Професор пуковник Жељко Зиројевић, публициста многих научно – истраживачких радова, председник Градског и Општинског одбора СУБНОР-а Крагујевца и Шумадије, и потпредседник СУБНОР-а Србије, на седници научно наставног већа Српске краљевске академија научника и уметника СКАНУ 19. јуна ове године постаo је академик.
Професор педагогије и дидактике, ректор Приштинског универзитета, доктор акадмик Раденко Круљ приликом инагурације је рекао у образложењу предлога за академика: 
„Жељко Зиројевић је као дете досељеника из Брајичевића код Гацка je задојен најплеменитијим идејама породичног васпитања за препознавање, неговање доброчинства, правдољубља, честитости и национал патриотизма. Прожет снажном љубављу према традиционално обичајним законима угледног братства „Зиројевића” оличених у чојству и јунаштву, а баштињених у културној и духовној традицији предака старе Херцоговине. Генестки је везан и помало носталгичан према просторима где се у загрљај срећу и сједињују медитеранска и планинска клима. Прва дарујући добродушност и топлину, а друга велику снагу и издржљивост, тако обједињене дарују људе разборитошћу, снажним интелектом, племенитошћу, непоколебљивошћу, што је била прва терапија за Жељкове успехе и остварења. Растао је и развијао се у окружењу поносне Херцоговине и поносне Шумадије. Стално је мењао станиште да би се скрасио у његовом и нашем Крагујевцу”.
ТОМ ОДЛУКОМ ПОСТАЛИ СТЕ НАЈМЛАЂИ АКАДЕМИК ГРАДА КРАГУЈЕВЦА?
-Када неко са 56 година живота напише 54 књиге, триста рецензија, предговора за многе књиге и хиљаде новинских чланака, је знак да је средина из које сам потекао (Херцеговина) и средина у коју сам дошао (Шумадија) препознала моје одуживање Отаџбини и одуживање људима коју су ми помогли да достигнем највеће научне висине. Захвалан сам мојим родитељима, тетки Даници, супруги Весни, јер је тешко прати човека који устаје да забележи нешто када се у сну тргне.
Посебно се захваљујем мом директору и професору Радојку Јововићу који ми је пре одласка у вечност рекао: „Ја мислим да ћеш ти бити добар академик”.
Ја се брим за: родољубље, патриотизам, антифашизам, за љубав према слободарском граду, граду самоуправе, граду Крагујевцу. Захвалићу се и онима што су били против мене, јер су ми дали ветар у леђа, да досегнем ово звање и да будем најмлађи академик овог града.
СЕЛЕКЦИЈА У НАСЛЕЂУ ИСТОРИЈСКЕ ГРАЂЕ?
-Историја је учитељица живота, историијске истине не могу да се сакрију. Суду историје смо подложни сви! Нажалост у прошлости су грешке чинили једни и други. Наше је да из грешака извучемо поуке, научимо нешто, научимо да сачувамо свету Српску земљу Косово и Метохију и како да сачувамо мајчицу Србију, за коју су од 1912- 1918, године и од 1941 -1945. године гинули они који су се борили за слободу и част свог народа. Овај чин доделе звања академика је доказ да све што сам радио радио истинито на бази чињеница, докумената, историјске истине. На жалост у Србији је све мање Обилића,а све више Бранковића!
НЕ КРИЈЕТЕ СВОЈУ ИДЕОЛОГОЈУ!
-Занимљиво је да сам ја то што јесам, по вокацији и по идеолошкој припадности „комуниста”, а награђују ме највећим титулама: Српска краљевска академија, Руска Федерација, СУБНОР Србије, Република Србија. Они су спознали да радим са својим пријатељима и сарадницима једну корисну ствар, а то је „љубав према Србији и љубав према Косову и Метохији”.
Два признања стигла су из Русије од Комитета ветерана Руске Федерације, прво сам добио 20. октобра 2017. године омаж за дан ослобоћења Београда, које су ослободиле славне јединице НОВ. Југославије и Црвене армије под вођством генерала Жданова и маршала Толбухина и Златну медаљу „75 година Стаљиградске битке” сам добио ове године 15. маја решењем Руског Комитета ветерана.
Награђене сам „Златном медаљом” Прве пролетерске, имам три медаље „Борца” СУБНОР-а Србије, „Орденом Српске круне” … Носилац сам звања „Српски витез“, грамате „Свети српски ратници“, затим грамате за допринос Српској православној цркви
ЗВАЊЕ ПОКЛАЊАТЕ?
-Титулу академика дарујем граду Крагујевцу. Дарујем је свима онима који су свој живот дали да би ми били сретни и слободни. Шумадија и Крагујевац вековима бране слободу Српског народа. Крагујевац је колевека Србије, престони град, град из кога све почиње, град из кога су потекле и завршиле многе ствари. Најважније је да ово моје звање дарујем мојим саборцима и ратним друговима са Косова и Метохије, славном Приштинском корпусу Треће армије чији сам припадник био и делио судбину са обичним људима.
Моји сарадници, ратни другови, саборци, ветерани људи добре воље, обични људи као што сам ја. Ово признање су доживели као своје и својеврсно признање њима. Ја сам сретан што сам радост поделио са Удружењем књижевника Србије, Књижевном заједницом Крагујевца, Клубом доктор Саша Божовић…
КАДА ЋЕТЕ СЕ ПРВИ ПУТ ПОТПИСАТИ КАО АКАДЕМИК?
-Моје следеће дело биће роман! Ја не патим од функција и звања, ја патим да досегнем знања! Ниједна титула ма како се звала није препознатљива, као што је препознатљиво име, очево име и презиме!
