можеш ни секиром исећи, што каже Андрић. Више те не опра нико, мој буразеру. Следећих десет година они који буду писали о теби само преписују од претходних. Ви сте геноцидна професија јебем вам мајку блесаву! Вама су важније новине од људи. Неки том новином бришу, да не кажем шта. А ви, да не кажем шта, бришете са људима. Срам вас, односно срам те било. Ви сте продали душу свима, и ђаволу, и политичарима и тајкунима. Свакоме ко вас добро плати.
Троле:
Има и тога. Свуда има шмире, и код нас и код вас и у политици и у браку и на улици, сви лажу. Неки из задовољства, неки што морају а неки за паре. Ви, уметници, глумци, ове певаљке, ови раздрљени брадати сеоски волови што врече и мекећу са Пинка и локалних телевизија, „армуникаши“, ови што дувају у свиралчиће, комендијаши, циркузанти, ви сте бре Браниславе мали, безначајни. А и ми, новинари, смо само дворске луде – забављачи. Што ближе краљу – већа луда. Јер, ако дирнеш у мале богове, тајкуне, политичаре, оде глава, бубрези. Око њих су кербери, ошишани и са хеклерима у џиповима. Ти се Богу не моле. Зато ретко ко улази у то минско поље.
Баки: (Гледа у ТВ)
Стани!!! У мајке вам га. Кад неће – неће. Јебем ти… Не кажем теби.
И шта кажеш? Нема зезања са овим главоњама, само нас…
Троле:
Нема. Предамном су мог ортака новинара газили и шутирали. Ми смо стајали около и нико није смео да се помери. Бацили су новине на њега. Један је извадио ону ствар и пишао на њега. А други, неки клинац, нема ни двадесет година, унео нам се у лице и зарежао: Шта сте зинули мајмуни? Све ћемо да вас карамо, мастиљари. Ви ћете смрдљивци да пишете нашем председнику странке. Мислиш да је неко реч проговорио? „Мрш, мрш, мрш… “ И ми шта ћемо? Храбри су пријатељу мој, под земљом. Тај што су пишали по њему сада пише хвалоспеве о политичарима и води најгледаније емисије на телевизији. Ето тако то иде.
(Ћуте и гледају се. Дуго.)
Баки:
Јесу ли ови што их гласамо стварно толики идиоти да мисле да гласамо за њих зато што их волимо. Да смо их тако овластили да наше животе живе уместо нас?
Троле:
Неки мисле. Они и владају у наше име.
Баки:
Значи, они једу – ми смо сити, значи они јебу – ми смо срећни. Благо нама.
Троле:
Тако је, у неку руку је тако. Зато, и то због нас, они једу у најскупљим ресторанима, возе најскупља кола, окружени су рибама само за одличне ђаке.
Баки:
Да нас не осрамоте, хотели и кола морају бити што скупљи. Погледај кретене шта возе, а све љакс до љаксија. Посланик из неке вукојебине вози већа кола од куће у којој се родио. Увалили се сине у парламент па не мрдају. Само пред изборе, долазе нам у посету, у унутрашњост, како нас из милоште зову, у преводу – дебело црево, што би рекли црногорци “ пркно јадан“,. Као код сиромашних рођака на славу. Тада нас коначно виде, заволе нас, сликају се са нама, прасићима, овновима, редослед није битан.
Еееј бреееее, алооооо, је л то нормално!?
Троле:
Наравно да није, али нису криви они.
Баки:
Ко је крив? Моја баба Митра?
Троле:
И твоја баба, и моји баба и деда. Још се нисмо одвикли да шетамо опанке Турцима. Нема већих полтрона, цинкароша, доушника, увлакача, него што смо ми.
Ево, ти и ја.
Гласамо да један буде главни од сутра, извлачимо папирић. Цап, испаднеш ти! И? Од сутра си ти главни. Већ сутра, не мораш да ме тераш, кад ти наиђеш ја устајем, погледаш ме ја отишао у трафику да ти купим цигаре. Ми смо генетски модификовани куртони. Ето. И друго, ми смо само потомци оних кљакавих шкартова и ратних профитера што су се сакрили под бабину сукњу па нису стигли да изгину у Албанији и на Кајмакчалану. Они су нас правили па нису могли бољи да испаднемо. Ми смо новокомпоновани Срби.
Баки:
Аууу, па сад ми је јасно: зато што је моја чукун баба Савка шетала опанке неком Мула Јусуфу ти си писао лоше о мени, зато сам ја лош глумац, па хвала ти, схватио сам после тридесет година.
(Звони фиксни телефон. Устаје новинар, као да је у својој кући)
Троле:
Да молим.
(Баки га посматра, клима главом и крсти се)
Баки:
Богами Станићу, неко је овде грдно погрешио, или сам ја или си ти у погрешном стану. Па ко се још јавља на фиксни у туђем стану.
(Троле је подигао слушалицу али се не јавља јер у схвата своју грешку. Спушта слушалицу. Сада му звони мобилни.)
Троле:
Да молим. Па ево јављам се. Не могу ништа да ти кажем сада. Да. Не. Јесам. Нисам. Јесам. Е то нисам. Нисам сам. Са ким сам?! Не знам. Са пингвином. Зови ме касније.
