(Лагана причица за децу, маме и по којег, залуталог, тату)
Лица:
Кловн Антоније звани Зврндоје
Кловн Глигорије звани Тупоје
Уводна прича
Прошле године, негде у пролеће, на једном од његових путовања, Летећи Макс, најбољи и најсмешнији кловн на свету, слободно можемо рећи и краљ кловнова, изгубио је два своја шешира, два црвена цилиндра из колекције чаробних шешира. Све су преврнули, растрчали се по шатору и приколицама и балерине и дресери и патуљци и… ма сви. Нееемааа. Славни циркус „Зампано“ морао је да крене даље, деца целог света су чекала чудаке и чаробњаке и еквилибристе и блиставе лепотице на трапезу. Макс је био очајан. Већ на следећем наступу, негде код Шангаја учинило му се да су смех деце и аплаузи нешто тиши. Како су даље путовали било је све горе. Иако је као и увек беспрекорно падао са свог верног старог магарца Патрика право у буре са водом, летео са највишег јарбола као птица, шутирао своје помоћнике Три Смешна Патуљка,заливао цвет у свом џепу, крао банане мајмуну Џоу, аплауз је био све тиши и тиши. Док су стигли на Стари Зеланд већ је престао. Чаролија Црвених Цилиндара је била главни адут Великог Макса.
Прве вечери у Букурешту, где почиње наша прича, баш када се залетео, саплео, направио три колута и шутнуо патуљке дочекала га је тишина. Само два три пљескића у другом реду. Ни смешак. Помиловао је свог Патрика, узео патуљке за руке и повијене главе изашао са сцене.
Седели су тако у мраку иза завесе, између слона Жике и Шарлоте, најдуже змије на свету, без речи. Патуљци су ронили крупне сузе, Патрик је невољно жвакао своју шаргарепу а у Максу је туга полако прерастала у бес.
Е сада је доста – скочи на ноге Макс – овако више не може!Ја сам краљ и то ћу да останем. Наћи ћу те битанге, те лопове, те фалсификаторе мојих чаролија.
Уплакани патуљци су скакутали весело од њега.
Бравооо, живео Краљ! Тако је шефе.
А шта ћемо сада да радимо – упиташе у глас.
Шаљите поруке свим пријатељима, целом свету, нека јављају, траже. Обавестите космонауте, Вашингтон, Лондон, Москву, сателитске центре. Морамо да их нађемо. Деца не смеју да се не смеју.
Тако јеее! Живео Макс! – клицали су одушевљено патуљци.
Доста шлихтања! На посао! – узвикну Макс и приону на куцање порука.
Убрзо су били затрпани дојавама. Од Аустралије до Калифорније, од Аљаске до Кавказа од Мадагаскара до Париза.
Али ништа. Лажна узбуна. А онда, стиже вест да су два кловна аматера негде у околини Београда а и шире, у целој земљи Србији, постали за неколико месеци велике звезде. Како изађу на сцену деца се кидају од смеха. Чим зину деца се већ ваљају, руке су им црвене од аплауза.
Они су! – скочи на ноге Макс. Они! Мапу ми дајте.
Растрчаше се верни патуљци и ево их са великом мапом света.
Ха!- залете се на мапу Макс. То је. Ево! Тра ла ла ла! Овде! – лупи руком Макс.
Шефе овде пише Иии – рлааа – нд – сричу патуљци.
Онда овде!
Ћорак. Грчка.
Ха. Мора да је ово.
Хе, хе… Швица шефе.
Уф – седе уморно Макс- где је та Србија, та Околина и Београд.
Шефе, да позовемо Кобајаги Мерилина. Тај све зна.
Он!? Тај празноглави глупи Август!? Но, добро, добро. Ако не помогне неће да штети. Зовите га.
Ево стиже Кобајаги Мерилин са патуљцима.
Шта је Максе. Нека фрка а?
Макс одмахује руком.
А да те питам.Где смо били прошле године, негде у ово време.
Ммммм, Венеција. Е какве лепотице су биле око нас. Све белисима до белисиме.
А после. Где смо после отишли?
Беч.Пратер. Лепота.
А после?
Какве то везе има?
Сети се.
Крај Дунава. Аааа, ватрене мађарице, чардаш…
Е, аааа после?
