Лепезани су му миљеници, али воли и гаји голубове свих врста, паунове, кокошке од најмање до највеће на свету, морке, препелице, ћурке, кумрије, каже заљубљеник од малена у све што је пернато Радмило Антонијевић, Рајко из Великих Крчмара. У другом разреду основне школе најбољи друг, Драгоја Срећковић поклања му пар голубова лепезанара. Надничио је по селу, штековао џепарац и куповао птице по вашарима и изложбама у Рачи и Крагујевцу. Упознаје велике одгајиваче и почиње да мења лепотане и певаче са крестом за душу са Бокијом Дугићем из Саранова, Здравком из Кусадка и Дађом из Азање.
Завршио је три заната, возач, водоинсталатер и монтер централног грејања. Био је најмлађи возач свих категорија у Аутосаобраћају са двадесет две године. Опредељење за живот на селу на родитељском имању, опстаје захваљујући птицама и раду на више фронтова. Вози, сеје и жање жито, бави се примењеном уметношћу и наравно – узгојем пернатих љубимаца.
Скуп спорт, јер храна је јако скупа. Мали број заљубљеника у егзотичне птице због ниског стандарда држи само по пар- два, кућних љубица. Истерали би га из куће колико је то трошак. Љубитељ пернатих лепотана се вади производњом економске живине и добит му је што своју љубав преноси на породицу, рекао нам је са тугом Рајко из Крчмара.
Кад је на послу у фирми, на пијацу или пољу, супруга Весна храни и поји све сама. У пролећној сезони парења и надоласка младих када је све раздељено по расама, хране и поје на 46 места и баце око 200 килограма хране дневно. Храњење врше концентрованом храном коју сами припремају. Само тако су сигурни да је исправна. Уједно му је и за трећину јефтинија од куповне хране.
Голубова Лепезана има у свим бојама, али ту су и Галебићи, Гимпле, Новосадски гаћани, Поморавске гушани, Писмоноше…
„Голуби су ми празник за очи, од њих користи нема, углавни их поклањам младим заљубљеницима, деци, у којима видим себе“, шири мрежу Антонијевић.
Скоро је поклонио Марку из Војиноваца пар Новосадских гаћана. Сви држе такмичарске голубове, а он не иде по такмичењима. Сматра да је то за праве голубаре, љубитеље превазиђено.
„Председници удружења голубова су преседници странака и обезвредили су смисао хобија“ , са жаљењем констатује Рајко.
Голубари кад дођу код Рајка у село седну у двориште и уз кафу, ракију гледају и уживају у слету и лету птица. Поготово је атрактивна најпитомија раса, лепезани који су шепуре и поносно, грациозно ходају по окућици.
Кокошке одваја по перју и песми певчева. Први пут је у Јарињу срео расу Косовског, Турског певача и чуо њихову песму. Није могао да верује, да постоји певац који толико дуго пева.
„Тако карактеристична мелодија, као код турског хоџе, ме је опчинила. Нисам могао да га купим тада. Првог сам купио од Драгана Цветковића , ветеринара из Лапова, који је највећи узгајивач ове расе на свету. Турски певач пева преко целог дана , зависи од друштва, хране, цврцани га инспиришу и највише изазивају његову песму“, открива своје тајне Рајко.
Бантам у дивљој(изворној) боји је најмања кокошја раса на планети, са специфичном крестом , наушницама, бојом и грациозним ходом мужјака, ревелолвераша дивљег запада. Мало носи јаја, до тридесет годишње. Мора да се поткрада, иначе снесе 15 – 16 јаја као фазани.
„Народ воли највећу кокошку на свету Браму, зато што мисле да се лако узгаја. Певац мери седам килограма, са добрим гаћама оставља утисак. Сељаци и научници укрштају га са домаћим расама. Сви мешанци добијају гаће, буду трапави, али и већи на кило и коке много мање носе јаја. Италијанска кокошка је најбоља носиља јаја на свету, са преко 300 јаја у години. Мали број кокоши задовољи породицу са овом животном намерницом. Она није за кавезни узгој, већ воли слободу и кретање. На пијаци највише пажње привлаче Холандска белоћубаста црна кокошка. Контраст беле ћубе, а црно перје тела, ћуба на глави је попут руже у башти. Њу воле и стари и млади, купују је највише баке које воле и цене лепоту ове сорте. Селбрих је атрактивног изгледа. има бело перо оивечено црним и делује као крљушт рибе. Кинеска препелица је најмања самохрана птица на свету. Најтраженија раса је, због своје лековитости јаја и врло укусног меса, Јапанска препелица. Њихова јаја могу да продам колико хоћеш за 10 динара, а сет од пет женки и једног мужјака у јату за око десет евра. Пронесу јаја у четрдесет петом дану живота и враћају новац купцу и произвођачу. Мало троши хране и отпорна је на болести, али осетљива на хладнићу. За време митарења мање носи. Кумрија имитира људски смех у сезони парења. Кинеска препелица – корист никаква, само љубав. Волим специфичну песму, љубавни зов мужјака који је прелеп и љубитељима који држе канаринце служе као чистачи расутих семки“, открива Рајко разлоге своје љубави према пернатим лепотанима и певачима.
Плаше га Крчмарски соколи који су дошли однекуд, ваљда из Босне побегли од бомби. Не држи цајзлане и славује којих има у изобиљу у његовом домаћинству. Себе је у педесет година живота упознао. Уверен је да је добар, неискварен, али који увек греши у избору, краде лепоту и занате очима и да нема веће клетве за породицу од развода. Најтеже му пада инкубирање квочки, јер су се домаће кокоши толико измелизе да више не могу да буду инкубатори за украсну живину. Порука за љубитеље је упозорење „да све квочке квочу, али неке се дижу са јаја пре времена, често их разбију и пију јаја“.