(Прекида везу) А у пичку материну. Сипај.
Баки:
Је ли, ко је био? Ај живели.
Троле:
Живели, не знаш човека, колега из Београда, ма досадан, режимско пискарало.
Баки:
Ви новинари сте све криви, лепо пише у новинама.
Троле:
Празно блебетање уз ракију, било па прошло. Нисмо ми за ту високу политику. Пусти то. Важније је како си ти мој Браниславе од великих улога светског репертоара, само немој да кажеш да сам ти ја крив, дошао до тога да играш пингвине, меде патке и осталу живину.
Баки:
Стигла демократија, стигли трафиканти. Четири управника се промени за ових неколико година. Ко год дође на власт гура неког свог да води позориште. Још се нису сетили да ставе неког водоинсталатера. До овог последњег нико се није мешао у струку, нико није правио поделу по личним симпатијама. А овај сада предност даје политички подобнима који су у његовој странци или бар коалициони партнери. Позоришта су преплавили рођаци локалних дрмосера. А за уметничког директора први пут од како постоји овај град довели смо ванземаљца! И то са неке педерске планете.
Прво су скинули кров, ојачали стубове…
Троле:
Е не јеби ме, ајде нешто озбиљно да причамо…
Баки:
Ма чекај, гледамо ми шта то праве, чудимо се, питамо, а оно, на крају направише хелиодром. То је оно где слеће хеликоптер. Довозе и одвозе га хеликоптером. Сви директори у култури имају плате као они у чистоћи што бришу улице а ванземаљац има плату као певаљка. Има свој апартман, момка, све. Е од тада, главне улоге почеше да играју они који су до јуче трчали да ми купе цигаре и пиво.
Онда сам решио да се одметнем у ајдуке, односно у пингвине. Морао сам да дигнем глас. Дигнеш глас, оде глава. Србија брале.
(Гледа у ТВ)
Опет пенал. Је л ово нека зајебанција… Пети пенал…А ни један гол. Ово није до сада било… Ако домаћин да гол – лова је моја, ако промаше – твоја! Што би рекла браћа роми: живот пише романи.
(Звони телефон)
Баки:
Рики, где си синовац… Стани! У мајку ти јебем, опет промаши… Не кажем теби… Поштовани колега Ристићу, тј. Рики, Ја нисам основао удружење „Отписани“ да би се такви балавци зајебавали са мном… Шта се то чује тамо иза? Неки аплауз, нека публика… Слушај ако овде не будеш за тридесет минута после тога можеш само да будеш водитељ Зимских сеоских игара или да отвориш трафику. Јесам ли јасан? Понављам, јел јаснооооо!? Јел јасно кретенчино!
Троле:
Шта се догађа, шта је било?
Баки:
Што да нећеш интервју? Е па новинар мало си закаснио, пропали новинар интервјуише пропалог глумца, што би клинци рекли: екстра. Значи екстра, супер. Пиши: Баки пуко. Тачка. Као балон. Тачка. А сада ексклузива. Две тачке. Бакија, Бранислава.. оставила девојка, има ванбрачно дете. Тачка. Наравно моја верна Верица, не зна ништа о томе. Њу то не интересије, те баналности. Нема кинте нема интересовања. Она пише „радове“, научне, бави се својим колегама, интригама, поноси се што је у Савету за културу своје странке, која је на власти, нада се да постане декан, а можда и ректор. Ко јој први рашири ноге победио је!
Одавно се у овој кући није чуо разговор, она на семинару а ја на тезги, па се онда променимо: она на семинару а ја на тезги.
(Стане и гледа у новинара)
Како си ти ушао на врата?
Троле: (лаже)
Па… овај…дошао сам да напишем причу о теби. Као великом глумцу.
Баки:
О мени. Што да немам куче са две главе? Слушај: мали Рики касни, да није каснио ја не бих био овде. Сигуран сам да су врата била закључана. А шта кажеш?
Сачекај ме час ту.
(Одлази у ходник. Чује се неко претурање по стварима, фиокама…)
Баки:
Нема га.
Троле:
Кога?
Баки:
Трећег кључа.
Троле:
Каквог кључа?
Баки: (вади пиштољ иза леђа)
Али има овог кључа, тај све откључава. И да те упозорим: ово није реквизит. Прави је.
Троле:
Дај Баки, немој да се зајебаваш.. Што би се рекло будимо људи. Ајде да урадимо интервју, да узмемо неку кинту, еј неку кинту, ааа… Е, знаш, овај доле, из кладионице, Зоза, пропали фудбалер, рекао сам му, знаш он ми дугује неку лову па, рекао сам му да то баци на неку глупост, Норвешку лигу и тако то. Чим сада добијем неке веће паре стављам све на тикет али рекао сам му: и Бакија да убацимо у комбинацију, и Бакија. Еееееее Баки. Добијамо сто посто. Играмо на број голова. Фора бре. Трећа Норвешка то не игра нико. Лудило брате. А?
Баки: ( мало спласнуо)
Њима је јака и прва а камоли трећа,. Ви сте бре морони и ти и Зоза.
Троле:
Баки, ако добијемо, ако пукне лова, ту си, са нама, сви се пишемо. Кулирај сине. Кења нас сто посто. Ту, ту осећам.