После Београд. Београд! Еј па да. Најлепше девојке на свету. Зелени брежуљци. Па да. То је то. Браво Мерилине ти си геније! ( скочи Макс и поче да грли од среће Кобајаги Мерилина).Мапу вамо. Па да…
Сви су се наднели на мапу и траже…
Па да, ево Рим…ево Венеција…аха Беч, Будимпешта. Ево је. Лепа Србија. Ураааа. Види како нам је близу. Пут до ње је краћи од моје кловновске ципеле. Урааа.Идемо тамо. Моји сте, отимачи изгубљених шешира.
Спремајте се верни Смешни Патуљци.
Разумемо шефе! – повикаше патуљци и растрчаше се по шатору.
Мерилин је све то посматрао са смешком гладећи дугу белу браду.
А за то време?
За то време, баш у том тренутку, у једном малом месту у Србији треба да почне представа за децу. Дечји жагор и смех пунили су салу а иза старе завесе, кроз мољчане рупице узбуђено су вирили, сада већ скорославни буразери Антоније и Глигорије или, ако вам је лакше, Тупоје и Зврндоје…
Тупоје: Бато и овог пута ће да буде пуно а?
Зврндоје: Него. Па Глигорије јесмо ли звезде или нисмо. Поправи мало тај костим. Јеси ли све ставио у торбу?
Тупоје: Аха.Теби се мало кривнуо шешир. Таако. Чекај. Чини ми се да су деца поседала и утишала се. Време је.
Зврндоје: Тако је. Пуштај музику.
СЛИКА ПРВА
Чују се фанфаре. А онда тишина. Са једне стране сцене унатрашке узлази Зврндоје. На глави црвени цилиндар, костим необичан, подсећа на пингвина, велика лептир машна а у руци повећа торба. Са друге стране сцене на исти начин, натрашке излази Тупоје. Такође црвени цилиндар, костим пингвина лептирка а под мишком табла или сточић на расклапање.
Зврндоје: ( застане, гледа лево десно, горе доле, спушта торбу и са рукама око уста) Ехоооој. Ееехеееј!
Тупоје: (Застане изненађено. Савије се као да жели да се сакрије али не одговара. Окреће се према деци ставља прст на уста) Пссст!
Продужавају да иду тако корак по корак опрезно унатрашке и на сред сцене се сударе леђима.
Тупоје:Опа!
Зврндоје: Опа, опа!
Нагло се окрећу и весело са широким осмехом спуштају, Зврндоје торбу Тупоје сточић. Грле се бучно и тапшу по раменима као стари пријатељи који се дуго ниси видели.
Тупоје: Не могу да верујем! Па то си ти!
Зврндоје: Не ја не могу да верујем. И ти си То Си Ти!
Одаље се на тренутак, гледају се, погледају у децу и поново се загрле и тапшу по рамену али све спорије и спорије а онда се удаље корак један од другог, прекрсте руке и намрштено гледају.
Тупоје: А ко сте ви заправо господине?
Зврндоје: Управо то хтедох да ја вас да питам господине.Никада вас нисам видео.
Тупоје: Ја вас само једанпута.
Зврндоје: Где?
Тупоје: Ха, ха. Па сада и овде.
Зврндоје: Па што си се обрадовао братац када си ме спазио.
Тупоје: Зато што си се обрадовао ти.
Зврндоје: Ја сам за тебе помислио да сам ја а увек се обрадујем када сретнем себе.
Тупоје: Занимљиво а ЈА сам за ТЕБЕ помислио да сам ЈА. Имаш диван шешир.
Зврндоје: А ти лептирку и Шешир
Тупоје: Хвала на комплету
Зврндоје: Мислиш комплименту?
Тупоје: Мислим.
Зврндоје: Далеко било помислих: ево пингвина са црвеним шеширом. Исти ја.
Тупоје: А ја помислих ево бркатог пингвина ха ха ха.
Заједно: Ха ха ха ( тапшу се длановима док се смеју)
Зврндоје: Божееее ( загледа Тупоја) Боже, божеее.
Тупоје: Шта сада?
Зврндоје: Колико сам ја лепши од Вас господине. Извините не чух име?
Тупоје: ( мало увређено) Тупоје. А са ким ја тако глупим имам част.
Зврндоје: Много ми је мило. Зврндоје је моје име. Можда сте чули за мене.
Тупоје: Ха ха ха Зврндоје.
Зврндоје: Ха, Ха ха Тупоје.
