Први престони бал у модерној Србији 1834. приредио је кнез Милош, тачно уочи православне Нове године. Према писању Бранислава Нушића први бал у Срба је одржан поводом ордена којим је Турски султан одликовао Кнеза Милоша. Војном музиком дириговао је Јосиф Шлезингер, а певао је Хор крагујевачких чиновника. По жељи Кнеза прво је одигран бечки валцер па затим старосрпска кола а певане су српске песме.
Претпоставља се да је бал одржан на месту данашњег Књажевско српског театра.
Дивљења је вредна чињеница да је тадашња Србија, која још била у вазалном односу према Турској, прихватила грађанску традицију престоних балова. На балу су званице представиле живописну одећу грађанске класе у настајању, и то у Крагујевцу, као првој престоници модерне Србије.
Следећи бал организовао је Милошев брат Јеврем 1839. године исто у Крагујевцу. Тек шест година касније приређен је и први јавни бал у Београду, 4. септембра 1840. године у великој пивари у Сава мали на дан рођења Кнеза Михаила Обреновића.
„Највиђенији људи тога доба осмишљавали су и формирали основе градског живота, тежећи да изгледом и понашањем, одевањем и фризурама не заостају за Европом. На темељима такве традиције и у част првог престоног бала модерне Србије, припремамо бал који ће се одржати у Свечаној сали Прве крагујевачке гимназије уочи православне Нове 2015. године. У програму ће учествовати Камерни хор ФИЛУМ-а, Српски ансамбл Смиље, Велики народни оркестар Ненада Милановића и вокални солисти РТС-а Чеда Марковић, Радош Павловић, затим крагујевачки тенор Војислав Спасић и многи други. Балске хаљине, одела за господу и стару градску ношњу носиће чланови ансамбла Смиље, док ће сала бити декорисана у духу ондашњег времена.“ – каже Мирјана Раденковић, генерални секретар Културно-историјског центра „Српска круна”.
Фотографије су снимљене на генералној проби костима и фризура у венчаној сали Скупштине града Крагујевца
ЗА ДАМЕ И ГОСПОДУ