Баки:
Ако Зоза заборави да баци лову. Јеси ли му дао паре или то он теби „као дође“?
Троле:
Ма не брини. Зоза је ок. Дође ми лову. Стално га шлепам на мом листићу. Кад добијем дам му. Не брини све је ок. Добио од неког ортака кинту из Швице. Пун је. Рекао је да спрема неко изненађење. Еееееееееооооооеееее. Изненађење!!! Јел ти зна жена да играш?
Баки:
Више нисам сигуран да зна и да постојим. А твоја?
Троле:
Немам је. Развео сам се. И код мене: пукла кинта, пукла љубав, брак….све. Деца остала код ње…
Баки: Шта она ради?
Троле:
Новинарка, нормално. Ја сам је догурао до коментатора. Сада је, чујем, уредница.. Мислим, шта рећи. Е склони ово говно са стола да не опали.
Баки:
Па шта? Шта ћемо да изгубимо? Један мртав, један у затвору. Шта се мења? И овако смо као мртви, и овако смо као у затвору. Доста зезања. Идемо до краја.
( Узима пиштољ и упери га у новинара)
Вади све из џепова.
Троле:
Јеси ли нормалан. Пијан си. Склони то.
Баки:
( И даље држи пиштољ уперен у Тролета. Повишеним тоном)
Све! Одмах!
(Троле види да нема зезања. Убзано вади неке дрангулије из џепова. У том тренутку на на под пада кључ. Погледају се у очи за тренутак.. Троле креће да дохвати кључ)
Баки:
Стој. Корак назад. Удаљи се.
( Узима кључ и тријумфално диже у вис)
Ха! Одакле ти овај кључ?
Троле:
Да ме погрешно не разумеш. Шта рећи.
Баки:
На пример – одакле ти?
Троле:
Шта ти мислиш?
Баки:
Значи ти си тај?
Троле:
Могу да седнем?
Баки:
Једи бре говна. У мојој си кући. Ниси у кући пингвина. У кући си Бранислава Радића, првака драме.
( Троле је сео. Ћуте дуже и гледају се
Баки му окреће леђа. Нервозно шета по соби)
Баки: ( тихо)
Значи… ти…ми…овај… жену.
Троле:
Али
Баки:
Једи говна. Дала ти је и кључ
Троле:
Извини. Постоји разумно објашњење.
Баки:
Знам! Једног губитника подупрла са другим. Храни се нама кретену. Као богомољка.
Троле:
Па ми , мислим у кладионици…
Баки:
Који ми!?
( Нагло се окреће)
Који ми јеботе? Којој кладионици? Тек сада видим. Ја дођем – ти одеш. Уђем – изађеш. Улаз – излаз. Рачуноводствена комбинација.
Троле:
Да ти објасним.
Баки:
Не сери бре. Ја мислио да варам њу а она вара мене. Ја на тезгу ти кључ у врата. Јебига данас вас прешао, више него мене, мали Рики. Касни. Јебига. Кад тамо а оно – јебига. А!?
(Седа на двосед)
Сипај нам.
(Враћа пиштољ за каиш узима ракију и одлази до ивице сцене. Ћути дуго загледан у нешто.На ТВ-у нешто кува али они не реагују. Троле лагано враћа ствари у џепове)
Баки:
Та твоја?
Троле:
Шта?
Баки:
Варала те?
(Троле ћути)
Баки: ( гласније)
Да ли те је те варала!?
Троле:
Јесте. Варала ме је.
Баки:
Овако, као мене моја? Подмукло.
Троле:
Увек је подмукло. Горе. Ви бар немате деце.
Баки: ( седа крај њега)
Не кењај. Шта то мења. Увек боли.
Много си зајебао ствар. Полако. Пусти децу, патетику и та срања. Ти и она, та твоја…како те варала?
Како горе?
Причај ми.
Троле:
Пусти то.
Баки:
Бар ми толико дугујеш. Оћеш да пуцам. Пуцаћу кеве ми. Оћеш у ноге. Ако ти је тако лакше. Причај бре. Да ми се разбистри мало у глави. Причај!!!
Троле: (Сасвим тихо и смирено)
Ја сам моју затекао голу у канцеларији код директора. Код задиханог директора. Кич. Све је било кратко и једноставно. Она је вриснула, задихани се бацио на своје гаће које су висиле преко фотеље. А ја? Окренуо сам се и изашао. Нисам осећао ништа. Љутњу, љубомору, самосажаљење. Ни- шта. Само ми је некако , не знам како, читав живот прошао кроз главу. Изгубиш идентитет у трену. Слика коју имаш о себи сруши се, разбије. Не знаш ко си. То је то. Врисак, задихани скаче на гаће и ја идем низ празан ходник. Ди енд.
Баки: ( Ексира ракију коју све време држи у руци)
Па како курви, мајку јој јебем, доделише децу!?
Троле: ( и он дрмне ракицу)
Срамота ме било због деце да причам о томе на суду.. Тада сам пао у немилост и проданих новинара престоничких. Режали су са сваке трафике, из сваки плаћене тв емисије на мене, жвалавили као бесни, са масном кобасом у стражњици.
Баки:
Што бре?