Тупоје нагло пружи руку скиде шешир Зврндоју и стави га на своју главу а свој стави на главу Зврндоју.
Зврндоје: Шта то учинисте забога?
Тупоје: И?
Зврндоје: Шта и?
Тупоје: Ко је сада лепши?
Ћуте. Гледају се.
Зврндоје: Али си зато глупљи.
Тупоје: Па шта. Ја имам сточић на расклапање.
Из публике ( Деца. Снимљено): Еј Сморови. Глумите бре. Уаааа. Вратите нам паре. (Иде и снимљени смех.)
Зврндоје: (Смирује децу.) Тупоју: Јел видиш шта си урадио? Враћај ми мој шешир.
Тупоје: Извини. ( мењају шешире)
Зврндоје: Где сам стао. Па шта.
Тупоје: Шта па шта?
Зврндоје: Ако имаш тај сточић. То сви имају. Ја сам имао осам.
Тупоје: Колико?
Зврндоје: Заправо, извините пет. Није битно али ја имам ланче.
Тупоје: Искидаћу се од смеха. Коме још треба ланче.
Зврндоје: Отвори свој сточић ако смеш а ја ћу своју торбу.
Тупоје: Ако смем. Тарам – хоп. Отворено. ( поставио је сточић)
Зврндоје: ( Отвара торбу и вади ланче.) Ево гааа!
Тупоје: (Показује руком деци да је Зврндоје мало ћакнут.) И, драги господине, шта ћемо са ТИМ? Да хватамо патке на Дунаву. (Пева на ла ла „На лепом плавом Дунаву“)
Зврндоје: Не бих се ја на Вашем месту тако простачки и неваспитано клиберио господине јер следи ово!
Тупоје: Шта је сад то?
Зврндоје: Ка – та – нче!
Тупоје: Ви драги господине хоћете да се овде на лицу места угушим од смеха. Па коме треба ланче и катанче?
Зврндоје: Ту сам Вас чекао господине Тупоје. А шта је ово!?
Тупоје: (Звирка преко Зврндојевог рамена) То је тек ништа.
Зврндоје: О небеса отворите се, звоните звона, свирајте фанфаре у част глупости овог овде створа.
Тупоје: ( Љутито) ШТААА!
Зврндоје: ( Тријумфално показује неку слику замка са гвозденом капијом) Ово је драги мој Капија двора грофа од Помодора.
Тупоје: Милион му дивљих гусака нешто сам натукнуо на ту тему. Ко је то молићу? Да ли ми је пријатељ на фејсбуку.
Зврндоје: Не вреди господине Тупоје. Ви сте дефинитивно залутали у свету малих жаба са шареним шеширићима што би рекао мој колега Хомер Симпсон. Даћу вам шансу!
Да ли сте икада имали част да будете дете.
Тупоје: Нисам. Одгајили су ме у тигању, у саксији, не одгајили су ме у пегли. Господине ви сте неозбиљни. Вређате моје енциклопедијско знање. Цвет расте из семенке, рода из јајета зец из шешира а кловн, зна се – од детета.
Зврндоје: Па тако вам кловновске части чусте ли или не за грофа од Помодора.
Тупоје: Рекох већ. Натукнуо сам,
Зврндоје: Недовољно господине Тупоје али шта је ту је. Покушајте са вашим мозгом кишне глисте да ме пратите. Сетићете се сигурно. Извадићу садржај моје магичне кловновске торбе на ваш магични сточић па ћемо заједно реповати ту славну песму.
Тупоје: Па да видим и то чудо.
СЛИКА ДРУГА
(Сваку нову слику најваљује снимак фанфара)
( Говоре уз реперски ритам и покрете песму о грофу од Помодора. Строфе говоре наизменично. Почиње Зврндоје.)
З.
Ово је капија двора
Грофа од Помодора
Т.
Ово је катанче
Које је забравило капију двора
Грофа од Помодора
З.
Ово је ланче
Које је сапело катанче
Које је забравило капију двора
Грофа од Помодора
Т.
Ово је свраче
Које је украло ланче
Које је сапело катанче
Које је забравило капију двора
Грофа од Помодора
З.
Ово је маче
Које је појело свраче
Које је украло ланче
Које је сапело катанче
Које је забравило капију двора
Грофа од Помодора
Т.
