Zagorka Spasić (75) i njen mlađi brat Danča iz Vranja ostali su bez krova nad glavom.
Kada je Zagorka imala dvanaest godina otac joj je nastradao na drobilici za vreme rada. Ostala je sa majkom, tri sestre i dva brata o kojima je brinula. Ubrzo zatim i majka im je umrla.
Morala je da svoju braću i sestre usmeri na pravi put, bila im je i otac i majka jer se sudbina veoma rano poigrala sa njima.
Živeli su skromno, bez telefona, televizora, bez vode, u dve prostorije bez sanitarnog čvora.
Vodu za piće je donosila iz komšiluka, iako redovno plaćeni računi, struju su im isključili na dan krsne slave zbog bezbednosti prolaznika od mogućeg urušenja.
Plamen sveće jedina je svetlost u njihovom domu. Među popucalim zidovima, uz dosta vlage i kišnice, Zagorka i njen brat strahovali su za svoje živote.
Obraćala se za pomoć svima, kako bi neko sagledao njihov problem. Nailazila je na zatvorena vrata, na nerazumevanje i taj slučaj još uvek niko nije ni pokrenuo, a ni pokušao da reši.
Nikada nije tražila materijalnu pomoć, od svoje penzije kupila je materijal, pozvala radnike, kako bi uspela da barem malo psreči moguću katastrofu. Iz inspekcije naložili su da se radovi obustave.
Kupila sam materijal za rekonstruiranje objekta, pozvala majstore kako bih koliko toliko uspela da osiguram kuću u koju stanujem sa bratom. Živimo bez struje i vode, zidovi su popucali, život u ruševinama bez krova nad glavom. Molim Boga da ne pada kisa jer tada mi se stvori jos veći problem poplava u sobi, stvari su mi u potpunosti uništene. Iz građevinske i komunalne ispekcije nisu mi dozvolili da bilo sta uradim sa kućom jer kako kažu ona je pod zaštitom države” – kroz plač priča Zagorka.
Prošle godine 3. jul pamtiće po tome što su spasili svoje živote, ali isto tako pamtiće što su ostali bez krova nad glavom, porodična kuća u kojoj su ona i brat živeli srušila se.
Zagorka i njen brat odmah su prebačeni u domu u prinudnom smeštaju.
Kažu da nada poslednja umire, a njihova je da se uskoro vrate svojoj kući u kojoj će živeti bezbedno do kraja života. Apelujemo na nadležne organe da reaguju i omoguće skromne uslove za život ove porodice, a to je krov nad glavom.
Adresa porodice Spasić : ul. Nemanjina broj 70, Vranje 17501
Svi ljudi dobro volje koji mogu i žele da pomognu mogu se obratiti lično unesrećenima u Domu za stara i nezbrinuta lica u Vranju.
Marko Spirić
FOTO:
Novinar Marko Spirić