Троле:
Дирнуо сам у њиховог миљеника. Они увек имају свог миљеника, газду. Оног који нас све пљачка.
Баки: (смеје се хистерично)
Да знам. Ти си нашу државу назвао хидроцефалус, где је глава главни град а провинција танане дрхтураве ногице…
Троле:
Некад се због тога ишло у апс. Апс. Одма. Ма тако је свуда у свим државама. Метропла је карцином који прождире остале ћелије …. разара, отима… Нисам издржао. морао сам да пишем о том кретену и његовим џукелама. Лопинама. Прво су почеле колеге да ме олајавају, игноришу, саплићу… онда уредник да ме прозива. Почела је да ради и најчувенија тв пљуваоница оне сумануте кретенке, што је зову „Жути Гебелс“ …
Баки:
Када је све почело?
Троле:
Рекао сам ти. Када сам написао
Баки:
Не то. Ово са мојом женом. Када је почело?
Троле:
Не бих о томе
Баки:
Значи да пуцам.
Троле: ( резигнирано)
Ти си стварно луд. Ма пуцај. Ко те јебе. Пуцај. Ионако ми је пун …… свега.
Баки: ( вади пиштољ из џепа)
Не верујеш а? Не верујеш да ћу да пуцам. Само реци, када?!
Троле:
Као и све глупости. Случајно. Када сам отишао да пишем о афери на факултету.
Баки:
Није ваљда и она у тој афери?
Троле:
Није. Али много зна . Можда по мало и јесте. Жена ти воли кинту. Много.
Баки:
То знам боље од тебе. Што је мени био празнији џеп њој је било празније срце. А када сам почео да играм у “ Дресура летећих пингвина“…
Троле:
Да те питам нешто, ако није глупо. Зашто се представа тако зове?
Баки:
Знаш шта певају пингвини када се напију? „Неке птице никад не полете“. Није смешно. Ми смо те птице буразеру. Птице које никада не полете. Губитници. Ми смо они које сви дресирају, али деца то не разумеју, ту метафору. Глупа је заблуда да су деца проницљива, тешка публика. Саплетеш се они се искидају од смеха, шутну те на сцени, већ се гуше од смеха. Све је то лаж. Као деца су ово, оно, ма немају бре појма. Јесу лепи, слатки али као публика грозни и одваратни.
(Шапатом)
Повраћа ми се када видим децу. један мали у јагодини изашао на сцену и шутнуо ме у дупе, остали су се смејали једно десет минута. Плачеш, њима смешно, драмска пауза, они добацују: „да ти није маца појела језик“! Гађају нас бајатим кифлама од доручка, бекеље се, жагоре, дозивају. Ухххх, мрзим децу. А учитељице?! Шиште около као кобре, шшшшшшшшшшш.
Е мој новинар, тежак лебац.
Троле:
Ма није ни ово лакше. Знаш ти…
Баки:
А где сте то радили, овде?
Троле:
Баки, видиш да смо обојица у говнима пусти ме са тим срањем.
Баки:
Знам шта си радио.
Троле:
Хајде реци ми молим те, просветли ме.
Баки:
Лечио си се. Светио си се својој курви, тако што си заскочио моју курву. Браво! Ма она је лака женска. Лаки пингвин који се удао за летећег.
Троле:
Пусти бре…
Баки:
Добро, нећемо о курвама. Чекај да видим где је овај мали клипета Рики.
(Телефонира)
Еее мали, где си? Шта се то чује тамо? Неки аплауз? Мали ти си у позоришту. Лагао си да си у колима. Штааа? Кога си морао да испоштујеш? Кога? Милета мушмулу!? Алал ти вера, јаког човека си испоштовао.
(Дуго ћути.За то време новинар разгледа реквизите у коферу., Баки седи на троседу. Новинар ставља на главу стари полуцилиндар.)
Троле:
Одакле ти ово?
Баки:
Ти си Станићу рођени глумац. Тај цилиндар ти стоји као ноша на ћелавој глави. То је дуга прича, упознао сам Португалаца у Требињу, мислим рођеног у Португалији, ћале му био херцеговац, играо фудбал за Леотар, па играо после по Португалији. Играли смо кловнове и лажне мађионичаре на неком крузеру. За годину дана сам само два пута дошао кући. Знам да знаш, вероватно си на овом двоседу провео више него ја.
Жене, жене, жене… Мој новинар, жене су као песак, узмеш их у руке, а оне само прођу, исцуре међу прстима. Верица.. Верица.. ајд кажи ти… Знаш шта ми је остало са тог брода, овај цилиндер и кловновске ципеле пуне песка.
Троле:
Е Баки, идем ја, мислим стварно.. То није било ништа лично.. празнина буразеру, празнина… Идем до аута да видим да ли је овај уплатио трећу норвешку лигу… Ти и ја смо заиста праве личности за кладионицу АУТ.
Баки :
Остави ствари, ове… иди уплати… и врати се. Ако вам ја дођем доле, све ћу да вас побијем.
Троле:
Еј глумац, да ниси ти мало бре… мало луд мислим…?
У реду вратићу се… (излази)
Баки:(телефонира)
Хало, па где си вољена жено. Не нисам у Петровцу. Шта ти мислиш, где сам? Сам сам у стану, не брини, он… је само на кратко изашао.