Ово је штенче
Које је угризло маче
Које је појело свраче
Које је украло ланче
Које је сапело катанче
Које је забравило капију двора
Грофа од Помодора
З.
Ово је каменче
Које је лупило штенче
Које је угризло маче
Које је појело свраче
Које је украло ланче
Које је сапело катанче
Које је забравило капију двора
Грофа од Помодора
Т.
Ово је дете
Које је бацило каменче
Које је лупило штенче
Које је угризло маче
Које је појело свраче
Које је украло ланче
Које је сапело катанче
Које је забравило капију двора
Грофа од Помодара
(Фанфаре)
СЛИКА ТРЕЋА
Тупоје: Бато свака ти част.
(Грле се и тапшу по раменима)
Зврндоје: Ми смо најбољи репери на свету.
Тупоје: Бато шта то радиш?
(Зврндоје држи руку тако и врти је у зглобу као да нешто стварно врти)
Зврндоје: Па вртим ланче.
Тупоје: Ланче!? Па ја Бато ништа не видим.
Зврндоје: Па нормално, зато што вртим Невидљиво ланче.
Тупоје: Бато дај ми га мало жив ми ти да га малкице и ја вртнем.
Зврндоје: Добро кад си навалио.
( Даје му невидљиво ланче. Тупоје се прави да врти ланче.)
Зврндоје: Шта то радиш?
Тупоје: Па вртим га Бато. Видиш.
( Скацка као да трчи)
Хопа, хопа…
Зврндоје: Ц, ц, ц. Па видиш ли ти нешто са тим твојим ситним очицама јазавца.
Тупоје: (Збуњено) Шта Бато?
Зврндоје: Па да ти испало ланче.
Тупоје: (Осврће се около) Не видим Зврки. Где је?
(Зврндоје показује на под.Тупоје се сагне и четвороношке гледа около, тражи ланче.Зврндоје се превија од смеха, хвата за стомак, намигује деци а онд шутне у тур Тупоја)
Тупоје: (Поскочи) Опа! Шта то би?
Зврндоје: Ништа. Како можеш да тражиш невидљиво ланче?
Тупоје: (Љути се) Много се ти правиш паметан Зврндоје. Мнооого. Ајде, пружи руку ако смеш.
Зврндоје: Што?
Тупоје: Да се кладимо. Ако ја победим ја сам главни ако не победим ти си главни.
Зврндоје: Двобој значи.
Тупоје: Двобој. Бирај оружје а може и: подводни риболов, параглајдери, хватање осица у теглу, трчање уназад до чак тамо, дувањеу врелу супу.Бирај.
Зврндоје: ( Савио ноге у коленима, ставио дланове на колена и зуји) Ззззззззз
Тупоје: Шта то радиш?
Зврндоје: Ззззззз ( зујањем му каже да га не прекида) з з ЗЗЗЗ ззз З. Мислим. Знам!
Тупоје: И?
Зврндоје: Смејање.
(Фанфаре)
СЛИКА ПЕТА
Тупоје: Ха, ха, ха. Смејање? Већ ми је смешно. Да видимо хи, хи, хи. Која су правила?
Зврндоје: Прво да поделимо децу.
Тупоје: Децу?
Зврндоје: Одавде па на тамо су мој тим, ми смо екипа, а ови тамо твоји. Јел важи децо?
Деца: Важииии.
Зврндоје: Када се ми смејемо ви ћутите а после ми ћутимо.
Ко ће да се пријави за жири? Добро, ево три Тупојева и три моја. Ви станите овде са стране. Тааако. Ево вам овај беџ „Смејуљко“, то ћете да дате победнику. Ко се слаже? Сви. Можемо ли да кренемо.
Тупоје: А што не би могли. Жири даје знак. На „Тараааам“ крећемо.
Зврндоје: Стоп!
Тупоје: Шта сада?
Зврндоје: Да изаберемо ко се први смеје. Ево жири узмите ово Жиријско каменче и сакријте у једну руку. Тупоје ако погодиш у којој је руци ви се први смејете ако не погодиш ми. Поштено?
Тупоје: Поштено. У овој. Ураааа, Ми први. На „Тарааам“ почињемо.
Жири: ( Сви) Тарааам!
Тупоје: (Стаје пред своју децу као диригент) Ен, два, три – и! Хи, хи, хи, хи, хи, ха,ха,хо,хо (Смеју се минут на различите начине)
Жири: Стоп! Истекло време.
