Радосав Калафировић водени знак рибе стекао је 8. марта 1952. године рођењем, од оца Косте и мајке Јелене у селу Борцима код Раче крагујевачке. Калфировићи славе Светога Николу. Био је друго дете у породици има старију сестру Мицу. Основну школу завршио је у Основној школи „Милутин Тодоровић“, а средње образовање у Техничкој школи. Уписао Машински факултет дао 17 испита, па се запослио се 1975. године у Зеници и уписао Вишу комерцијалну у истом граду. Печалбу прекида 1977. године и враћа се у Крагујевац. Запошљава се као реглер преса у фабрици Црвена звезда. Другри му налазе лакше и креативније радно место, у фабрици Филип Кљајић. Ради на пројектовању конвејера, транспортера и подних транспортера. Пензионисан је 1994. године због можданог удара који га је погодио 1988. године. Војску није служио. Морамо да напоменемо да је у животувише пута учио да хода. Што те не убиј тое те ојача, у Баћином случају и оплемењује. Пребродио је у трећој години склородермију, у 25. више пластичних операција, у 36. мождани удар. „Живот је непрестана борба”, је кратка реченица којом иначе тихи и повучен човек описује себе.
Као клинац цртао је и сликао све живо. Наставница Гоца даје му подршку и одваја га од осталих ђака.
„Све што насликам добијам петицу, за Нову годину урадим честитку директору школе, коју су изложили у холу. Када је час ликовног, а треба да сецкамо колачарску хартију, наставница ми није дала то да радим.
Кале то није за тебе, иди у двориште да се играш, говорила ми је Гоца. Нада Јоцић, наставница енглеског, много ме је волела због мог талента и мотивисала ка ликовном изразу”, присећа се дечачштва Баћа.
Вајао је и фигуре „Индијанаца” које су ишле по изложбама по Крагујевцу и не зна где су завршиле. Од седмог разреда основне започиње дружење са комшијом Милошем Сарићем. После школе заједно су цртали и ту праксу прекинули када је отишао у Зеницу. Играо је фудбал, али шах заузима посебно место у његовом животу. Осваја 2014. године другу категорију. Када се вратио у Крагујевац његов друг, сада већ познати сликар Сарић, жели да га врати на уметничке трасиране стазе, али не успева одмах. Сликарству се враћа тек после успешног опоравка од тешког можданог удара.
„Природа је погрешила, требао сам да се родим као женско. Хтео сам да знам докле ћу да живим. Један искусни астролог ми је рекао да ћу убрзо да умрем. То сам хтео да проверим. Почео сам да купујем часописе и књиге (од 90. до 95. године). Читао сам, учио и прво сам напровио наталну карту себи. Први мој рад је био ћорак. Већина астролога су у предвићањима фиксни. Што кажу мора да се догоди! Ја мислим да је хороскоп предиспозиција. Лоше радиш, лоше ће ти се десити. Клијент мора да следи упуство. Од дванаест поља у наталној карти важно је свих дванаест. Тешка болест открила је у мени астролога и вратила ми моју љубав ка уметности. Радио сам једно време у комисиону Аурора у Пурпурном сокачету и газдарица Радица Милосављевић поклони ми три четке за акварел. Риба у хорскопску доделила ми је воду и водене боје, које најрадије користим. Откривам и проучавам опусе претече импресиониста: Курбеа, Милеа, Сисла, Ками Короа”, искрено о искуствима и узорима из виших димензија које преноси на акварел папир и на хороскопске листе признаје Калафировић.
Стари пријатељ Сарић не попушта, тера га да више ради и квалитет долази до изражаја 1997. године када му у ЛУК-у. у на жирирању пролазе две акварела. Рами их и ставља на зид. Неке велике награде на конкурсима није добијао, али где год пошаље црте – жири прихвата.
Пролази на свим жирираним изложбама. Издвојићемо:
Трећа изложба акварела 1997. године у Галерији Вера Благојевић Шабац са пејзажом 35 x 25
-Октобарски ликовни салон у Ковину од 2001. до 2006.године
-Први тријенале крагујевачке уметности 2003. године
-Четири пута узастопно Балатон салон од 2012. године наовамао
-Шабац, изложбе малих формата и Изложбе акварела, преко 20 пута
Самостално до сада само једанпут излагао у Народној библиотеци Вук Караџић у Крагујевцу поставку „КАЛАФИРОВИЋ АКВАРЕЛИ” 2000. године.
Атеље уметника налази се у дневној соби његовог малог стана у улици Змај Јовина број 28/а 17
„Сабанта”, инспирација из младости
БАЋЋИН ПОРТЕЕТ – РАД МИЛОША САРИЋА