Не знаш који он, па онај вољена коме си дала кључ од нашег стана, од нашег топлог гнезда. Значи и даље лажеш. Нема проблема, не љутим се, ма неее.. надам се да ни ти нећеш да се љутиш када… не прекидај!
(Узима пиштољ, љуби га)
.
(Улази новинар)
Троле:
Видиш да сам се вратио.
Баки:
Опа, па ти си ми вернији од жене. Надао сам се да се нећеш вратити. Гадно си се зајебао.
(Сипа му пиће)
Узми ово.
Троле:
Не могу, мука ми је, повраћа ми се. Мрзим алкохол.
Шта ти највише мрзиш?
Баки:
Медведиће, децу и пингвине. Ма, зезам се. Мрзим трагедије. Ја сам глумац, волим да се смејем.
(Звони телефон новинару)
Троле:
Да. Добро. Знам. Поздравља те Баки. Твој муж, да твој муж Бранислав. Слушај, оставићу кључ код Бакија и одлазим. Мораћеш то са њим да видиш. Са Браниславом. Не знам ко је трећи. За мене смо постојали нас двоје, за Бакија вас двоје, изгледа само ти у глави имаш тројку. Слушај лутко… ја ти нисам муж да се свађам са тобом. Збогом!
Баки: (аплаудира)
Бравооо, ти си бољи глумац од половине њих који играју са мном. Е видиш ја то нисам умео. Зато си ти швалер а ја рогоња. Нисам умео да прекинем када је најзанимљивије. Ти си бре, знаш ко си ти? Роберт де Ниро за мене.
Троле:
Што?
Баки:
Ти си „Ловац на јелене“ и сада сам схватио шта треба да урадим.
Троле:
Шта?
Баки:
Да те убијем.
Троле:
Озбиљно.
Баки:
Па шта радиш у мојој кући, еј Роберте, да ниси дошао да ми даш аутограм? Замисли Де Ниро даје Рогоњи аутограм.
Троле:
Е немој да ме јебеш.
Баки:
Е кад то рече, ајде…
Троле:
Шта?
Баки:
Свлачи се.
Троле:
Шта да свлачим?
Баки:
Све.
Троле:
Слушај Баки нисам дошао на систематски преглед. Одох. А ти, ако баш хоћеш, можеш да ми пуцаш у леђа.
Баки:
Свлачи се. Има голог да те проведем кроз цео град.
Троле:
Браниславе, ово је мали град, а ми смо јавне личности.
Баки:
Ратко Станићу – нетачно. Ми смо јавне будале, јавни мртваци, кретени и тим поводом заслужили смо да нам се смеју.
Ево гледај – ја сам рогоња, ти си рогоња, ја сам швалер, ти си швалер, ја сам бивши ти си бивши. Ми као да смо близанци, једнојајчани. Само си ти испао некако лепши. Види мене, исти црнац. Ми смо , знаш шта смо ми, једнојајчани пингвини лузери.
Троле:
Стварно мислиш да смо губитници.
Баки:
Ма нееееее. Изузетно смо успешни, само не знам у чему.
Троле:
Браниславе, такву си трансформацију доживео, као.. ти си одједном постао мудрац, да нећеш да постанеш Далај Лама, да нећеш на Тибет, да ниси реинкарнација Ламе.
Баки:
Само се ти зезај Ратко, куре моје кратко. Знаш ко нас јебе,… и тебе и мене? Сети се… Ајде размисли мало, зашта ти служи глава?
Троле:
Је л Верица?
Баки:
Јебала те Верица.
Троле:
Па ко? Кажи, ко?
Баки:
Политика.
Троле:
Ала си се сетио. Измислио си топлу воду, рупу на саксији и хемијску оловку, одједном.
Баки:
Кад изгуби твоја странка губиш све.
Троле:
Стварно?
Баки:
Е Ратко па код нас су избори питање живота и смрти. Стигну уз таламбасе и урлање, неки други, гладни свега – титула, функција, пара, риба, курви… а ти све губиш. Посао, жену, кола, кућу, свеееее.
Троле:
Да си ти жив и здрав, ја сам о томе писао пре десет година. Данас трафикант, сутра директор фабрике, прекосутра копаш канале, или си у затвору, а у следећем извлачењу ко зна, можда министар. Србија је земља певаљки, музиканата, фудбалера и менаџера.
Баки:
Све мој до мојега. А телевизија?
Троле:
Нормално.
Баки:
Шта је ту нормално?
Баки:
Власник алкохоличар а новинари неписмени. Формула која побеђује.
Баки:
А што си онда писао да су глумци неписмени?
Троле:
Нисте неписмени, ви сте на нивоу, рецимо обућара. Ви глумци уопште не идете у позориште.
(Смеју се)
Не гледате представе ни на фестивалима. Када си отишао да погледаш представу, не рачунам ове у којима играш. Неке твоје колеге никада нису ишле у позориште. Ви сте трафиканти и новинари су трафиканти.И политичари,и лекари… Само знају где је слепо и дебело црево, наравно не сви. Некултура, примитива.
Баки:
Станићу да ли сте запазили као људи смрде. ништа горе од тога. Пола глумаца се не купа после представе. Гардеробе смрде као свињци, ништа горе од тога. Све пингвин до пингвина.