Зврндоје: Е, сада ми. Молим жири да тренутак сачека.
(Изводи децу на сцену и ређа их као змијицу једно иза другог. Он стаје на чело колоне.)
Тааако, и сада ме само пратите.Може!
Жири: Тараааам!
Зврндоје: Опаааа!
(Смеју се у ритму неког кола и вијугају по сцени али Зврндоје пушта снимак смеха као у енглеским серијама. Тупоје и његов тим звижде и вичу: Уаааа!, Преварааа! Уаааа!)
Жири:Стоп!
Тупоје: Ми протестујемо они су варали!
Зврндоје: Нигде није речено дато не сме. Ни вама нико није бранио да дате машти на вољу.Што се нисте сетили.
Жири:Једногласно проглашавамо Зврндоја и његову екипу за победнике.
(Зврндоје и деца се радују, скачу, грле се. Тупоје седи и плаче.)
Уз неколико тонова химне председник жирија ставља му на груди беџ „Смејуљко“. Деца око њега аплаудирају и вичу : Бравоо! Урааа!
Тупоје: ( Гласно плаче)Е па није фе – ер.Аааааа…
(Фанфаре)
СЛИКА ШЕСТА
Зврндоје: ( Теши га) Не плачи. Сада ће твој бата тебе да научи стару индијанску игру ( Обраћа се деци ) Ко хоће са нама нека дигне руку? ( Велики број деце се јавља и излази на сцену.)
Такооо. Тупко стани овде а ја ћу овде. Ви децо један део иза Тупоја један иза мене а ви остали ћете да будете ветар и звучна пратња. Почињемооо!
Зврндоје:
Банг банг банг бенг бег бенг
На Дивљем западу веје снег
Завејане стазе и сви пути
У шуми завија којот љути
Тупоје:
Сто му громова ми сто мука
Нигде поштене стазе ил пута
Зврндоје:
Прерија блистаааа
Као од сребра
У шуми гунђа поспани меда
Тупоје:
Од толког снега боли глава
Време је браћо да се спава
(Мали хор пева банг банг бенг бенг бенг а када се помиње шума и снег имитирају хук ветра)
Зврндоје: ( погледа на сат) Ауууууу
Тупоје: Шта сада паметњаковићу?
(Фанфаре)
СЛИКА СЕДМА
Зврндоје: (шапуће му на уво) Летећи Макс.
Тупоје: А? Нде чујем ништа.
Зврндоје: ( Мало гласније) Ле те ћи Макс.
Тупоје: Опет не чујем.
Зврндоје: ( Из све снаге) ЛЕТЕЋИ МАКС!
Тупоје: Шта се дереш. Нисам глув.
Зврндоје: Само што није стигао. Кренуо је изБукурешта и ево га већ је близу.
Тупоје: Па шта?
Зврндоје: Шешири Тупане!
Тупоје: Шешири?
Зврндоје( издваја га у угао сцене) : Ако нам узме шешире пропали смо.
Тупоје: Ове глупе цилиндре?
Зврндоје: Они су ча – ро – бни
Тупоје: Чаробни?!
Зврндоје: Ћут. Да. Без њих бисмо на сцени били као згажене веверице. Деца би нас гађала бомбонама.
Тупоје: Али ти си ми рекао да си их купио за триста динара код Кинеза.
Зврндоје: Ћути. Нашао сам их на дрвету, на грани. Испали су када је Максов циркус отпутовао.
Тупоје: Ијаоооо Батооо
Зврндоје: ( Имитира га) Ињао Батооо. Скупљај ствари и бегавела. ( док је ово причао они су прикупили своје реквизите и ставили у торбу.)
Зврндоје: Е па ортаци било нам је лепо дружење видимо се ускоро. Трепните ту смо. Важи?!
Деца: Важиии
Зврндоје: А сада идемо у друго обданиште. Мало каснимо а ви знате како сте опасни кад се наљутите.Мислим ВИ, деца.
Тупоје: Тарааааам.
Зврндоје: (Тргне се.)Шта ти је Тупоје пресече ме. Затворите очи и бројте до пет. Идемо јееедан. ( Деца броје а за то време они излазе са сцене. Када деца отворе очи они су нестали.)
(Ревијална, циркуска, музика)
Крај
Конец
The and
