Сликар и графичар Видан Папић рођен је 23 октобра 1960. године у Горњем Милановцу. Средњу школу за Примењену уметност „Ђорђе Крстић” 1979. године завршио је у Нишу. Дипломирао на Факултету примењених уметности У Београду на Графичком одсеку 1984. године у класи Б. Ликића и Божидара Џмерковића. Као студент један је од оснивача студенстог листа „Погледи” и графички уредник студентских листова Студент и НОН. Главни ликовни уреник од 1985 – 1987. музичког часописа „ЏУБОКС”. Главни ликовни уредник Дечјих новина постаје 1989. године, а именован је 1990. године за уметничког директора НИП Дечије новине. Ужива од 1994. године статус слободног уметника. Аутор је преко 200 знакова и логотипова који су у употреби. Аутор је неколијко анимираних и експерименталних филмова. Промовисан је у доцента 1997. године на Факултету уметности у Приштини, а 2002. године у ванредног професора на истом Факултету. Промовисан је 2008. године у редовног професора Факултета уметности Универзитета у Нишу. Данас ради као редовни професор на Одсеку Примењене уметности Филолошко – уметничког факултета у Крагујевцу.
Самостално је и групно на више изложби у земљи и ин остранству. Добитник је преко педесет награда из области ликовне и примењене уметности.
Осваја специјалну награду за графику 1994.године на ИНТЕРНАЦИОНАЛНОЈ ИЗЛОЖБИ МИНИЈАТУРНЕ ГРАФИКЕ, Лестер, Велика Британија.
„ Видан Папић уме суштину да покаже, поједностави и да је сведе на један знак. 
Понавља фантастичне фигуре пса, али невероватним позадина ствара чудесну игру и стално провоцира да ућете у суштину његове приче. Видан је неуморан као дечак који стално истражује“, рекао је Небојша Симоновић на отварању изложбе „Слике” у Галерији Арт 30. октобра 2015. године.
Дизајнирајући књигу Небојше Арсенијевића „Брод будала”2006. године Видан Папић је у врхунским графичким илустрацијама показао читав свој уметнички репертоар: од чудесних бродова који наличе Нојевој барци који су били тема једног великог циклуса у његов сликарству; преко бродског реквизитијума и мобилијара оствареног маниром уметничких објеката и инсталација, штитова који су блиски концепту слике – предмета, те грбова и застава којима се овај уметник преставља као врсхунски хералдичар и графички дизајнер… Писац Арсенијевић своју књигу завршава текстом насловљеним „Основно о пројекту Брод будала” у којем пише: „У ширем кругу разбацане брвнаре за госте (конфорне или према личном опредељењу), налазе се просторије за смештај животиња – колективне или индивидуалне. Сваки гост би одмах по доласку одабрао младунче животиње о којем мора да води бригу и које може понети са собом, кад одлази, уколико је откупи својим радом.” Уз текст је последња илустрација – фотографија на којој је у ентеријеру снимљен пас… Видан Папић је, из тог метафиричког галаматијаса Нојеве барке, за своје сликарство „откупио” тему пса, написао је Сава Степанов.
Само за „Показивач на отварању своје изложбе у Галерији Арт је рекао:
Показивач – Како сте почели?
Некада сам учио од великих, а сада од мојих студената!
Показивач – На овој изложби спојили сте две љубави?
Да, моји пси ми данс много недостају. Овог тренутка, једноставно отварање као отварање, не значи ми ништа као и њима када нису поред мене.
Показивач -На петнаестак километара од Крагујевца нешто спремате?
Са мојим пријатељима спремам читаву твржаву уметности, која ће да живи сама од себе. Једно двориште ће бити читав свет! Илузија која ће бити што пре отворена за посетиоце. Није оно само по себи усамљено према мени, усамљено према свима је отворено. Усамљено је у смислу размишљања и алегорија, скупљм људе сличних идеја и сличних карактера, сличне ствари тако да је то једна врста животне забаве.
Показивач – Култура бежи из центра?
Шта знам, ја одавно нисам у центру. То је мени факат. То је као средњовековна и ренесансна музика. До оног тренутка када се свирала само по дворовима нико је није чуо. Када су схватили да је треба спустити испред двора…
Показивач – Текстови на слици?
То су поруке и себи, сврставајући их у неки вид декорације или приближим полупримењеним или ликовној уметности. Мада ја имам ко зна откада посебно примену, чини ми се да не постоји ликовно све је примењено! Човек се осећа лепо поред нечег што му не угурожава живот. Суштина је мали излет везан за животиње, једна врста провокације, мада није само „то” моја преокупација. У мом послу има сто чуда. Графички дизајн јесте, али није утицао на исписивање текстова, већ је и део наставка „Брода будала”, излета у филмску продукцију, неки 3Д. Када данас нешто урадим ја се чудим, ствар доколице!
на