Троле:
Само политичаре изузми из тога.
Баки:
Извини а зашто?
Троле:
Зато што су они лисице, хијене, вукови, лешинари, они се хране пингвинићима.
Баки:
Немој тако, они су наши врли представници у парламенту. Лочу и ждеру уместо нас, поједу три порције, пет колача, а знаш зашто, па муфте, док се не унереде, а онда спавају у посланичким клупама. Климају им главе као оним кучићима у колима.
Троле:
У праву си, нема бизарније слике од оне из нашег парламента.
Баки:
Станићу стварно си ми симпатичан. Већ сам се везао за тебе. Знаш зашто?
Ти си ми први, први кога ћу да убијем. Не питај ме зашто, можда из досаде, не знам.
Троле:
Глумац, све сам приметио, и да људи смрде, да су глумци глупи, да нас деца не поштују и не воле, да су у Србији затворили књижаре, па биоскопе а ускоро ће и позоришта.
Приметио сам Браниславе да имамо више кладионица него учионица, да имамо више певаљки него писмених, више писаца него читалаца, више курви него жена, више милицајаца него становника. Мали мутанти са мобилним телефонима не учествују у обичном животу. Ништа их не интересује. ускоро неће знати ни у којој држави живе.
Баки:
Е ту се слажемо.
Ко је Његош, Иво Андрић, Нушић… Болеће их дупе за то.
Троле:
Филозофија јазаваца кобинована са интелигенцијом и агресивношћу перача шофершајбни
Баки:
Ураааааааааа, сви у напад, сви у напад…
Троле:
Идем ја
Баки:
Како хоћеш. Овај је пиштољ пун и мора да опали до краја.. Неко мора да пуца. Ти или ја. Ајде. У којој је руци. Ако погодиш – пуцаш. Мора бре неко да буде мртав. Не може то тек тако. Не може то тако!!!
Троле:
Ово је изгубило сваки смисао.
Баки:
Ти си писац. Можеш после да објавиш књигу. Пустолов. „Како сам убио пигвина“. А? Шта кажеш?
Троле:
Извини јел се ти дрогираш?
Баки:
Не. Што питаш?
Троле:
У форми си. Лакше би било да се дрогираш, овако, бити луд на суво је жешће смарање.
Баки:
Знаш шта. Или ти или ја ћемо ускоро решити, вечну загонетку.
Троле:
Коју мајке ти, ако данас не постанем светац, нећу никада.
Баки:
Да ли постоји нешто горе, загробни живот, цветне ливаде, казани са врелим уљем.
Троле:
Али неће знати нешто друго.
Баки:
Шта сад?
Троле:
Како се завршила утакмица и ко је добио лову.
Баки: (ставља пиштољ иза леђа)
Ајде погађај. Ако погодиш пуцаш. Опа погодио си. Пуцаш.
Троле:
Е, идем ја.
Баки:
Пуцаш. Ево ти пиштољ. Надам се да постоји загробни живот.
Троле:
Полако прво да попијемо за растанак.
Баки:
Е чекај, шта се каже када се куцамо, нема мртвих, значи није за душу,није на радост – нема живели.
Троле:
Ма не знам.
Баки:
Онда заувеееек. Е ајд ме мало сачекај да се обучем као кловн хоћу да умрем као кловн. Молим те.
Троле:
Ауууууу.
Баки:
Шта ау?.
Троле:
Опет пенал.
Баки:
Не сери.
Троле:
Ово стварно намештено.
Баки:
Ма није. Тек осми пенал.
Троле:
Је ли бре ти си стварно мало (показује руком као да је луд).
Јеси ли гледао некада утакмицу са осам пенала?
Баки:
Па нормално.
Троле:
Коју?
Баки:
Па ову.
Баки:
Баш ме брига, умрећу богат. Смеши ми се добитак.
Деведесет други минут!!!?
Ееееееееее дај га, дај гааааааа.(Нестаје струја)
Троле и Баки:
Па шта је ово мајку му јебем.
Баки:
Опет осигурач.
Троле:
Је л имаш батеријску лампу?
Баки:
Па који си ти провалнк без лампе.
(Долази светло али телевизор не ради)
Баки:
Шта је ово?
Троле:
Црко телевизор.
Баки:
Е цркоооо стварно дабогда
Троле:
Црко од толико пенала.
Баки:
Доста је било зезања.
(Узима костиме)
Рики мртав си.
Троле:
Шта ти је бре ово.
(Гледа у крила која је скинуо са чивилука. Крила су обична два троугла направљена од картона.)
Баки:
Крила бре, има да летимо ки ласте. (Ставља му крила)
Доста си био новинар сада прелазиш у глумце, а то ти је много теже, много теежеее.
Бити глумац је теже него бити новинар.
Ето види како си леп. Ти си Раша ја Боле и биће пара ко блата.
(Имитирају пингвине који лете. Напред је Баки за њим Троле. Кобајаги лете)
Баки:
Шта кажеш а? Пингос Рашааааа?
Ето то је то. Стижуууу Супер Боле и Раша.
(Звони телефон)
Верица: (снимак)
Слушај ме добро пијана свињо. Вређаш ме. Кажеш да те варам. Удала сам се за Хамлета а живим са пингвином! Кретену! То је мој стан. Узми своје ствари, ма узми шта хоћеш и да те не видим више! Само слику моје мајке на зиду не дирај.
Баки:
Еј Вецо, имам неку пробу са приправником Рашом, ма нема проблема, е знаш шта си ти за мене, „Прохујало са вихором“. Не брини кеву ти не дирам и онако због те избечене бабе нисам могао да спавам.
(Седа на двосед. Не може да верује)
Е јеботе кучка ме ладно шутнула из стана. Дабогда се удала за тебе, пичка ли јој материна. ( Новинар се смеје)
( Баки се лупи руком по челу као да се изненада нечега сетио)
Ијао! Заборавио сам. Ако су ови педери дали го богат сам, а ако нису ти си богат.
(Телефон звони Тролету)
Верица: (снимак)
Видим да си и ти постао приправник, пингвин приправник, е, пошто ти је колега слободан, можеш са њим сада да се забављаш, и кажи му да све дрангулије понесе да не лете кроз прозор.
Баки:
Шта она, а она, она а… ( скакуће око Тролета)
Троле:( мирним гласом)
Твоја, то јест наша верна Верица, отерала ја у лепу пизду материну и тебе и мене.
(Седе на двоседу леђа у леђа а онда прсну у лудачки смех, Кошаркашки се поздрављају)
Баки:
Ма ко је јебе. Слушај.
Ево текста. Ово што је црно то си ти. Стани иза мене,тако. Ево пиштаљка је ту. Када те погледам ти пиштиш.
Троле:
Како бре да пиштим?
(Баки му показује пуштајући неке неартикулисане крике. Изводи сцену са играњем и песмом, учи Тролета да глуми).
Баки:
Стани овде, иза мене. Тако. Истрчавамо на сцену . Гегамо се с ноге на ногу. Ел знаш како гегају пингоси. Ја ( вади пиштаљку из џепа) овом пиштаљком дајем ритам. Прво два круга покушавамо да летимо.
Гледај у мене.
( Ставили су нека глупа картонска крила која су до тада висила на чивилуку)
Тааако. Рашири крила. И, ен, два три…и…идемо.
(Баки са пиштаљком у устима, један круг скакућу с ноге на ногу у ритму пиштаљке у круг. А онда, као деца када имитирају авион, трче у круг)
Иааааааааааеееееееееоооооо,еоооооеееееееиииииииииаааааааееееееооо…. два круга. Идемо брже. Ееееееее
Баки:
Стој! Сада песма. Ево ти текст.
(Троле гледа текст.)
Прво ја. Слушај. Ти си овај подвучен. Прво си којот а после меда. Идемо.
(Једно крај другог певају публици)
Баки:
Банг – банг – банг – бенг – бенг – бенг на Дивљем Западу веје снег. Завејане стазе и сви пути.
Ово ми је песмица из представе за децу „Чаробни шешири „летећег Макса“. Клинци сви певају са нама.
Идемо опет у круг. Ајде за мном. Тако. Гегамо се.
Завејане стазе и сви пути у шуми завија ( показује на њега)
Тако. Ту. Стани.
У шуми завија којот љути.
Ајде, ти си којот љути
Троле: (Збуњено га гледа.)
Шта сада ја?
Баки:
Па то подвучено. Овако: Сто му громова и сто мука …
Прати ме, ајде: Сто му громова.
Па шта гледаш, идемо: Сто му громова и
Троле: ( понавља за њим)
Сто му громова и
Баки:
Неееее. Дубоким гласом.
Овако: СТО МУ ГРОМОВА И СТО МУКА…
Ајде.
Троле: (Имитира га)
Сто му громова и сто мука
Баки :
Не! Не! Не! Овако: Рашири руке, добро крила, окрећеш се лево десно, стављаш крило изнад очију, гледаш у даљину….
Сто му громова и сто мука нигде поштене стазе ил пута…
Ајде.
(Троле ради како му је Баки рекао.)
Баки:
Па добро ајде. Вежабаћеш још. Сад опет ја.
(Излази корак два према публици. Пружа руку, испрси се као оперски певач)
Прерија блистааааааа као од сребра у шуми гунђа поспани меда… Сада ти. Гледај. Ухватиш се за главу. Климаш лево десно. Ноге раширене:
Од толког снега боли глава време је браћо да се спава
Ајде, идемо заједно.
Заједно:
ОД ТОЛКОГ СНЕГА БОЛИ ГЛАВА
Баки:
Климај лево десно главом.Тако.
Од толког снега ….Тако….. Боли глава, време је браћо да се спава….такоооо…. климаш…. браво. Рођени си глумац.
Тако је. Идемо још једанпута.
(Крећу у круг, Баки дува у пиштаљку и у том ритму скакућу и гегају се као пингвини)
Банг – банг – банг- бенг – бенг – бенг на дивљем западу веје снег…
(Као с неба да је пао, еуфоричан и хистеричан утрчава конобар Зоза из кладионице АУТ)
Зоза:
ЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕооооооооЕЕЕЕЕЕ
Добили смооооо, добилиииии!!!
(Ова двојица се, запањени појавом Зозе, окрећу у месту)
Баки:
Штааа? Ко?
Троле:
Ко? Колико?
Зоза:
Стоооооо хи…. е…сто, Норвешка…. нико …. само ми….
( Љуби их и скаче около)
Баки:
Сто евра. Да умремо за сто евра?
Зоза:
Хиљада.
Троле: ( весело)
Хиљаду евра? Колико си уложио?
Зоза:
Све брате, све.
Баки и Троле у глас :
КОЛИКО!
Зоза:
500 еврића.
Баки:
Ти си луд 500 евра на трећу Норвешку.
( Крсти се)
Оооо ваим те боже.
Троле:
Али је дуплирао. Хе хе… Добили смо хиљаду.
Баки:
Добили хиљаду? Јеееееее!
Зоза:
Седа. Нисмо добили хиљаду.
Троле:
Нисмо?Јебига.
Зоза: (тихо)
Добили смо
(Дужа пауза)
Баки и Троле: ( упиљили се у њега у очекивању да каже)
Иди пре у пизду материну. Реци га већ једанпута.
(Зоза почиње да плаче)
Баки и Троле: ( разочарано му окрећу леђа)
Јебига.
Зоза: (И даље кроз плач)
Доб – или смо, сто- о хиљада евра…
(Прво тишина. Глумац и новинар се следили. Затим крици. Грљење. Играју у круг. Љубе Зозу. Експлозија радости)
Добили смо сто хиљада! Еееееееее! Добили смо, добили…
(Док они скакућу у круг загрљени Зоза узима пиштољ са стола и радознало га загледа)
Баки:
Стој. Листић.
(Насмејани и еуфорични.)
Дај ми молим те да видим листић. Да га пољубим. Јао има бога.
Зоза:
Нема га
Баки:
Добро ако си атеиста нема га. Нема везе. Дај
Зоза:
Шта дај?
Троле:
Листић кретену!!!
Зоза: ( са пиштољем у руци)
Па кажем вам. Нема га.
Троле:
Како нема.
Зоза:
Па овај, твоја жена Верица је дошла и рекла…
Баки:
Ћути!
Зоза:
Да си … овај ти… ви…рекли… да јој дам…
Баки и Троле:
Где је листић идиоте!
Зоза:
Па … овај… код….Верице и
(Баки скаче да га задави. Троле покушава да га задржи. Зоза се повлачи уназад и тек тада схвати да му је пиштољ у руци.)
Баки:
Убићу те идиоте!
Зоза:
Али ја
(Нестаје светло)
Троле:
Опет осигурач
(У мраку: чује се пуцањ и крик)
Зоза:
Извините ја…. ништа
(Други пуцањ. Крик. Тишина)
(Телефон)
Зоза:
Халоооо
Верица: ( снимак)
Где си кретену?
Зоза: (искашљава се)
Хм, хм, па знаш. Код пингоса. У стану.
Верица:
И?
Зоза:
Одлетели су. Хи, хи, хи.
Верица:
Како одлетели?
Зоза: (имитира авионе)
Као авиончићи.
Верица: (Сикће)
Па пингвини не знају да лете идиоте!
Зоза:
Знају. Кад су дресирани, хи хи хи.
Лова је код тебе шећеру? Где се налазимо ?
Верица: ( мазно)
Па зна се….. Казабланка.
(Почиње добар, веома гласан, џез. Пали се светло. Троле виси пресамићен преко двоседа главе окренуте према публици. Баки је на поду у филмској пози убијеног.)
Баки: (устаје отреса панталоне и кошуљу)
Мајку ли им јебем да им јебем.
(Устаје и Троле. Загледа и опипава где је рањен)
Троле: ( кроз зубе)
Да им јебем све по списку. Е Баки ( смеје се) Хи хи хи…. ћорци а? Хи хи хи ћорци.
Баки:
Идиоти. Где си видео глумца са бојевом муницијом. Нисмоми Шерлоци Холмсови.
(Седају на двосед. После краћег ћутања, размишљања…)
Троле:
Оде ловаааа…
Баки:
Одеее….. Али!
( Устаје, клекне крај кофера и почиње све ствари да убацује унутра.)
(Тролету) – Свлачи то. Неће моћи ове ноћи.
Троле:
Шта сада. Бакуленце, Браниславе, шта си смислио драги пријатељу.
Баки:
Јеси ли видео негде да су једна курва и конобар паметнији од глумца и новинара.
( Затвара кофер)
(Гласно и патетично)
Има да поватамо та говна и зна се!
Троле:
Шта?
Баки:
По кратком поступку буразеру. Е- гзе – ку- ци – ја!
(Грли Тролета и одлазе са сцене)
Троле:
А онда – једна мени једна теби хи хи хи.
(Џез се поново појачава. Они загрљени излазе са сцене. А онда се музика утишава и лагано а затим све јаче и јаче чује се клопарање воза.)
Снимак:
„И , као што рекох вољена моја сада када отаџбина зове у велики бој желим да ти кажем да те много… али веома много во-олим и…“
(Полако, као у хорору, неки дечји гласићи певају: банг банг банг бенг бенг бенг…. мешају се звуци.)
Експлозија.
Пали се светло. Иде лепа музика
Глумци излазе у оделима и поклањају се
К Р А Ј
